< Masese 24 >
1 Kolulaka te bato oyo basalaka mabe mpe kolukaka te kozala elongo na bango,
你不要嫉妒惡人, 也不要起意與他們相處;
2 pamba te mitema na bango ekanisaka kaka kosala mabe, mpe bibebu na bango eyeisaka kaka mobulu soki elobi.
因為,他們的心圖謀強暴, 他們的口談論奸惡。
3 Ndako etongamaka na nzela ya bwanya, mpe elendisamaka na nzela ya mayele.
房屋因智慧建造, 又因聰明立穩;
4 Bashambre ekotondisama na biloko nyonso ya talo mpe ya kitoko na nzela ya boyebi.
其中因知識充滿各樣美好寶貴的財物。
5 Moto ya bwanya atondi na nguya, moto oyo azalaka na boyebi alendisaka nguya na ye.
智慧人大有能力; 有知識的人力上加力。
6 Pamba te kolonga na etumba esengaka bwanya, mpe lobiko ezalaka kati na motango ebele ya bapesi toli.
你去打仗,要憑智謀; 謀士眾多,人便得勝。
7 Bwanya ezalaka likolo mingi mpo na zoba, yango wana azalaka te na likambo ya koloba kati na mayangani oyo esalemaka pembeni ya ekuke.
智慧極高,非愚昧人所能及, 所以在城門內不敢開口。
8 Moto oyo asalaka mabongisi ya kosala mabe akokende sango lokola moteki baninga.
設計作惡的, 必稱為奸人。
9 Mabongisi ya bozoba ezali masumu, mpe bato bayinaka motioli.
愚妄人的思念乃是罪惡; 褻慢者為人所憎惡。
10 Soki omilembisi na mokolo ya pasi, makasi na yo ekozala pamba.
你在患難之日若膽怯, 你的力量就微小。
11 Kangola bato oyo bazali komema bango na kufa, mpe bikisa bato oyo bazali kokende na kufa lokola bato oyo balangwe masanga.
人被拉到死地,你要解救; 人將被殺,你須攔阻。
12 Soki olobi: « Tala, toyebaki likambo moko te kati na makambo oyo nyonso; » boni, Ye oyo amekaka mitema asosolaka yango te? Ye oyo abatelaka molimo na yo ayebaka yango te? Afutaka te moto na moto kolanda misala na ye?
你若說:這事我未曾知道, 那衡量人心的豈不明白嗎? 保守你命的豈不知道嗎? 他豈不按各人所行的報應各人嗎?
13 Mwana na ngai, lia mafuta ya nzoyi, pamba te ezalaka kitoko! Mwa ndambo ya mafuta ya nzoyi ekozala elengi na lolemo na yo.
我兒,你要吃蜜,因為是好的; 吃蜂房下滴的蜜便覺甘甜。
14 Yeba lisusu ete bwanya ezali elengi mpo na molimo na yo; soki ozwi yango, yeba ete lobi na yo ekozala malamu, mpe elikya na yo ekozala ya pamba te.
你心得了智慧,也必覺得如此。 你若找着,至終必有善報; 你的指望也不致斷絕。
15 Yo moto mabe, komeka te kotia mitambo kati na ndako ya moto ya sembo, mpe komeka te kopanza yango,
你這惡人,不要埋伏攻擊義人的家; 不要毀壞他安居之所。
16 pamba te ata soki moto ya sembo akweyi mbala sambo, akotelema kaka; nzokande pasi ekweyisaka moto mabe.
因為,義人雖七次跌倒,仍必興起; 惡人卻被禍患傾倒。
17 Soki monguna na yo akweyi, kosepela te; mpe soki apengwi, tika ete motema na yo esepela te;
你仇敵跌倒,你不要歡喜; 他傾倒,你心不要快樂;
18 noki te Yawe akomona, akosepela te mpe akokitisela yo kanda na Ye.
恐怕耶和華看見就不喜悅, 將怒氣從仇敵身上轉過來。
19 Kosilika te likolo ya bato oyo basalaka mabe, kolula te bato mabe;
不要為作惡的心懷不平, 也不要嫉妒惡人;
20 pamba te lobi ya malamu ekozala te mpo na moto oyo asalaka mabe, mpe mwinda ya bato mabe ekokufa.
因為,惡人終不得善報; 惡人的燈也必熄滅。
21 Mwana na ngai, tosaka Yawe mpe mokonzi, kosanganaka te na batomboki,
我兒,你要敬畏耶和華與君王, 不要與反覆無常的人結交,
22 pamba te bango mibale bakoki kotindela batomboki pasi na pwasa. Bongo, nani ayebi pasi oyo bakoki kotinda?
因為他們的災難必忽然而起。 耶和華與君王所施行的毀滅, 誰能知道呢?
23 Makambo oyo mpe ezali toli ya bato ya bwanya: Kopona bilongi, kati na kosambisa, ezali malamu te.
以下也是智慧人的箴言: 審判時看人情面是不好的。
24 Moto oyo alobaka na moto mabe: « Ozali moto ya sembo, » bato bakolakela ye mabe, mpe bikolo ekotombokela ye.
對惡人說「你是義人」的, 這人萬民必咒詛,列邦必憎惡。
25 Kasi bato oyo bapamelaka moto mabe bakozala malamu mpe lipamboli ekozala likolo na bango.
責備惡人的,必得喜悅; 美好的福也必臨到他。
26 Eyano ya solo ezali lokola beze ya bibebu.
應對正直的,猶如與人親嘴。
27 Bongisa libanda ya mosala na yo, bongisa bilanga na yo, bongo na sima, tonga ndako na yo.
你要在外頭預備工料, 在田間辦理整齊, 然後建造房屋。
28 Kotatola na pamba te mpo na kosala moninga na yo mabe; mpo na nini olingi kosalela bibebu na yo na lokuta?
不可無故作見證陷害鄰舍, 也不可用嘴欺騙人。
29 Kolobaka te: « Nakosala ye ndenge asali ngai, nakozongisela ye kolanda makambo oyo ye asali. »
不可說:人怎樣待我,我也怎樣待他; 我必照他所行的報復他。
30 Nalekaki pembeni ya elanga ya moto ya goyigoyi, mpe pembeni ya elanga ya vino ya moto oyo azangi mayele;
我經過懶惰人的田地、 無知人的葡萄園,
31 bongo, tala ndenge etondi na banzube, tala ndenge matiti mabe ezipi yango, mpe mir na yango ya mabanga ebukani.
荊棘長滿了地皮, 刺草遮蓋了田面, 石牆也坍塌了。
32 Tango natiaki makanisi na ngai kati na makambo oyo namonaki, nazwaki mayele oyo:
我看見就留心思想; 我看着就領了訓誨。
33 mwa pongi moke, mwa kopema moke, mwa kokanga maboko moke mpo na kolala,
再睡片時,打盹片時, 抱着手躺臥片時,
34 bobola ekoyela yo na pwasa lokola moleki nzela, mpe pasi ekoyela yo lokola moyibi.
你的貧窮就必如強盜速來, 你的缺乏彷彿拿兵器的人來到。