< Ohabolana 30 >
1 Ny teny mavesa-danja nataon’ i Agora, zanak’ i Jake, dia ny teny nataon-dralehilahy tamin’ Itiela, eny, tamin’ Itiela sy Okala:
Речи Агура сина Јакејевог; сабране речи тог човека Итилу, Итилу и Укалу.
2 Izaho dia biby, fa tsy olona, Ary tsy manan-tsain’ olombelona aho.
Ја сам луђи од сваког, и разума човечијег нема у мене.
3 Tsy nianatra fahendrena aho, Na nahazo ny fahalalana ny Iray Masìna.
Нити сам учио мудрост нити знам свете ствари.
4 Iza no efa niakatra tany an-danitra sady nidina indray? Iza no nahangona ny rivotra tao an-tànany? Iza no nahafono ny rano tamin’ ny lambany? Iza no nahamisy ny faran’ ny tany rehetra? Iza no anarany, ary iza no anaran’ ny zanany? Fa toa fantatrao!
Ко је изашао на небо и опет сишао? Ко је скупио ветар у прегршти своје? Ко је свезао воде у плашт свој? Ко је утврдио све крајеве земљи? Како Му је име? И како је име Сину Његовом? Знаш ли?
5 Ny tenin’ Andriamanitra dia voadio avokoa; Ampinga ho an’ izay mialoka aminy Izy.
Све су речи Божије чисте; Он је штит онима који се уздају у Њ.
6 Aza manampy ny teniny, fandrao hanariny ianao Ka ho hita fa mpandainga.
Ништа не додај к речима Његовим, да те не укори и не нађеш се лажа.
7 Zavatra roa loha no angatahiko aminao; Ka aza lavinao, dieny tsy mbola maty aho:
За двоје молим Те; немој ме се оглушити док сам жив:
8 Ampanalaviro ahy ny zava-poana sy ny lainga; Aza manome ahy alahelo na harena; Fahano aho amin’ izay anjara-hanina sahaza ho ahy;
Таштину и реч лажну удаљи од мене; сиромаштва ни богатства не дај ми, храни ме хлебом по оброку мом,
9 Fandrao, raha voky aho, dia handà Ka hanao hoe: Iza moa Jehovah? Ary andrao, raha tonga malahelo aho, dia hangalatra Ka hanamavo ny anaran’ Andriamanitro.
Да не бих наједавши се одрекао се Тебе и рекао: Ко је Господ? Или осиромашивши да не бих крао и узалуд узимао име Бога свог.
10 Aza manendrikendrika ny mpanompo amin’ ny tompony, Fandrao hozoniny ianao ka hahazo heloka.
Не опадај слуге господару његовом, да те не би клео и ти био крив.
11 Misy taranaka izay manozona ny rainy Sady tsy misaotra ny reniny.
Има род који псује оца свог и не благосиља матере своје.
12 Misy taranaka manao azy ho madio, Kanjo tsy voasasa ho afaka amin’ ny fahalotoany.
Има род који мисли да је чист, а од свог кала није опран.
13 Misy taranaka, endrey ny fiandrandran’ ny masony Sy ny fisondrotry ny hodi-masony!
Има род који држи високо очи своје, и веђе му се дижу увис.
14 Misy taranaka izay toy ny sabatra ny nifiny, Ary toy ny antsy ny vazany, Hamongotra ny ory tsy ho amin’ ny tany Sy ny malahelo tsy ho amin’ ny olona.
Има род коме су зуби мачеви и кутњаци ножеви, да прождире сиромахе са земље и убоге између људи.
15 Ny dinta manan-janakavavy roa, dia ny hoe: Omeo, Omeo. Misy zavatra telo tsy mety voky, Eny, efatra aza no tsy manao hoe: Aoka izay:
Пијавица има две кћери, које говоре: Дај, дај. Има троје несито, и четврто никад не каже: Доста:
16 Ny fiainan-tsi-hita; sy ny kibo momba, Ny tany izay tsy vonton-drano, Ary ny afo koa no tsy mba manao hoe: Aoka izay. (Sheol )
Гроб, материца јалова, земља која не бива сита воде, и огањ, који не говори: Доста. (Sheol )
17 Ny maso izay miandranandrana amin-dray Sady tsy mety manaja reny Dia hotsaingotsaingohin’ ny goaika eny an-dohasahan-driaka Ary hohanin’ ny zana-boromahery.
