< Ohabolana 27 >
1 Aza mirehareha ny amin’ ny ho ampitso ianao; Fa na dia ny havoaky ny anio aza tsy fantatrao.
Не хвали се сутрашњим даном, јер не знаш шта ће дан донети.
2 Aoka ny olon-kafa no hidera anao, fa tsy ny vavanao, Eny, ny vahiny, fa tsy ny molotrao.
Нека те хвали други, а не твоја уста, туђин, а не твоје усне.
3 Mavesatra ny vato, ary mavesa-danja ny fasika; Fa ny fahasosoran’ ny adala dia manoatra noho izy roa tonta.
Тежак је камен, и песак је тежак; али је гнев безумников тежи од обога.
4 Masiaka ny fahavinirana, ary misafoaka ny fahatezerana; Fa iza no mahajanona eo anatrehan’ ny fahasaro-piaro?
Јарост је немилостива, и гнев је плах; али ко ће одолети зависти?
5 Aleo anatra imaso Toy izay fitia afenina.
Бољи је јавни укор него тајна љубав.
6 Azo itokiana hahasoa ny fery ataon’ ny sakaiza; Fa tena fitaka ny fanorohan’ ny fahavalo.
Ударци од пријатеља истинити су, а целиви ненавидникови лажни.
7 Hitsakitsahin’ ny voky na dia ny toho-tantely aza; Fa mamin’ ny noana na dia ny zava-mangidy rehetra aza.
Душа сита гази саће, а гладној души слатко је све што је горко.
8 Toy ny voron-kely miala amin’ ny akaniny ka mirenireny, Dia toy izany ny olona izay mirenireny miala amin’ ny fonenany.
Каква је птица која одлети из свог гнезда, такав је човек који отиде из свог места.
9 Ny diloilo sy ny zava-manitra mahafaly ny fo, Ary ny hamamin’ ny sakaiza dia avy amin’ ny ana-panahy ataony.
Уље и кад весели срце, тако је пријатељ сладак саветом срдачним.
10 Aza mahafoy ny sakaizanao, na ny sakaizan-drainao, Ary aza mankany amin’ ny tranon’ ny rahalahinao amin’ ny andro fahorianao; Fa tsara ny namana akaiky noho ny rahalahy lavitra.
Не остављај пријатеља свог ни пријатеља оца свог, и у кућу брата свог не улази у несрећи својој: бољи је сусед близу него брат далеко.
11 Anaka, hendre, ary ampifalio ny foko, Mba hamaliako izay miteny ratsy ahy.
Сине мој, буди мудар и обрадуј срце моје, да имам шта одговорити ономе ко ме ружи.
12 Ny mahira-tsaina mahatazana ny loza ka miery; Fa ny kely saina kosa mandroso ka voa.
Паметан човек види зло и склони се, а луди иду даље и плаћају.
13 Alao ny lambany, fa efa niantoka olon-kafa izy, Ary tano ho solon’ ny vahiny janga niantohany izy.
Узми хаљину ономе који се подјемчи за туђина, и узми залог од њега за туђинку.
14 Izay mifoha maraina koa ka misaotra ny sakaizany amin’ ny feo mahery, Dia isaina ho fanozonana izany.
Ко благосиља пријатеља свог на глас рано устајући, примиће му се за клетву.
15 Tahaka ny fijononoky ny ranonorana be Ny vehivavy tia ady.
Непрестано капање кад је велик дажд, и жена свадљива, једно су;
16 Izay misakana azy dia toy ny misakana ny rivotra, Sady toy ny mamihina diloilo ny tànany ankavanana.
Ко је уставља, уставља ветар, и она се одаје као мирисаво уље у десници.
17 Ny vy maharanitra ny vy, Toy izany, ny olona maharanitra ny tarehin’ ny sakaizany.
Гвожђе се гвожђем оштри, тако човек оштри лице пријатеља свог.
18 Izay miaro aviavy dia hihinana ny voany; Ary izay miambin-tompo dia homem-boninahitra.
Ко чува смокву, јешће род њен; тако ко чува господара свог, биће поштован.
19 Toy ny tandindona eny anaty rano mifanahaka amin’ ny tarehy, Dia toy izany no ifanahafan’ ny fon’ ny olona amin’ ny an’ olona.
Како је у води лице према лицу, тако је срце човечије према човеку.
20 Ny fiainan-tsi-hita sy ny fandringanana tsy mety voky, Dia toy izany no tsy ahamamoan’ ny mason’ ny olona. (Sheol )
Гроб и пропаст никада се не могу заситити, тако очи човечије никада нису сите. (Sheol )
21 Ny memy ho an’ ny volafotsy, Ny fandrendrehana ho an’ ny volamena, Ary ny toetry ny olona dia tsy maintsy ho araka izay zavatra derainy.
Сребро у топионици и злато у пећи а човек у устима оног који га хвали познаје се.
22 Na dia miara-totoinao ny fanoto amin’ ny vary eo an-daona aza ny adala, Dia tsy mba hiala aminy tsy akory ny fahadalany.
Да безумнога туцаш у ступи с тучком с прекрупом, не би отишло од њега безумље његово.
23 Fantaro tsara ny tarehin’ ny ondry aman’ osinao, Ary miahia tsara ny andian’ ny bibinao;
Добро гледај стоку своју и старај се за стада своја.
24 Fa ny harena tsy ho mandrakizay; Ary moa haharitra ho amin’ ny taranaka rehetra va ny satro-boninahitra?
Јер богатство не траје довека нити круна од колена до колена.
25 Na dia lany aza ny ahitra, ka mitsiry ny solofony, Ary voataona ny zava-maniry any an-tendrombohitra,
Кад трава нарасте и покаже се зелен, купи се трава по планинама.
26 Ny zanak’ ondry dia hahazoanao fitafiana, Ary ny osy hamidinao tany;
Јагањци су ти за одело, и јарићи цена за њиву.
27 Ary ho ampy hosotroinao ny rononon’ osy Sy ho an’ ny ankohonanao, Ary hisy hiveloman’ ny ankizivavinao.
И доста има млека козјег теби за јело, и за јело твом дому и за храну твојим девојкама.