1 Tantara 12

1 Iretoañe o niheo amy Davide e Ziklage mb’eo ie mbe nisebaneñe ty amy Saole ana’ i Kiseio; mpiamo fanalolahi’e, mpañolotse an-kotakotakeo.

Evo onih što dođoše k Davidu u Siklag dok se još uklanjao od Kiševa sina Šaula i bili su mu među junacima pomagači u boju;

2 Nimpitàm-pale le nahafitoloñe am-pitàn-kavana naho havia nahafipiletse vato naho nahafiririñe ana-pale am-pale, ie rahalahi’ i Saole nte Beniamine.

umjeli su rukovati lukom i desnicom i ljevicom i znali se služiti kamenjem i strijelama. Između Šaulove braće, Benjaminovaca:

3 I Akiezere ty nifehe, le Ioase, ana’ i Semaà nte Gibate; naho Iziele naho i Pelete, ana’ i Azmavete; le i Berakà naho Iehò nte Anatote,

vojvoda Ahiezer i Joaš, sinovi Gibeanca Šemaje, pa Jeziel i Pelet, Azmavetovi sinovi, i Beraka i Jehu Anatoćanin;

4 naho Ismaià nte Gibone, fanalolahy amy telopolo rey naho ambone’ i telopoloy; naho Iirmeà naho Iakaziele naho Iokanane naho Iozabade nte Gede­rà.

Gibeonac Išmaja, junak među tridesetoricom i nad tridesetoricom, Jeremija, Jahaziel, Johanan i Jozabad Gederoćanin;

5 Naho i Elozaý naho Ierimote naho i Bealià naho i Semarià naho i Sefatià nte Karofe,

Eluzaj, Jerimot, Bealja, Šemarja i Šefatja Harufejac;

6 naho i Elkanà naho Iesià naho i Azarele naho Ioezere naho Iasobeame, nte Korake,

Elkana, Jišija, Azarel, Joezer i Jašobam Korhinjani,

7 naho Ioelà vaho i Zebadià ana’ Ierokame nte Gedore.

Joel i Zebadja, sinovi Jerohama Gedorca.

8 Le o nte Gade nivìke mb’ amy Davide am-pipalira’e am-patrambeio, ondaty nahasibeke, ondaty nioke hialy, nahafitam-pikalañe naho lefoñe; aman-daharañe hoe tarehen-diona, ie hoe tsebý an-kaboañe ey te nilay;

Neki su Gadovci prešli k Davidu u tvrđavu u pustinju, hrabri junaci, ratnici vješti boju, naoružani štitom i kopljem; lica im bijahu kao lavovska, a brzi bijahu kao gazele po gorama:

9 i Ezere ty valoha’e naho i Obadià ty faharoe, le i Eliabe ty fahatelo,

vojvoda Ezer, drugi Obadja, treći Eliab;

10 i Mismanà ty fahefatse, Iiremià ty fahalime,

četvrti Mišmana, peti Jeremija,

11 i Ataý ty fah’ eneñe naho i Eliele ty faha-fito,

šesti Ataj, sedmi Eliel;

12 Iokanane ty fahavalo naho i Elzabade ty fahasive,

osmi Johanan, deveti Elzabad,

13 Iiremià ty faha-folo vaho i Makbanay ty faha folo-raik’ amby.

deseti Jeremija, jedanaesti Makbanaj.

14 O ana’ i Gade retoañe le songa mpifehe’ i valobohòkey; ty kede ama’e nañeva zato, ty bey nañeva arivo.

To su bile od Gadovih sinova vojne starješine, najmanji nad stotinom, a najveći nad tisućom.

15 Ie o ni­tsake Iordaney amy volam-baloha’eio t’ie nandopatse añ’olotse; ie nampivora­tsake ze am-bavatane ao iaby, maniñanañe naho mañandrefa.

To su oni koji su prvoga mjeseca prešli preko Jordana kad se razlio preko svih svojih obala i koji su rastjerali sve stanovnike iz dubokih dolina na istok i na zapad.

16 Naho nimb’amy fipalira’ i Davidey mb’eo ty ila’ o ana’ i Beniamine naho Iehodao;

Došli su i od Benjaminovih i Judinih sinova k Davidu u tvrđavu.

17 niavotse hifanalaka am’ iereo t’i Davide, le tinoi’e ty hoe: Naho am-panintsiñañe hañolotse ahy ty fitotsaha’ areo amako, le hivi­trañe ama’ areo ty troko, fa naho mone pok’eo hamalik’ ahy amo rafelahikoo, ie malio tahiñe o tañakoo, le i Andrianañaharen-droaentika ty hivazoho vaho hizaka.

