< Zabbuli 139 >

1 Ya Mukulu wa Bayimbi. Zabbuli ya Dawudi. Ayi Mukama, okebedde omutima gwange, n’otegeera byonna ebiri munda yange.
Господе! Ти ме кушаш и знаш.
2 Bwe ntuula omanya, ne bwe ngolokoka omanya; era otegeera byonna bye ndowooza, ne bwe mbeera ewala ennyo.
Ти знаш кад седам и кад устанем; Ти знаш помисли моје издалека;
3 Otegeera okutambula kwange kwonna n’okuwummula kwange. Omanyi amakubo gange gonna.
Кад ходим и кад се одмарам, Ти си око мене, и све путеве моје видиш.
4 Ekigambo kye nnaayogera, Ayi Mukama, okimanya nga sinnaba na kukyogera.
Још нема речи на језику мом, а Ти, Господе, гле, већ све знаш.
5 Ondi mu maaso n’emabega, era ontaddeko omukono gwo.
Састраг и спред Ти си ме заклонио, и ставио на ме руку своју.
6 Okumanya okw’engeri eyo kunsukkiridde, era nkwewuunya nnyo, kunnema okutegeera.
Чудно је за ме знање Твоје, високо, не могу да га докучим.
7 Nnaagenda wa Omwoyo wo gy’atali? Oba nnaagenda wa ggwe gy’otoli?
Куда бих отишао од духа Твог, и од лица Твог куда бих побегао?
8 Bwe nnaalinya mu ggulu, nga gy’oli; bwe nnakka emagombe, nayo nga gy’oli. (Sheol h7585)
Да изађем на небо, Ти си онде. Да сиђем у пакао, онде си. (Sheol h7585)
9 Bwe nneebagala empewo ez’oku makya ne zintwala ne mbeera mu bitundu by’ennyanja ebisinga okuba ewala;
Да се дигнем на крилима од зоре, и преселим се на крај мора:
10 era n’eyo omukono gwo gunannuŋŋamya, omukono gwo ogwa ddyo gunannywezanga.
И онде ће ме рука Твоја водити, и држати ме десница Твоја.
11 Bwe nnaagamba nti, “Ekizikiza kimbuutikire, n’obudde obw’emisana bwe ndimu bufuuke ekiro.”
Да кажем: Да ако ме мрак сакрије; али је и ноћ као видело око мене.
12 Naye era ekizikiza gy’oli tekiba kizikiza, ekiro kyakaayakana ng’emisana; kubanga gy’oli ekizikiza n’omusana bifaanana.
Ни мрак неће замрачити од Тебе, и ноћ је светла као дан: мрак је као видело.
13 Ggwe watonda byonna ebiri munda mu nze; ggwe wammumbira mu lubuto lwa mmange.
Јер си Ти створио шта је у мени, саставио си ме у утроби матере моје.
14 Nkutendereza, kubanga wankola mu ngeri ey’entiisa era ey’ekitalo; emirimu gyo gya kyewuunyo; era ekyo nkimanyidde ddala bulungi.
Хвалим Те, што сам дивно саздан. Дивна су дела Твоја, и душа моја то зна добро.
15 Wammanya nga ntondebwa, bwe nakolerwa mu kyama; bwe natondebwa mu buziba bw’ensi n’amagezi go amangi.
Ниједна се кост моја није сакрила од Тебе, ако и јесам саздан тајно, откан у дубини земаљској.
16 Wandaba nga si natondebwa. Ennaku zange zonna ze wanteekerateekera zawandiikibwa mu kitabo kyo.
Заметак мој видеше очи Твоје, у књизи је Твојој све то записано, и дани забележени, кад их још није било ниједног.
17 By’ondowooleza nga bya muwendo munene, Ayi Katonda! Omuwendo gwabyo munene!
Како су ми недокучиве помисли Твоје, Боже! Како им је велик број!
18 Singa ngezaako okubibala bisinga omusenyu obungi. Ne bwe ngolokoka mu makya oba okyandowoozaako.
Да их бројим, више их је него песка. Кад се пробудим, још сам с Тобом.
19 Abakola ebibi batte, Ayi Katonda; abasajja abassi b’abantu banveeko.
Да хоћеш, Боже, убити безбожника! Крвопије, идите од мене.
20 Abantu abo bakwogerako bibi; bakwegulumiririzaako mu butategeera bwabwe.
Они говоре ружно на Тебе; узимају име Твоје узалуд непријатељи Твоји.
21 Abakukyawa, Ayi Mukama, nange mbakyawa; abo abakwegulumiririzaako bansunguwaza.
Зар да не мрзим на оне, који на Те мрзе, Господе, и да се не гадим на оне који устају на Тебе?
22 Mbakyayira ddala nnyo, era mbayita balabe bange.
Пуном мрзошћу мрзим на њих; непријатељи су ми.
23 Nkebera, Ayi Katonda, otegeere omutima gwange. Ngezesa omanye ebirowoozo byange.
Окушај ме, Боже, и познај срце моје, испитај ме, и познај помисли моје.
24 Olabe obanga mu nze mulimu engeri yonna enkyamu; era onkulembere mu kkubo erintuusa mu bulamu obutaggwaawo.
И види јесам ли на злом путу, и води ме на пут вечни.

< Zabbuli 139 >