Masese 24
1 Kolulaka te bato oyo basalaka mabe mpe kolukaka te kozala elongo na bango,
Не завиди злим људима нити жели да си с њима.
2 pamba te mitema na bango ekanisaka kaka kosala mabe, mpe bibebu na bango eyeisaka kaka mobulu soki elobi.
Јер о погибли мисли срце њихово и усне њихове говоре о муци.
3 Ndako etongamaka na nzela ya bwanya, mpe elendisamaka na nzela ya mayele.
Мудрошћу се зида кућа и разумом утврђује се.
4 Bashambre ekotondisama na biloko nyonso ya talo mpe ya kitoko na nzela ya boyebi.
И знањем се пуне клети сваког блага и драгоцена и мила.
5 Moto ya bwanya atondi na nguya, moto oyo azalaka na boyebi alendisaka nguya na ye.
Мудар је човек јак, и разуман је човек силан снагом.
6 Pamba te kolonga na etumba esengaka bwanya, mpe lobiko ezalaka kati na motango ebele ya bapesi toli.
Јер мудрим саветом ратоваћеш, и избављење је у мноштву саветника.
7 Bwanya ezalaka likolo mingi mpo na zoba, yango wana azalaka te na likambo ya koloba kati na mayangani oyo esalemaka pembeni ya ekuke.
Високе су безумноме мудрости; неће отворити уста својих на вратима.
8 Moto oyo asalaka mabongisi ya kosala mabe akokende sango lokola moteki baninga.
Ко мисли зло чинити зваће се зликовац.
9 Mabongisi ya bozoba ezali masumu, mpe bato bayinaka motioli.
Мисао безумникова грех је, и подсмевач је гад људски.
10 Soki omilembisi na mokolo ya pasi, makasi na yo ekozala pamba.
Ако клонеш у невољи, скратиће ти се сила.
11 Kangola bato oyo bazali komema bango na kufa, mpe bikisa bato oyo bazali kokende na kufa lokola bato oyo balangwe masanga.
Избављај похватане на смрт; и које хоће да погубе, немој се устегнути од њих.
12 Soki olobi: « Tala, toyebaki likambo moko te kati na makambo oyo nyonso; » boni, Ye oyo amekaka mitema asosolaka yango te? Ye oyo abatelaka molimo na yo ayebaka yango te? Afutaka te moto na moto kolanda misala na ye?
Ако ли кажеш: Гле, нисмо знали за то; неће ли разумети Онај који испитује срца, и који чува душу твоју неће ли дознати и платити свакоме по делима његовим?
13 Mwana na ngai, lia mafuta ya nzoyi, pamba te ezalaka kitoko! Mwa ndambo ya mafuta ya nzoyi ekozala elengi na lolemo na yo.
Сине мој, једи мед, јер је добар, и саће, јер је слатко грлу твом.
14 Yeba lisusu ete bwanya ezali elengi mpo na molimo na yo; soki ozwi yango, yeba ete lobi na yo ekozala malamu, mpe elikya na yo ekozala ya pamba te.
Тако ће бити познање мудрости души твојој, кад је нађеш; и биће плата, и надање твоје неће се затрти.
15 Yo moto mabe, komeka te kotia mitambo kati na ndako ya moto ya sembo, mpe komeka te kopanza yango,
Безбожниче, не вребај око стана праведниковог, и не квари му почивање.
16 pamba te ata soki moto ya sembo akweyi mbala sambo, akotelema kaka; nzokande pasi ekweyisaka moto mabe.
Јер ако и седам пута падне праведник, опет устане, а безбожници пропадају у злу.
17 Soki monguna na yo akweyi, kosepela te; mpe soki apengwi, tika ete motema na yo esepela te;
Кад падне непријатељ твој, немој се радовати, и кад пропадне, нека не игра срце твоје.
18 noki te Yawe akomona, akosepela te mpe akokitisela yo kanda na Ye.
Јер би видео Господ и не би Му било мило, и обратио би гнев свој од њега на тебе.
19 Kosilika te likolo ya bato oyo basalaka mabe, kolula te bato mabe;
Немој се жестити ради неваљалаца, немој завидети безбожницима.
20 pamba te lobi ya malamu ekozala te mpo na moto oyo asalaka mabe, mpe mwinda ya bato mabe ekokufa.
Јер нема плате неваљалцу, жижак ће се безбожницима угасити.
21 Mwana na ngai, tosaka Yawe mpe mokonzi, kosanganaka te na batomboki,
Бој се Господа, сине мој, и цара, и не мешај се с немирницима.
22 pamba te bango mibale bakoki kotindela batomboki pasi na pwasa. Bongo, nani ayebi pasi oyo bakoki kotinda?
Јер ће се уједанпут подигнути погибао њихова, а ко зна пропаст која иде од обојице?
23 Makambo oyo mpe ezali toli ya bato ya bwanya: Kopona bilongi, kati na kosambisa, ezali malamu te.
И ово је за мудраце: Гледати ко је ко на суду није добро.
24 Moto oyo alobaka na moto mabe: « Ozali moto ya sembo, » bato bakolakela ye mabe, mpe bikolo ekotombokela ye.
Ко говори безбожнику: Праведан си, њега ће проклињати људи и мрзиће на њ народи.
25 Kasi bato oyo bapamelaka moto mabe bakozala malamu mpe lipamboli ekozala likolo na bango.
А који га карају, они ће бити мили, и доћи ће на њих благослов добрих.
26 Eyano ya solo ezali lokola beze ya bibebu.
Ко говори речи истините, у уста љуби.
27 Bongisa libanda ya mosala na yo, bongisa bilanga na yo, bongo na sima, tonga ndako na yo.
Уреди свој посао на пољу, и сврши своје на њиви, потом и кућу своју зидај.
28 Kotatola na pamba te mpo na kosala moninga na yo mabe; mpo na nini olingi kosalela bibebu na yo na lokuta?
Не буди сведок на ближњег свог без разлога, и не варај уснама својим.
29 Kolobaka te: « Nakosala ye ndenge asali ngai, nakozongisela ye kolanda makambo oyo ye asali. »
Не говори: Како је он мени учинио тако ћу ја њему учинити; платићу овом човеку по делу његовом.
30 Nalekaki pembeni ya elanga ya moto ya goyigoyi, mpe pembeni ya elanga ya vino ya moto oyo azangi mayele;
Иђах мимо њиве човека лењог и мимо винограда човека безумног;
31 bongo, tala ndenge etondi na banzube, tala ndenge matiti mabe ezipi yango, mpe mir na yango ya mabanga ebukani.
И гле, беше све зарасло у трње и све покрио чкаљ, и ограда им камена разваљена.
32 Tango natiaki makanisi na ngai kati na makambo oyo namonaki, nazwaki mayele oyo:
И видевши узех на ум, и гледах и поучих се.
33 mwa pongi moke, mwa kopema moke, mwa kokanga maboko moke mpo na kolala,
Док мало проспаваш, док мало продремљеш, док мало склопиш руке да починеш,
34 bobola ekoyela yo na pwasa lokola moleki nzela, mpe pasi ekoyela yo lokola moyibi.
У том ће доћи сиромаштво твоје као путник, и оскудица твоја као оружан човек.
