Engero 29
1 Omuntu akakanyaza omutima gwe oluvannyuma lw’okunenyezebwa emirundi emingi, alizikirira ng’atamanyiridde awatali kuwona.
Човек који по карању остаје тврдоглав, уједанпут ће пропасти, да неће бити лека.
2 Abatuukirivu bwe bakulaakulana, abantu basanyuka, naye abakakanyalira mu kukola ebikyamu bwe bafuga abantu babeera mu kusinda.
Кад се умножавају праведници, весели се народ; а кад влада безбожник, уздише народ.
3 Ayagala amagezi asanyusa kitaawe, naye munne w’abamalaaya ayiwaayiwa obugagga bwe.
Ко љуби мудрост, весели оца свог; а ко се дружи с курвама, расипа своје добро.
4 Kabaka afuga n’obwenkanya, abantu be baba mu butebenkevu, naye oyo alulunkanira enguzi, ensi agyonoona.
Цар правдом подиже земљу; а ко узима мито, сатире је.
5 Omuntu awaanawaana munne, aba yeetega yekka ekitimba.
Ко ласка пријатељу свом, разапиње мрежу ногама његовим.
6 Ebibi by’omwonoonyi bye bimutega, naye omutuukirivu abeera mu kuyimba na kusanyuka.
У греху је злог човека замка, а праведник пева и весели се.
7 Omutuukirivu afaayo ku nsonga z’abaavu, naye abakozi b’ebibi tebakola bwe batyo.
Праведник разуме парбу невољних, а безбожник не мари да зна.
8 Abakudaazi basasamaza ekibuga, naye abantu abalina amagezi baziyiza entalo.
Подсмевачи распаљују град, а мудри утишавају гнев.
9 Omuntu ow’amagezi bw’awoza n’omusirusiru, omusirusiru ayongera kusunguwala, n’okujerega ne wataba mirembe.
Мудар човек кад се пре с лудим, или се срдио или смејао, нема мира.
10 Abeegomba okuyiwa omusaayi bakyawa omuntu ow’amazima, era banoonya okusaanyaawo obulamu bwe.
Крвопије мрзе на безазленога, а прави се брину за душу његову.
11 Omusirusiru alaga obusungu bwe bwonna, naye omuntu ow’amagezi abuziyiza n’abukkakkanya.
Сав гнев свој излива безумник, а мудри уставља га натраг.
12 Omufuzi bw’awuliriza eby’obulimba, abakungu be bonna bafuuka babi.
Који кнез слуша лажне речи, све су му слуге безбожне.
13 Omwavu n’oyo amubonyaabonya balina ekibagatta: Mukama bombi ye yabawa amaaso.
Сиромах и који даје на добит сретају се; обојици Господ просветљује очи.
14 Kabaka bw’asalira abaavu emisango n’obwesigwa, obufuzi bwe bubeerera emirembe gyonna.
Који цар право суди сиромасима, његов ће престо стајати довека.
15 Akaggo akakangavvula, kaleeta amagezi, naye omwana alekeddwa awo, aswaza nnyina.
Прут и кар дају мудрост, а дете пусто срамоти матер своју.
16 Abakozi b’ebibi bwe beeyongera obungi, okumenya amateeka kweyongera, naye abatuukirivu baliraba okugwa kwabwe.
Кад се умножавају безбожници, умножавају се греси, а праведници ће видети пропаст њихову.
17 Kangavvula omwana wo, alikuwa emirembe, alireetera emmeeme yo essanyu.
Карај сина свог, и смириће те, и учиниће милину души твојој.
18 Awatali kwolesebwa abantu tebaba beegendereza, naye wa mukisa oyo akuuma amateeka ga Mukama.
Кад нема утваре, расипа се народ; а ко држи закон, благо њему!
19 Omuweereza tayinza kubuulirirwa na bigambo byokka; ne bw’aba ategedde tafaayo.
Речима се не поправља слуга, јер ако и разуме, опет не слуша.
20 Olaba omuntu ayanguyiriza ebigambo bye? Omusirusiru alina essuubi okumusinga.
Јеси ли видео човека наглог у беседи својој? Више има надања од безумног него од њега.
21 Atiitiibya omuweereza we ekiyitiridde ng’akyali mwana muto, oluvannyuma omuweereza aleetera mukama we obuyinike.
Ако ко мази слугу од малена, он ће најпосле бити син.
22 Omuntu ow’obusungu aleeta ennyombo, n’omuntu asunguwala amangu ayonoona nnyo.
Гневљив човек замеће свађу, и ко је напрасит, много греши.
23 Amalala g’omuntu galimuleetera okugwa, naye omuntu ow’omwoyo ogwetoowaza alifuna ekitiibwa.
Охолост понижује човека, а ко је смеран духом, добија славу.
24 Buli assa ekimu n’omubbi akyawa obulamu bwe ye, era ne bw’alayizibwa tasaanira kubaako ky’ayogera.
Ко дели с лупежем, мрзи на своју душу, чује проклетство и не проказује.
25 Okutya omuntu kuleeta ekyambika, naye buli eyeesiga Mukama anaabanga mirembe.
Страшљив човек меће себи замку; а ко се у Господа узда, биће у високом заклону.
26 Bangi abanoonya okuganja mu maaso g’omufuzi, naye obwenkanya obwa nnama ddala buva eri Mukama.
Многи траже лице владаочево, али је од Господа суд свакоме.
27 Atali mutuukirivu wa muzizo eri abatuukirivu; era omwesimbu wa muzizo eri abakozi b’ebibi.
Праведнима је мрзак неправедник, а безбожнику је мрзак ко право ходи.
