Joba 21
1 Dia namaly Joba ka nanao hoe:
А Јов одговори и рече:
2 Mihainoa dia mihainoa ny teniko, Ary aoka izany no ho fampiononanareo ahy.
Слушајте добро речи моје, и то ће ми бити од вас утеха.
3 Mandefera amiko ianareo, fa mba hiteny kosa aho izao; Ary rehefa tapitra ny teniko, dia mandatsalatsà ihany indray ianareo.
Потрпите ме да ја говорим, а кад изговорим, подсмевајте ми се.
4 Raha ny amiko, moa ny ataon’ ny olona va no itarainako? Ary raha izany, nahoana no hahalefitra ny fanahiko?
Еда ли се ја човеку тужим? И како не би био жалостан дух мој?
5 Jereo aho, dia aoka ho talanjona ianareo, ary mitampena vava.
Погледајте на ме, и дивите се, и метните руку на уста.
6 Eny, raha mahatsiaro izany aho, dia raiki-tahotra, sady toran-kovitra ny tenako:
Ја кад помислим, страх ме је, и гроза подузима тело моје.
7 Nahoana no velona ny ratsy fanahy ka sady tratrantitra no be hery?
Зашто безбожници живе? Старе? И богате се?
8 Ny zanany koa mitomoetra tsara eo anatrehany, ary ny zafiny eo anoloany.
Семе њихово стоји тврдо пред њима заједно с њима, и натражје њихово пред њиховим очима.
9 Ny ankohonany miadana ka tsy manan-tahotra, ary ny tsorakazon’ Andriamanitra tsy mamely azy.
Куће су њихове на миру без страха, и прут Божји није над њима.
10 Ny ombilahiny mampiteraka ka mahavanona; Ny ombivaviny miteraka ka tsy mamotsotra.
Бикови њихови скачу, и не промашују; краве њихове теле се, и не јалове се.
11 Mamoaka ny zanany madinika toy ny ondry aman’ osy izy, ka mikoriana ny zanany.
Испуштају као стадо децу своју, и синови њихови поскакују.
12 Mihoby mitondra ampongatapaka sy lokanga izy ary mifaly amin’ ny feon-tsodina.
Подвикују уз бубањ и уз гусле, веселе се уза свиралу.
13 Mandany ny androny amin’ ny fahafinaretana izy; Amin’ ny indray mipi-maso monja no idinany any amin’ ny fiainan-tsi-hita. (Sheol h7585)
Проводе у добру дане своје, и за час силазе у гроб. (Sheol h7585)
14 Kanefa anie ireo no manao amin’ Andriamanitra hoe: Mialà aminay! Fa tsy mba irinay ny hahalala ny lalanao.
А Богу кажу: Иди од нас, јер нећемо да знамо за путеве твоје.
15 Zinona izay Tsitoha, no hotompoinay? Ary inona no soa ho azonay, raha mivavaka aminy?
Шта је свемогући да му служимо? И каква нам је корист, да му се молимо?
16 Indro, tsy avy amin’ ny tenany ihany ny fahafinaretany! Ho lavitra ahy anie ny fisainan’ ny ratsy fanahy!
Гле, добро њихово није у њиховој руци; намера безбожничка далеко је од мене.
17 Indraindray foana no mba maty ny jiron’ ny ratsy fanahy, sy tonga ny loza manjo azy. Ary amelaran’ Andriamanitra fandrika ireny noho ny fahatezerany,
Колико се пута гаси жижак безбожнички и долази им погибао, дели им муке у делу свом Бог?
18 Ka tonga tahaka ny mololo voatetika indaosin’ ny rivotra izy sy tahaka ny akofa entin’ ny tafio-drivotra.
Бивају као плева на ветру, као прах који разноси вихор?
19 Andriamanitra, hoy ianareo, mbola hampijaly ny zanany noho ny helodrainy! Tsia; fa ny tenan’ ireny ihany no aoka hovaliany, mba hahalalany.
Чува ли Бог синовима његовим погибао њихову, плаћа им да осете?
20 Aoka ny masony ihany no hahita ny loza manjo azy, ary aoka ny tenany ihany no hisotro ny fahatezeran’ ny Tsitoha.
Виде ли својим очима погибао своју, и пију ли гнев Свемогућег?
21 Fa mampaninona azy moa ny amin’ ny taranany mandimby azy, raha tapaka ny isan’ ny androny?
Јер шта је њима стало до куће њихове након њих, кад се број месеца њихових прекрати?
22 Moa Andriamanitra va no hampianarim-pahalalana, nefa Izy no mitsara ny any an-danitra aza?
Еда ли ће Бога ко учити мудрости, који суди високима?
23 Maty ny anankiray, raha tsy mbola mihena ny fahatanjahany, sady miadana tokoa ka tsy manana ahiahy;
Један умире у потпуној сили својој, у миру и у срећи.
24 Feno ronono ny fitoeran-drononony, ary vonton-tsoka ny taolany.
Музилице су му пуне млека, и кости су му влажне од мождина.
25 Ary ny anankiray maty amin’ ny fahorian’ ny fanahiny kosa ka tsy mba nanandrana soa akory.
А други умире ојађене душе, који није уживао добра.
26 Samy mandry ao amin’ ny vovoka izy roa tonta, ka feno olitra ny tenany.
Обојица леже у праху, и црви их покривају.
27 Indro, fantatro ny hevitrareo sy ny saim-petsy amelezanareo ahy;
Ето, знам ваше мисли и судове, којима ми чините криво.
28 Fa hoy ianareo: Aiza ny tranon’ ny mpitohatoha? Ary aiza ny lay fitoeran’ ny ratsy fanahy?
Јер говорите: Где је кућа силног, и где је шатор у коме наставају безбожници?
29 Kanefa tsy mba nanontany tamin’ ny mpandeha amin’ ny tany lavitra va ianareo? Ary tsy heverinareo va ny zava-mahagaga, ambaran’ Ireo hoe:
Нисте ли никад питали путника? И шта вам казаше нећете да знате,
30 Amin’ ny andro hahitan-doza dia voaaro ihany ny ratsy fanahy, ary amin’ ny andro fahatezerana dia enti-miala izy?
Да се на дан погибли оставља задац, кад се пусти гнев.
31 Iza no hanambara ny lalany eo anatrehany? Ary raha misy zavatra nataony, iza no sahy hamaly azy?
Ко ће га укорити у очи за живот његов? И ко ће му вратити шта је учинио?
32 Ary ho entina ho eny an-tany fandevonana izy ka mbola hitazana ao am-pasana;
Али се износи у гробље и остаје у гомили.
33 Ho mamy aminy ny bainga any an-dohasaha, ary ny olona rehetra hanaraka azy, toy ny nandehanan’ ny maro tany alohany.
Слатке су му груде од долине, и вуче за собом све људе, а онима који га претекоше нема броја.
34 Endrey! ity ianareo mba mampionona ahy foana! Ary ny famalianareo anefa, raha voasana tsara, dia lainga ihany!
Како ме, дакле, напразно тешите кад у одговорима вашим остаје превара?
