< Yobu 14 >

1 “Omuntu azaalibwa omukazi, abeera ku nsi akaseera katono era abeera mu kutegana.
Човек рођен од жене кратка је века и пун немира.
2 Amulisa ng’ekimuli n’awotoka; abulawo mangu ng’ekisiikirize, tabeerera.
Као цвет ниче, и одсеца се, и бежи као сен, и не остаје.
3 Otunuulira omuntu afaanana bw’atyo? Olimuleeta gy’oli asalirwe omusango?
И на таквог отвараш око своје, и мене водиш на суд са собом!
4 Ani ayinza okuggya ekirongoofu mu kitali kirongoofu? Tewali n’omu!
Ко ће чисто извадити из нечиста? Нико.
5 Ennaku z’omuntu zaagererwa, wagera obungi bw’emyezi gye era n’oteekawo ekkomo ly’atasobola kusukka.
Измерени су дани његови, број месеца његових у Тебе је; поставио си му међу, преко које не може прећи.
6 Kale tomufaako muleke yekka, okutuusa lw’alimala okutuukiriza emirimu gye ng’omupakasi.
Одврати се од њега да почине докле не наврши као надничар дан свој.
7 “Wakiri waliwo essuubi ng’omuti guloka: Bwe gutemebwa, guloka nate, era ekikolo kyagwo ekiggya tekifa.
Јер за дрво има надања, ако се посече, да ће се још омладити и да неће бити без изданка;
8 Emirandira gyagwo gyandikaddiyidde mu ttaka era n’ekikonge ne kifiira mu ttaka,
Ако и остари у земљи корен његов и у праху изумре пањ његов,
9 naye olw’emirandira okutambula ne ginoonya amazzi kimulisa ne kireeta amatabi ng’ekisimbe.
Чим осети воду, опет напупи и пусти гране као присад.
10 Naye omuntu afa era n’agalamizibwa, assa ogw’enkomerero n’akoma.
А човек умире изнемогао; и кад издахне човек, где је?
11 Ng’amazzi bwe gaggwa mu nnyanja oba omugga bwe gukalira ne guggwaawo,
Као кад вода отече из језера и река опадне и усахне,
12 bw’atyo omuntu bw’agalamira, era n’atasituka okutuusa eggulu bwe linaggwaawo, abantu tebajja kuzuukuka oba kuggyibwa mu tulo twabwe.
Тако човек кад легне, не устаје више; докле је небеса неће се пробудити нити ће се пренути ода сна свог.
13 “Singa kale onkweka emagombe era n’onziika okutuusa obusungu bwo lwe buliggwaawo! Singa ongerera ekiseera n’onzijukira! (Sheol h7585)
О да ме хоћеш у гробу сакрити и склонити ме докле не утоли гнев Твој, и да ми даш рок кад ћеш ме се опоменути! (Sheol h7585)
14 Omuntu bw’afa, addamu n’abeera omulamu? Ennaku zange zonna ez’okuweereza nnaalindanga okuwona kwange kujje.
Кад умре човек, хоће ли оживети? Све дане времена које ми је одређено чекаћу докле ми дође промена.
15 Olimpita nange ndikuyitaba; olyegomba ekitonde emikono gyo kye gyatonda.
Зазваћеш, и ја ћу Ти се одазвати; дело руку својих пожелећеш.
16 Ddala ku olwo bw’olibala ebigere byange, naye tolyekaliriza bibi byange.
А сада бројиш кораке моје, и ништа не остављаш за грех мој.
17 Ebisobyo byange biriba bisibiddwa mu kisawo; olibikka ku kibi kyange.
Запечаћени су у тобоцу моји преступи, и завезујеш безакоња моја.
18 “Naye ng’olusozi bwe luseebengerera ne luggwaawo, era ng’ejjinja bwe liva mu kifo kyalyo,
Заиста, као што гора падне и распадне се, и као што се стена одвали с места свог,
19 ng’amazzi bwe gaggwereeza amayinja era ng’okwanjaala kwago bwe kutwala ettaka ly’oku nsi; bw’atyo bw’azikiriza essuubi ly’omuntu.
И као што вода спира камење и поводањ односи прах земаљски, тако надање човечије обраћаш у ништа.
20 Omumalamu amaanyi omuwangula lumu n’aggweerawo ddala; okyusa enfaanana ye n’omugoba.
Надвађујеш га једнако, те одлази, мењаш му лице и отпушташ га.
21 Abaana be bwe bafuna ekitiibwa, takimanya, bwe bagwa, takiraba.
Ако синови његови буду у части, он не зна; ако ли у срамоти, он се не брине.
22 Obulamu bw’omubiri gwe bwokka bw’awulira ne yeekungubagira yekka.”
Само тело док је жив болује, и душа његова у њему тужи.

< Yobu 14 >