Engero 24
1 Teweegombanga bakozi ba bibi era tobeesemberezanga.
Не завиди злим људима нити жели да си с њима.
2 Kubanga emitima gyabwe giteesa kukola bya butemu, era akamwa kaabwe koogera ku kukola bya ffujjo.
Јер о погибли мисли срце њихово и усне њихове говоре о муци.
3 Amagezi ge gazimba ennyumba, n’okutegeera kwe kugiggumiza.
Мудрошћу се зида кућа и разумом утврђује се.
4 Olw’amagezi ebisenge by’ayo bijjula ebintu ebirungi, eby’obugagga ebitalabikalabika eby’omuwendo omungi.
И знањем се пуне клети сваког блага и драгоцена и мила.
5 Omuntu ow’amagezi aba n’obuyinza, n’omuntu alina okumanya yeeyongera amaanyi.
Мудар је човек јак, и разуман је човек силан снагом.
6 Kubanga okulwana olutalo weetaaga okuluŋŋamizibwa, n’okuluwangula, weetaaga abawi b’amagezi bangi.
Јер мудрим саветом ратоваћеш, и избављење је у мноштву саветника.
7 Amagezi gasukkirira nnyo omusirusiru, talina ky’asobola kwogera mu lukuŋŋaana olw’oku wankaaki.
Високе су безумноме мудрости; неће отворити уста својих на вратима.
8 Oyo asala enkwe ez’okukola ebibi, aliyitibwa mukujjukujju.
Ко мисли зло чинити зваће се зликовац.
9 Entegeka ez’obusirusiru muvaamu kwonoona, abantu beetamwa omukudaazi.
Мисао безумникова грех је, и подсмевач је гад људски.
10 Bw’oyongobera mu kiseera eky’ebizibu, olwo ng’olina amaanyi matono!
Ако клонеш у невољи, скратиће ти се сила.
11 Odduukiriranga n’owonya abo abatwalibwa okuttibwa, n’abo abali ku njegoyego z’okuttibwa, obawonye okuttirwa obwemage.
Избављај похватане на смрт; и које хоће да погубе, немој се устегнути од њих.
12 Bw’ogambanga nti, “Laba kino twali tetukimanyi,” oyo akebera emitima aba talaba? Oyo akuuma obulamu bwo takimanyi? Talisasula buli muntu ng’omulimu gwe bwe guli?
Ако ли кажеш: Гле, нисмо знали за то; неће ли разумети Онај који испитује срца, и који чува душу твоју неће ли дознати и платити свакоме по делима његовим?
13 Mwana wange olyanga omubisi gw’enjuki kubanga mulungi, omubisi oguva mu bisenge byagwo guwoomerera.
Сине мој, једи мед, јер је добар, и саће, јер је слатко грлу твом.
14 Era manya nti amagezi gawoomera emmeeme yo, bw’onoogafuna onoobeera n’essuubi mu bulamu obw’omu maaso, n’essuubi lyo teririkoma.
Тако ће бити познање мудрости души твојој, кад је нађеш; и биће плата, и надање твоје неће се затрти.
15 Toteeganga, ng’omunyazi bw’akola ku nnyumba y’omutuukirivu, tonyaganga maka ge.
Безбожниче, не вребај око стана праведниковог, и не квари му почивање.
16 Omuntu omutuukirivu ne bw’agwa emirundi omusanvu, addamu n’ayimuka, naye abakozi b’ebibi basuulibwa mu mitawaana.
Јер ако и седам пута падне праведник, опет устане, а безбожници пропадају у злу.
17 Tosanyukanga ng’omulabe wo agudde, bwe yeesittalanga omutima gwo gulemenga okujaguza.
Кад падне непријатељ твој, немој се радовати, и кад пропадне, нека не игра срце твоје.
18 Si kulwa nga Mukama akiraba ne kitamusanyusa, n’amusunguwalira.
Јер би видео Господ и не би Му било мило, и обратио би гнев свој од њега на тебе.
19 Teweeraliikiriranga olw’abo abakola ebibi, so abakozi b’ebibi tobakwatirwanga buggya.
Немој се жестити ради неваљалаца, немој завидети безбожницима.
20 Kubanga omuntu omubi talina ssuubi mu maaso, ettabaaza y’abakozi b’ebibi erizikizibwa.
Јер нема плате неваљалцу, жижак ће се безбожницима угасити.
21 Mwana wange otyanga Mukama, ne kabaka, era teweetabanga na bajeemu.
Бој се Господа, сине мој, и цара, и не мешај се с немирницима.
22 Kubanga obusungu bwabwe bulibuubuukira ku bajeemu era ani amaanyi akabi akalibatuukako?
Јер ће се уједанпут подигнути погибао њихова, а ко зна пропаст која иде од обојице?
23 Bino nabyo era bigambo by’abalina amagezi. Okwekubiira ng’osala emisango si kirungi.
И ово је за мудраце: Гледати ко је ко на суду није добро.
24 Kale oyo agamba azizza omusango nti, “Toliiko ky’ovunaanibwa,” abantu banaamukolimiranga, n’amawanga ganaamwetamwanga.
Ко говори безбожнику: Праведан си, њега ће проклињати људи и мрзиће на њ народи.
25 Naye abo abasalira omusobya omusango ne gumusinga banaabanga n’essanyu, n’omukisa omulungi gulibatuukako.
А који га карају, они ће бити мили, и доћи ће на њих благослов добрих.
26 Eky’okuddamu eky’amazima, kiri ng’okunywegerwa.
Ко говори речи истините, у уста љуби.
27 Malirizanga omulimu gwo ogw’ebweru, oteeketeeke ennimiro zo, n’oluvannyuma olyoke weezimbire ennyumba yo.
Уреди свој посао на пољу, и сврши своје на њиви, потом и кућу своју зидај.
28 Towanga bujulizi bwa bulimba ku muliraanwa wo, so akamwa ko tekalimbanga.
Не буди сведок на ближњег свог без разлога, и не варај уснама својим.
29 Toyogeranga nti, “Omuntu oyo ndimukola nga bw’ankoze, era ndimusasuza nga bw’ampisizza.”
Не говори: Како је он мени учинио тако ћу ја њему учинити; платићу овом човеку по делу његовом.
30 Nayita ku nnimiro ey’omugayaavu, ne mpita ne ku nnimiro y’emizabbibu ey’oyo atalina kutegeera.
Иђах мимо њиве човека лењог и мимо винограда човека безумног;
31 Kale laba, ng’ennimiro eyo ebunye amaggwa, wansi wonna nga wabikkiddwa omuddo, n’olukomera lwayo olw’amayinja nga lugudde.
И гле, беше све зарасло у трње и све покрио чкаљ, и ограда им камена разваљена.
32 Ne neekaliriza ne ntegeera ne nfuna ekyokuyiga mu bye nalaba.
И видевши узех на ум, и гледах и поучих се.
33 Otulo otutonotono, n’okusumagira akatono, n’okufunya emikono okuwummulako,
Док мало проспаваш, док мало продремљеш, док мало склопиш руке да починеш,
34 obwavu bulikutuukako ng’omutemu, era n’obwetaavu ng’omutemu.
У том ће доћи сиромаштво твоје као путник, и оскудица твоја као оружан човек.
