Yobu 7
1 “Ebiseera by’omuntu ku nsi, tebyagerebwa? Ennaku ze tezaagerebwa nga ez’omupakasi?
Није ли човек на војсци на земљи? А дани његови нису ли као дани надничарски?
2 Ng’omuddu eyeegomba ekisiikirize okujja, ng’omupakasi bwe yeesunga empeera ye;
Као што слуга уздише за сеном и као што надничар чека да сврши,
3 bwe ntyo bwe nnaweebwa emyezi egy’okubonaabona, ebiro ebyokutegana bwe byangererwa.
Тако су мени дати у наследство месеци залудни и ноћи мучне одређене ми.
4 Bwe ngalamira neebake, njogera nti, ‘Ndiyimuka ddi, ekiro kinaakoma ddi?’ Nga nzijudde okukulungutana okutuusa obudde lwe bukya.
Кад легнем, говорим: Кад ћу устати? И кад ће проћи ноћ? И ситим се преврћући се до сванућа.
5 Omubiri gwange gujjudde envunyu n’ebikakampa, n’olususu lwange lukutusekutuse era lulabika bubi.
Тело је моје обучено у црве и у груде земљане, кожа моја пуца и рашчиња се.
6 “Ennaku zange zidduka okusinga ekyuma ky’omulusi w’engoye bw’atambuza ky’alusisa engoye ze; era zikoma awatali ssuubi.
Дани моји бржи бише од чунка, и прођоше без надања.
7 Ojjukira Ayi Katonda, nti obulamu bwange tebuliimu, wabula mukka bukka, amaaso gange tegaliddayo kulaba bulungi.
Опомени се да је мој живот ветар, да око моје неће више видети добра,
8 Eriiso ly’oyo eryali lindabyeko teririddayo kundaba; amaaso gammwe galinnoonya, naye nga sikyaliwo.
Нити ће ме видети око које ме је виђало; и твоје очи кад погледају на ме, мене неће бити.
Као што се облак разилази и нестаје га, тако ко сиђе у гроб, неће изаћи, (Sheol h7585)
10 Taliddayo mu nnyumba ye, amaka ge tegaliddayo kumumanya nate.
Неће се више вратити кући својој, нити ће га више познати место његово.
11 Noolwekyo sijja kuziyiza kamwa kange, nzija kwogera okulumwa kw’omutima gwange; nzija kwemulugunyiza mu bulumi bw’emmeeme yange.
Зато ја нећу бранити устима својим, говорићу у тузи духа свог, нарицати у јаду душе своје.
12 Ndi nnyanja oba ndi lukwata ow’omu buziba, olyoke onkuume?
Еда ли сам море или кит, те си наместио стражу око мене?
13 Bwe ndowooza nti, obuliri bwange bunampa ku mirembe, ekiriri kyange kinakendeeza ku kulumwa kwange;
Кад кажем: Потешиће ме одар мој, постеља ће ми моја олакшати тужњаву,
14 n’olyoka ontiisa n’ebirooto era n’onkanga okuyita mu kwolesebwa.
Тада ме страшиш снима и препадаш ме утварама,
15 Emmeeme yange ne yeegomba okwetuga, nfe okusinga okuba omulamu.
Те душа моја воли бити удављена, воли смрт него кости моје.
16 Sikyeyagala, neetamiddwa. Sijja kubeera mulamu emirembe gyonna. Ndeka; kubanga ennaku zange butaliimu.
Додијало ми је; нећу до века живети; прођи ме се; јер су дани моји таштина.
17 Omuntu kye ki ggwe okumugulumiza, n’omulowoozaako?
Шта је човек да га много цениш и да мариш за њ?
18 Bw’otyo n’omwekebejja buli makya, n’omugezesa buli kaseera?
Да га походиш свако јутро, и сваки час кушаш га?
19 Olituusa ddi nga tonvuddeeko n’ondeka ne mmira ku malusu?
Кад ћеш се одвратити од мене и пустити ме да прогутам пљуванку своју?
20 Nyonoonye; kiki kye nakukola, ggwe omukuumi w’abantu? Lwaki onfudde nga akabonero ak’obulabe gy’oli, ne neefuukira omugugu?
Згрешио сам; шта ћу Ти чинити, о чувару људски? Зашто си ме метнуо себи за белегу, те сам себи на тегобу?
21 Era lwaki tosonyiwa kwonoona kwange, n’oggyawo obutali butuukirivu bwange? Kubanga kaakano nzija kwebaka mu ntaana; era ojja kunnoonya ku makya naye naaba sikyaliwo.”
Зашто ми не опростиш грех мој и не уклониш моје безакоње? Јер ћу сад лећи у прах, и кад ме потражиш, мене неће бити.