David je izašao pred njih i, progovorivši, rekao im: “Ako dolazite s mirom k meni da mi pomognete, moje će se srce ujediniti s vama; ako li ste došli da me izdate mojim neprijateljima, neka Bog naših otaca vidi i neka osudi, jer nema nepravde na mojim rukama!”

18 Nivotrak’ amy Amasaý, mpifehe i telopoloy, amy zao i Arofoy: Azo zahay ry Davide, mpiama’o zahay ry ana’ Iisaý. Fañanintsiñe, fañanintsiñe ama’o naho fierañerañañe amo mpañolotse azoo; amy te mañimb’ azo t’i Andrianañahare. Aa le rinambe’ i Davide vaho nanoe’e mpifehem-pirimboñe.

Tada duh obuze Amasaja, vojvodu nad tridesetoricom, i on reče: “Tebi, Davide! S tobom, sine Jišajev, mir! Mir s tobom, mir s onim tko ti pomaže, jer tvoj pomoćnik jest tvoj Bog!” Tako ih je David primio i postavio ih među vojvode nad četama.

19 Nitsake mb’ amy Davide mb’eo ka ty ila’ i Menasè, ie nitraok’ amo nte-Pelistio hifañotakotak’ amy Saole, f’ie tsy nañolotse, amy te tsy nimete’ o mpiaolo nte-Pelistio, ie nisafiry, le nirahe’ iareo añe ami’ty hoe, Hera hitsake mb’amy Saole talè’e mb’eo re rekets’ o añambonen-tikañeo.

Od Manašeovih su sinova neki prešli k Davidu kad je išao s Filistejcima na Šaula u boj, ali im nije pomogao, jer su ga filistejski knezovi, dobro promislivši, otpustili govoreći: “Mogao bi prijeći k svome gospodaru Šaulu, a to bi nas stajalo glava.”

20 Ie nimb’e Tsiklage mb’eo, le nitsa­ke ho mpiama’e boak’ amy Menasè t’i Adnà naho Iozabade naho Iediaele naho i Mikaele naho Iozabade naho Elihò vaho i Tsiletaý, mpifelek’ arivo’ o nte-Menasèo.

Kad se, dakle, vraćao u Siklag, prešli su k njemu od Manašeova plemena: Adna, Jozabad, Jedael, Mihael, Jozabad, Elihu i Siltaj, glavari tisućnici u Manašeovu plemenu.

21 Ie ro nañolotse i Davide amo malasoo amy te fonga nifanalolahy nahasibeke vaho nimpifehe amy valobohòkey.

Oni su pomagali Davidu protiv razbojničkih četa jer su svi bili hrabri junaci te su postali zapovjednici u njegovoj vojsci.

22 Nivotrak’ amy Davide boak’ andro boak’ andro t’indaty hañolotse aze, ampara’ t’ie ni-valobohòke ra’elahy manahake ty valobohòn’ Añahare.

Iz dana u dan odista su dolazili k Davidu da mu pomažu, sve dok njegov tabor ne postade divovski, kao Božji tabor.

23 Zao ty ia’ o ni-reke-pialiañe hialio ty amo mpiaolo’eo, o niheo mb’amy Davide e Kebrone añe, hifotera’ iareo ami’ty fifehea’ i Saole ty amy nafè’ Iehovàio.

Evo broja ljudi naoružanih za rat koji su došli k Davidu u Hebron da Šaulovo kraljevstvo prenesu na nj po Jahvinoj zapovijedi:

24 Amo ana’ Iehoda mpitàm-pikalañe naho lefoñeo: eneñ’ arivo-tsi-valonjato veka’e hialy.

Judinih sinova, koji su nosili štit i koplje, šest tisuća i osam stotina naoružanih za rat.

25 Amo ana’ i Simoneo, ondaty maozatse mahasibek’ añ’aly, fito-arivo-tsi-zato.

Od Šimunovih sinova, hrabrih junaka za rat, sedam tisuća i sto.

26 Amo ana’ i Levio, efats’arivo-tsi-enen-jato.

Od Levijevih sinova četiri tisuće i šest stotina.

27 Iehoiada ty mpifehe’ o nte-Aharoneo, rekets’ ama’e ty telo-arivo-tsi-fitonjato;

Tako i Jojada, poglavar Aronovim potomcima, i s njim tri tisuće i sedam stotina;

28 naho i Tsadoke, ajalahy maoza­tse nahafisoroke vaho añ’ anjomban-droae’e, mpifehe roapolo-ro’ amby.

i mladi Sadok, hrabar junak, i od njegova roda dvadeset i dva kneza.

