Engero 28
1 Abakozi b’ebibi badduka nga tewali abagoba, naye abatuukirivu babeera n’obuvumu ng’empologoma.
Беже безбожници кад их нико не гони, а праведници су као лавићи без страха.
2 Eggwanga bwe lijeema, liba n’abafuzi bangi, naye olw’omuntu alina okutegeera n’okumanya obutebenkevu budda nate mu nsi.
Кад се у земљи зла чине, настају јој многи кнезови; али кад се нађе човек разуман и вешт, остаје дуго.
3 Omufuzi anyigiriza abaavu, afaanana nga enkuba etonnya ezikiriza n’eterekaawo birime.
Човек сиромах који чини криво убогима јесте као силан дажд иза ког нестаје хлеба.
4 Abo abava ku mateeka ga Mukama batendereza aboonoonyi, naye abo abagakuuma babawakanya.
Који остављају закон, хвале безбожнике; а који држе закон, противе им се.
5 Abantu abakozi b’ebibi tebategeera bwenkanya, naye abo abanoonya Mukama babutegeerera ddala bulungi.
Зли људи не разумеју шта је право; а који траже Господа, разумеју све.
6 Omuntu omwavu atambulira mu butuukirivu, asinga omugagga ow’amakubo amakyamu.
Бољи је сиромах који ходи у безазлености својој него ко иде кривим путевима ако је и богат.
7 Oyo akuuma amateeka ga Mukama mwana eyeegendereza, naye mukwano gw’ab’omululu akwasa kitaawe ensonyi.
Ко чува закон, син је разуман; а ко се дружи с изјелицама, срамоти оца свог.
8 Ayongera ku bugagga bwe mu bukumpanya, abukuŋŋaanyiza omulala anaayinza okuba ow’ekisa eri abaavu.
Ко умножава добро своје ујмом и придавком, сабира ономе који ће раздавати сиромасима.
9 Atassaayo mwoyo kuwulira mateeka ga Mukama, n’okusaba kwe tekukkirizibwa.
Ко одвраћа ухо своје да не чује закон, и молитва је његова мрска.
10 Buli akyamya abatuukirivu mu kkubo ebbi, aligwa mu katego ke ye, naye abatuukirivu balisikira ebirungi.
Ко заводи праве на зао пут, пашће у јаму своју, а безазлени наследиће добро.
11 Omugagga alowooza nti mugezi, naye omwavu alina okutegeera, amunyooma.
Богат човек мисли да је мудар, али разуман сиромах испитује га.
12 Abatuukirivu bwe bawangula wabaawo okujaguza okw’amaanyi, naye abakakanyalira mu kukola ebikyamu bwe bafuna obuyinza abantu beekweka.
Кад се радују праведни, велика је слава; а кад се подижу безбожници, тражи се човек.
13 Oyo akweka ebibi bye, talifuna mukisa kukulaakulana, naye buli abyatula n’abireka, alisaasirwa.
Ко крије преступе своје, неће бити срећан; а ко признаје и оставља, добиће милост.
14 Alina omukisa omuntu atya Mukama ebbanga lyonna, naye oyo akakanyaza omutima gwe abonaabona.
Благо човеку који се свагда боји; а ко је тврдоглав, упада у зло.
15 Ng’empologoma ewuluguma oba eddubu eritiisatiisa, bw’abeera omufuzi omubi atulugunya abateesobola.
Безбожник који влада народом сиромашним, лав је који риче и медвед гладан.
16 Omufuzi nantagambwako tafuga na bwenkanya, naye oyo akyawa amagoba agafuniddwa mu bukyamu alibeera n’essanyu ery’obulamu obuwangaazi.
Кнез без разума чини много неправде, а који мрзи на лакомство, живеће дуго.
17 Omuntu alumirizibwa olw’okutta munne, alibeera mu kutegana okutuusa okufa, tewabanga n’omu amuyamba.
Човек који чини насиље крви људској, бежаће до гроба, а нико га неће задржати.
18 Omuntu atambulira mu bugolokofu alinunulibwa talibeerako kabi, naye oyo ow’amakubo amabi aligwa mbagirawo.
Ко ходи у безазлености, спашће се; а ко је опак на путевима, пашће у један мах.
19 Omuntu alima ennimiro ye aliba n’emmere nnyingi, naye oyo ali mu birowoozo ebitaliimu alifa bwavu.
Ко ради своју земљу, биће сит хлеба; а ко иде за беспослицама, наситиће се сиротиње.
20 Omusajja omwesigwa aliweebwa emikisa mingi, naye oyo ayanguyiriza okugaggawala talirema kubonerezebwa.
Човек веран обилује благословима; а ко нагли да се обогати, неће бити без кривице.
21 Okuttira abantu ku liiso ng’osala emisango si kirungi, naye ate olw’okunoonya akookulya omuntu ayinza okuzza omusango.
Није добро гледати ко је ко, јер за залогај хлеба човек ће учинити зло.
22 Omusajja omukodo yeegomba okugaggawala, naye nga tamanyi nti obwavu bumulindiridde.
Нагли да се обогати човек завидљив, а не зна да ће му доћи сиромаштво.
23 Oyo anenya omuntu, oluvannyuma aliganja, okusinga oyo awaaniriza n’olulimi.
Ко укорава човека наћи ће после већу милост него који ласка језиком.
24 Buli anyaga kitaawe, oba nnyina, n’agamba nti, “Si nsonga,” afaanana n’oyo azikiriza.
Ко краде оца свог и матер своју, и говори: Није грех, он је друг крвнику.
25 Omuntu ow’omululu aleeta oluyombo, naye oyo eyeesiga Mukama aligaggawazibwa.
Охоли замеће свађу; а ко се узда у Господа, изобиловаће.
26 Eyeesiga omutima gwe, musirusiru, naye oyo atambulira mu magezi alifuna emirembe.
Ко се узда у своје срце, безуман је; а ко ходи мудро, избавиће се.
27 Agabira abaavu talibaako ne kye yeetaaga, naye abakodowalira anaabanga n’ebikolimo bingi.
Ко даје сиромаху, неће му недостајати; а ко одвраћа очи своје, биће му много клетава.
28 Abakozi b’ebibi bwe babeera mu buyinza, abantu beekweka, naye abakozi b’ebibi bwe bazikirira, abatuukirivu bakulaakulana.
Кад се подижу безбожници, сакрива се човек; а кад гину, умножавају се праведни.
