Joba 9

1 Dia namaly Joba ka nanao hoe:

А Јов одговори и рече:

2 Fantatro tokoa fa izany no izy; Fa aiza no hahamarina ny zanak’ olombelona eo anatrehan’ Andriamanitra?

Заиста, знам да је тако; јер како би могао човек бити прав пред Богом?

3 Raha te-hifandahatra aminy izy, dia tsy mahavaly teny Azy na dia iray amin’ ny arivo aza.

Ако би се хтео прети с Њим, не би Му могао одговорити од хиљаде на једну.

4 Hendry am-po Izy sady matanjaka amin’ ny hery; iza no nikiry nanohitra Azy ka tsy naninona?

Мудар је срцем и јак снагом; ко се је опро Њему и био срећан?

5 Izay mamindra tendrombohitra, nefa ireny tsy mahalala akory, izay mamadika azy amin’ ny fahatezerany,

Он премешта горе, да нико и не опази; превраћа их у гневу свом;

6 Ary mampihorohoro ny tany ho afaka amin’ ny fitoerany, ka mihozongozona ny andriny;

Он креће земљу с места њеног да јој се ступови дрмају;

7 Mandidy ny masoandro Izy, ka tsy miposaka iny, ary manisy tombo-kase manafina ny kintana;

Он кад запрети сунцу, не излази; Он запечаћава звезде;

8 Sady Izy irery ihany no mamelatra ny lanitra sy mandia ny onjan-dranomasina;

Он разапиње небо сам, и гази по валима морским;

9 Manao ireo kintana lehibe Izy, dia ny Bera sy ny Telonohorefy ary ny Ikotokelimiadilaona sy ireo kintana maro any atsimo,

Он је начинио звезде кола и штапе и влашиће и друге југу у дну;

10 Ary manao zava-dehibe tsy takatry ny saina, eny, fahagagana tsy hita isa.

Он чини ствари велике и неиспитиве и дивне, којима нема броја.

11 Indro, mandalo ahy Izy, nefa tsy hitako; Ary mihelina Izy, nefa tsy fantatro.

Гле, иде мимо мене, а ја не видим; прође, а ја га не опазим.

12 Indro, mipaoka Izy, ka iza no mahasakana Azy? Iza no hanao aminy hoe: Inona no ataonao?

Гле, кад ухвати, ко ће Га нагнати да врати? Ко ће Му казати: Шта радиш?

13 Andriamanitra tsy mampitony ny fahatezerany; Ny mpanampy an-dRahaba aza dia mitanondrika eo ambaniny.

Бог не устеже гнева свог, падају пода Њ охоли помоћници.

14 Mainka fa izaho tsy mahavaly Azy, na mahafidy teny hifandaharako aminy;

А како би Му ја одговарао и бирао речи против Њега?

15 Fa na dia marina aza aho, dia tsy hahavaly tsy akory; Hifona amin’ Ilay manana ady amiko no hany heriko.

Да сам и прав, нећу Му се одговорити, ваља да се молим судији свом.

16 Raha mba niantso aho, ka namaly ahy aza Izy, dia tsy ho nino aho fa hanaiky ny fitarainako Izy.

Да Га зовем и да ми се одзове, још не могу веровати да је чуо глас мој.

17 Fa manorotoro ahy amin’ ny tafio-drivotra Izy ka manamaro ny feriko tsy ahoan-tsy ahoana.

Јер ме је вихором сатро и задао ми много рана низашта.

18 Sady tsy avelany haka aina akory aho, fa vokisany zava-mangidy.

Не да ми да одахнем, него ме сити горчинама.

19 Raha ny amin’ ny herin’ ny mahery, dia: Indro ary! Ary ny amin’ ny fitsarana: Iza no hifandahatra amiko?

Ако је на силу, гле, Он је најсилнији; ако на суд, ко ће ми сведочити?

20 Na dia marina aza aho, dia hanameloka ahy ihany ny vavako; Ary na dia tsy manan-tsiny aza aho, dia hanao ahy ho meloka Izy.

Да се правдам, моја ће ме уста осудити; да сам добар, показаће да сам неваљао.

21 Marina aho, ataoko tsinontsinona ny aiko; Tsy ahoako izay ho velona.

Ако сам добар, нећу знати за то; омрзао ми је живот мој.

22 Tsy misy hafa aminy, ka izany no nanaovako hoe: Ny marina sy ny meloka dia samy aringany avokoa.

Свеједно је; зато рекох: и доброг и безбожног Он потире.

23 Raha misy loza mahafaty tampoka, dia mihomehy ny fizahan-toetra ny marina Izy.

Кад би још убио бич наједанпут! Али се смеје искушавању правих.

24 Ny tany efa voatolotra ho eo an-tànan’ ny ratsy fanahy; Manarona ny tavan’ ny mpitsara eo Izy; Raha tsy Izy no manao izany, dia iza, kosa ary?

Земља се даје у руке безбожнику; лице судија њених заклања; ако не Он, да ко?

25 Ny androko dia faingana noho ny tsimandoa; Lasa ireny ka tsy nahita soa akory.

Али дани моји бише бржи од гласника; побегоше, не видеше добра.

26 Mihelina tahaka ny lakana faingam-pandeha izy, tahaka ny voromahery mipaoka hanina.

Прођоше као брзе лађе, као орао кад лети за храну.

27 Raha hoy izaho: Hanadino ny alaheloko aho, hitsahatra tsy hanjonitra aho ka ho miramirana,

Ако кажем: Заборавићу тужњаву своју, оставићу гнев свој и окрепићу се;

28 Dia mahatsiravina ahy ny fahoriako rehetra; Fantatro fa tsy hataonao ho tsy manan-tsiny aho.

Страх ме је од свих мука мојих, знам да ме нећеш оправдати.

29 Tsy maintsy hatao ho meloka ihany aho, koa nahoana aho no hanasa-tena foana?

Бићу крив; зашто бих се мучио узалуд?

30 Na dia mandro amin’ ny oram-panala aza aho ka manadio ny tanako amin’ ny ranon-davenona,

Да се измијем водом снежницом, и да очистим сапуном руке своје,

31 Dia hanitrika ahy any am-pahitra miaraka amin’ izay Hianao, ka hataon’ ny fitafiako ho zava-betaveta aho.

Тада ћеш ме замочити у јаму да се гаде на ме моје хаљине.

32 Fa tsy olona tahaka ahy Izy ka ho azoko valiana hifanatrehanay amin’ ny fitsarana.

Јер није човек као ја да Му одговарам, да идем с Њим на суд;

33 Tsy misy mpanelanelana anay Hametraka ny tànany aminay roa tonta.

Нити има међу нама кмета да би ставио руку своју међу нас двојицу.

34 Aoka hanaisotra ny tsorakazony amiko Izy, ary aoka tsy hampahatsiravina ahy ny fampitahorany,

Нека одмакне од мене прут свој, и страх Његов нека ме не страши;

35 Dia hiteny aho ka tsy hatahotra Azy; Fa fantatro fa tsy hatahotra foana aho.

Тада ћу говорити, и нећу Га се бојати; јер овако не знам за себе.