29 Amo ana’ i Beniamineo, longo’ i Saole, telo arivo; fa ampara’ te henane, maro am’ iareo ty nanan-dily añ’anjomba’ i Saole ao.

A od Benjaminovih sinova, Šaulove braće, tri tisuće, jer ih je dotad najveći dio još ostao vjeran Šaulovoj kući.

30 Amo ana’ i Efraimeo: ro’ ale-tsi-valon-jato ty fanalolahy, nanañ’ asy añ’ anjomban-droae’e.

Efrajimovih sinova dvadeset tisuća i osam stotina, sve hrabrih junaka, ljudi na glasu u svojim porodicama.

31 Amy vakim-pifokoa’ i Menasèy: rai-ale-tsi-valo-arivo, tinoñon-tahinañe, niheo mb’eo hanao i Davide mpanjaka.

Od polovine Manašeova plemena osamnaest tisuća, poimence spomenutih, da dođu da zakralje Davida.

32 Le amo ana’ Isakareo, ondaty nahafohin-tsà, naharendreke ty toko’e hanoe’ Israele; roanjato ty mpiaolo’ iareo vaho ambane’ ty fandilia’ iareo o longo’e iabio.

Od Jisakarovih sinova, koji su umjeli proniknuti svoje vrijeme i spoznati što treba da učini Izrael; njihovih poglavara dvije stotine. Sva su im njihova braća bila podložna.

33 Amy Zebolone, o mpionjom-b’añ’ alio, nahimbañe an-kotakotake, nahafitoloñe amy ze karaza-pialiañe, lime-ale nahafitàn-dahatse; tsy aman’ arofo roe.

Od Zebulunovih sinova, sposobnih za rat i naoružanih za boj svakojakim bojnim oružjem, pedeset tisuća, koji su se odvažna srca vrstali u bojne redove.

34 Le amy Naftalý, mpifehe arivo; nindre am’ iereo reke-pikalañañe naho lefoñe, ty telo-ale-tsi-fito-arivo.

Od Naftalijeva plemena tisuću knezova i s njima trideset i sedam tisuća ljudi sa štitovima i kopljima;

35 Le amo nte-Dane nahafilahatse añ’ alio: roe-ale-tsi-valo-arivo-tsi-enen-jato.

od Danova plemena dvadeset i osam tisuća i šest stotina naoružanih za boj,

36 Le amy Asere, o mpionjomb’ añ’ alio, nahafiriritse hiatre-kotakotake, efats-ale.

a od Ašerova plemena četrdeset tisuća sposobnih za vojsku i za boj opremljenih.

37 Le o alafe’ Iordaneio, amo nte-Reobeneo naho amo nte-Gadeo naho amo vakim-pifokoa’ i Menasèio, reketse ze atao haraom-pialiañe ho an-kotakotake, rai-hetse-tsi-roe-ale.

Od onih s onu stranu Jordana, od Rubenova, od Gadova i od polovine Manašeova plemena, sto i dvadeset tisuća ljudi sa svakojakim ratnim oružjem.

38 Hene niheo mb’e Kebrone mb’eo an-kazavàn’arofo i lahindefoñe nahafitàm-pilaharañe rezay, hanoe’ iereo mpanjaka’ Israele t’i Davide; manahake izay ze hene nte-Israele ila’e, fonga niharo arofo hanao i Davide mpanjaka.

Svi ti vojnici, svrstani u bojne redove, dođoše poštena srca u Hebron da zakralje Davida nad svim Izraelom; i svi su ostali Izraelci bili jednodušni da Davida postave za kralja.

39 Ie nìndre amy Davide ao telo andro nikama naho nigenoke fa nañalankañe ho a iareo o longo’eo.

Proveli su s Davidom tri dana, jedući i pijući. Braća sve spremiše za njih.

40 Tovo’ izay, o marine iareoo, Isakare naho i Zebolone vaho i Naftalý, ty ninday mahakama am-birike naho rameva naho perède naho añombe, le hena naho ampemba naho debelà naho kirotram-baloboke naho divay naho menake naho añombe vaho añondry tsifotofoto; fa firebehañe ty e Israele ao.

Njihovi su najbliži susjedi, sve do Jisakara, Zebuluna i Naftalija, donosili hranu na magarcima, devama i mazgama, a na volovima jela: brašna, smokvenih kolača, suha grožđa, vina, ulja, krupne i sitne stoke izobila, jer je bilo veselje u Izraelu.