Ohabolana 7
1 Anaka, tandremo ny teniko, Ary raketo ao aminao ny didiko.
Сине, чувај речи моје, и заповести моје сахрани код себе.
2 Tandremo ny didiko, dia ho velona ianao; Ary tandremo toy ny anakandriamasonao ny lalàko.
Чувај заповести моје и бићеш жив, и науку моју као зеницу очију својих.
3 Afehezo eo amin’ ny rantsan-tananao izy, Soraty ao amin’ ny fonao tahaka ny amin’ ny vato fisaka izy.
Привежи их себи на прсте, напиши их на плочи срца свог.
4 Ny fahendrena dia ilazao hoe: Anabaviko ianao; Ary ny fahafantarana dia antsoy hoe: Sakaiza mahazatra ianao;
Реци мудрости: Сестра си ми; и пријатељицом зови разборитост,
5 Mba hiarovana anao amin’ ny vehivavy jejo, Dia amin’ ny vahiny janga izay manao teny mandrobo.
Да би те чувала од жене туђе, од туђинке, која ласка речима.
6 Fa teo amin’ ny varavarankelin’ ny tranoko, Dia teo amin’ ny makarakara, no nitsirihako,
Јер с прозора дома свог кроз решетку гледах,
7 Ka nahita anankiray tamin’ ny kely saina aho, Eny, nandinika ny tovolahy aho ka nahita zazalahy anankiray tsy ampy saina,
И видех међу лудима, опазих међу децом безумног младића,
8 Izay nandeha tamin’ ny lalana akaikin’ ny zoron-tranon’ ny vehivavy janga Sy nizotra nankany an-tranony,
Који иђаше улицом покрај угла њеног, и корачаше путем ка кући њеној,
9 Nony takariva ilay somambisamby iny Sy tamin’ ny alina efa maizina dia maizina.
У сумрак, увече, кад се уноћа и смрче;
10 Dia, indro, nisy vehivavy nitsena azy Sady manao fitafin’ ny janga no mifetsy am-po,
А гле, срете га жена у оделу курвинском и лукавог срца,
11 Sady vavàna no maditra, Tsy mahajanona ao an-tranony ny tongony;
Плаха и пуста, којој ноге не могу стајати код куће,
12 Fa vetivety mby eny an-dalam-be izy, ary vetivety mby eny an-tsena, Ary mamitsaka eny an-joron-trano rehetra eny izy.
Сад на пољу, сад на улици, код сваког угла вребаше.
13 Ka dia nisavika ilay tovolahy izy ka nanoroka azy Sady nisolantsolana taminy ka nilaza hoe:
И ухвати га, и пољуби га, и безобразно рече му:
14 Efa nivoady hanatitra fanati-pihavanana aho; Ary androany no nanefako ny voadiko.
Имам жртве захвалне, данас изврших завете своје;
15 Koa dia nivoaka hitsena anao aho, Mba hitady fatratra ny tarehinao, ka dia nahita anao tokoa.
Зато ти изиђох на сусрет да те тражим, и нађох те.
16 Ny fandriako efa nasiako firakotra tsara, Dia lambam-pandriana misoratsoratra voafoly hatrany Egypta.
Настрла сам одар свој покривачем везеним и простиркама мисирским.
17 Efa norarahako zava-manitra ny fandriako, Dia miora sy hazomanitra ary havozo manitra.
Окадила сам постељу своју смирном, алојом и циметом.
18 Andeha, aoka isika hivoky fitia ambara-pahamarain’ ny andro, Aoka ho feno fahafinaretana amin’ ny fitiavana isika.
Хајде да се опијамо љубављу до зоре, да се веселимо миловањем.
19 Fa tsy ao an-trano ny lehilahy, Fa lasa nivahiny lavitra izy;
Јер ми муж није код куће, отишао је на пут далеки,
20 Ny kitampom-bola dia nentiny any an-tànany, Ka tsy mbola hody izy mandra-pahafenon’ ny volana.
Узео је са собом тоболац новчани, вратиће се кући у одређени дан.
21 Tamin’ ny teny maro no nampanekeny azy, Tamin’ ny fandroboan’ ny molony no nitaomany azy,
Наврати га многим речима, глатким уснама одвуче га.
22 Ka dia nandeha nanaraka azy niaraka tamin’ izay ilay zatovo, Tahaka ny omby entina hovonoina, Ary tahaka ny adala hogadrana,
Отиде за њом одмах као што во иде на клање и као безумник у путо да буде каран,
23 Ambara-piboroaky ny lefom-pohy amin’ ny atiny, Ary tahaka ny vorona mipaoka ny fandrika, Fa tsy fantany hahafaty ny ainy izany.
Докле му стрела не пробије јетру, као што птица лети у замку не знајући да јој је о живот.
24 Koa mihainoa ahy ianareo, anaka, Ary tandremo ny teny aloaky ny vavako.
Зато дакле, децо, послушајте ме, и пазите на речи уста мојих.
25 Aoka tsy hivily ho any amin’ ny lalany ny fonareo, Ary aza mania ho amin’ ny alehany.
Немој да застрањује срце твоје не путеве њене, немој лутати по стазама њеним.
26 Fa betsaka no naripany ka maty; Ary maro be no efa matiny.
Јер је многе ранила и оборила, и много је оних које је све побила.
