Joba 19
1 Dia namaly Joba ka nanao hoe:
А Јов одговори и рече:
2 Mandra-pahoviana no hampalahelovanareo ny fanahiko sy hanorotoroanareo ahy amin’ ny fiteny?
Докле ћете мучити душу моју и сатирати ме речима?
3 Efa im-polo izay no nanaratsianareo ahy; Tsy misoroka izay hampahory ahy ianareo.
Већ сте ме десет пута наружили; није вас стид што тако наваљујете на ме?
4 Ary raha diso tokoa aho, dia izaho ihany no andrian’ ny fa hadisoako.
Али ако сам доиста погрешио, погрешка ће моја остати код мене.
5 Raha mirehareha amiko kosa ianareo ka mampiaiky ahy ho nanao izay mahamenatra,
Ако ли се још хоћете да дижете на ме и да ме корите мојом срамотом,
6 Dia aoka ho fantatrareo fa Andriamanitra no efa nampitanondrika ahy ka efa naningotra ahy tamin’ ny fandrika haratony.
Онда знајте да ме је Бог оборио и мрежу своју разапео око мене.
7 Indro, miantso mafy aho hoe: Loza! nefa tsy misy mamaly ahy; Mitaraina aho, nefa tsy mahita rariny.
Ето, вичем на неправду, али се не слушам; вапим, али нема суда.
8 Ny lalako dia nofefeny, ka tsy afa-mandroso aho; ary nasiany maizina teo amin’ ny lalana alehako.
Заградио је пут мој да не могу проћи; на стазе моје метнуо је мрак.
9 Ny voninahitro nalany tamiko, ary nesoriny ny satro-boninahitra teo an-dohako.
Свукао је с мене славу моју и скинуо венац с главе моје.
10 Efa nandrava ahy manodidina Izy, ka efa ho faty aho; Ary efa nofongorany tahaka ny hazo ny fanantenako.
Порушио ме је од свуда, да ме нема; и као дрво ишчупао је надање моје.
11 Dia nampirehetiny tamiko ny fahatezerany, ka nataony ho fahavalony aho.
Распалио се на ме гнев Његов, и узео ме је међу непријатеље своје.
12 Miara-mandroso ny antokon’ ny miaramilany ary manandratra tovon-tany hamelezany ahy izy ka mitoby manodidina ny laiko.
Војске Његове дођоше све заједно и насуше к себи пут к мени, стадоше у логор около шатора мог.
13 Ny rahalahiko efa nampanalaviriny ahy; Ary ny olona nahazatra ahy efa nihafahafa tamiko avokoa.
Браћу моју удаљио је од мене, и знанци моји туђе се од мене.
14 Efa tsy misy eto intsony ny havako, ary ny sakaizako efa nanadino ahy.
Ближњи моји оставише ме, и знанци моји заборавише ме.
15 Ny vahiny izay mitoetra ao an-tranoko sy ny ankizivaviko aza samy manao ahy ho olon-kafa; Tonga olon-ko azy eo imasony aho.
Домашњи моји и моје слушкиње гледају ме као туђина; странац сам у очима њиховим.
16 Antsoiko ny mpanompoko, nefa tsy namaly ahy izy; Mifona aminy amin’ ny vavako aho.
Зовем слугу свог, а он се не одзива, а молим га устима својим.
17 Ny fofonaiko mahaloiloy ny vadiko, ary maharikoriko ny zanak’ ineny aho.
Дах је мој мрзак жени мојој, а преклињем је синовима утробе своје.
18 Eny, ny ankizilahy madinika aza mamingavinga ahy; Raha te-hitsangana aho, dia miteny mamely ahy ireny.
Ни деца не хају за ме; кад устанем, руже ме.
19 Na dia izay nifankazatra tamiko indrindra aza dia manao ahy ho zava-betaveta, ary izay olon-tiako dia mivadika ho fahavaloko.
Мрзак сам свима неверним својим, и које љубљах посташе ми противници.
20 Ny taolako miraikitra amin’ ny hoditro sy ny nofoko, ary ny akanjo-nifiko ihany no hany sisa azoko enti-mandositra.
За кожу моју као за месо моје прионуше кости моје; једва оста кожа око зуба мојих.
21 Mamindrà fo amiko, mamindrà fo amiko ianareo, ry sakaizako ô; fa ny tànan’ Andriamanitra efa mikasika ahy.
Смилујте се на ме, смилујте се на ме, пријатељи моји, јер се рука Божија дотакла мене.
22 Nahoana no manenjika ahy tahaka an’ Andriamanitra koa ianareo ka tsy mety afa-po amin’ ny nofoko?
Зашто ме гоните као Бог, и меса мог не можете да се наситите?
23 Enga anie ka ho voasoratra ny teniko! Enga anie ka ho voatomboka eo amin’ ny boky ireny!
О кад би се написале речи моје! Кад би се ставиле у књигу!
24 Enga anie ka ho voasoratra amin’ ny vy fanoratana sady voasy firaka eo amin’ ny vatolampy ho mandrakizay izy!
Писаљком гвозденом и оловом на камену за вечни спомен кад би се урезале!
25 Kanefa raha izaho, dia fantatro fa velona ny Mpanavotra ahy, ka hitsangana any am-parany eo ambonin’ ny vovoka Izy.
Али знам да је жив мој Искупитељ, и на последак да ће стати над прахом.
26 Ary rehefa levona ny hoditro, izao simba izao, sady afaka amin’ ny nofoko aho, dia hahita an’ Andriamanitra;
И ако се ова кожа моја и рашчини, опет ћу у телу свом видети Бога.
27 Eny, izaho no hahita Azy, ary ny masoko no hijery, fa tsy olon-kafa. Efa matim-paniriana ny saiko ato anatiko.
Ја исти видећу Га, и очи моје гледаће Га, а не друге. А бубрега мојих нестаје у мени.
28 Raha hoy ianareo: Andeha hanenjika azy fatratra isika. Fa hita ao anatiny ny fototry ny mahameloka azy.
Него би требало да кажете: Зашто га гонимо? Кад је корен беседе у мени.
29 Dia matahora ny sabatra ianareo; Fa ny fahatezerana dia heloka mendrika ny hovalian-tsabatra, mba ho fantatrareo fa misy fitsarana.
Бојте се мача; јер је мач освета за безакоње; и знајте да има суд.