Око које се руга оцу и неће да слуша матере, кљуваће га гаврани с потока и јести орлићи.
18 Misy zavatra telo mahagaga ka tsy takatro, Eny, efatra aza no tsy fantatro:
Троје ми је чудесно, и четвртог не разумем:
19 Ny nalehan’ ny voromahery teny amin’ ny habakabaka, Ny nalehan’ ny bibilava teny amin’ ny vatolampy, Ny nalehan’ ny sambo teny amin’ ny ranomasina, Ary ny nalehan’ ny lehilahy tamin’ ny tovovavy.
Пут орлов у небо, пут змијин по стени, пут лађин посред мора, и пут човечији к девојци.
20 Tahaka izany koa no fanaon’ ny vehivavy mpijangajanga: Homana izy, dia mamafa ny vavany, Ka dia manao hoe: Tsy nanao ratsy aho.
Такав је пут курвин: једе, и убрише уста, па вели: Нисам учинила зла.
21 Izao fitondrana telo izao no tsy mampandry ny tany, Eny, zavatra efatra aza no tsy zakany;
Од трога се потреса земља, и четвртог не може поднети:
22 Raha ny andevo no tonga mpanjaka, Raha ny adala no voky hanina,
Од слуге, кад постане цар, од безумника, кад се наједе хлеба.
23 Raha ny vehivavy lany zara no ampakarina, Ary raha ny ankizivavy no mandova ny tompovaviny.
Од пуштенице, кад се уда, од слушкиње кад наследи госпођу своју.
24 Izao zavatra efatra izao dia kely amin’ ny etỳ ambonin’ ny tany, Nefa hendry sady mahay:
Четворо има малено на земљи, али мудрије од мудраца:
25 Ny vitsika dia firenena tsy matanjaka, Nefa manangona ny haniny amin’ ny fahavaratra izy;
Мрави, који су слаб народ, али опет приправљају у лето себи храну;
26 Ny biby hyraka dia firenena tsy manan-kery, Nefa manao ny tranony ao amin’ ny harambato izy;
Питоми зечеви, који су нејак народ, али опет у камену граде себи кућу;
27 Ny valala tsy manana mpanjaka, Nefa izy rehetra miainga manao antokony tsara;
Скакавци, који немају цара, али опет иду сви јатом;
28 Ny antsiantsy dia mandady amin’ ny tànany, Nefa tonga ao an-tranon’ ny mpanjaka izy.
Паук, који рукама ради и у царским је дворима.
29 Misy zavatra telo izay tsara famindra, Eny, efatra aza no tsara fandeha;
Троје лепо корача, и четврто лепо ходи:
30 Dia ny liona, izay mahery indrindra amin’ ny biby Ka tsy mihemotra na amin’ inona na amin’ inona,
Лав, најјачи између зверова, који не узмиче ни пред ким,
31 Ny soavaly voaomana hiady sy ny osilahy Ary ny mpanjaka tsy azo toherina.
Коњ опасан по бедрима или јарац, и цар на кога нико не устаје.
32 Raha adala ka nanandra-tena ianao, Na efa nisaina hanao ratsy, Dia tampeno ny tananao ny vavanao.
Ако си лудовао понесавши се или си зло мислио, метни руку на уста.
33 Ny fanontsankontsanana ny ronono no miteraka rononomandry, Ny fanolanana ny orona no miteraka rà; Ary ny fanetsiketsehana ny fahatezerana no miteraka ady.
Кад се разбија млеко, излази масло; и ко јако нос утире, изгони крв; тако ко дражи на гнев, замеће свађу.