< Masese 24 >
1 Kolulaka te bato oyo basalaka mabe mpe kolukaka te kozala elongo na bango,
你不要嫉妒恶人, 也不要起意与他们相处;
2 pamba te mitema na bango ekanisaka kaka kosala mabe, mpe bibebu na bango eyeisaka kaka mobulu soki elobi.
因为,他们的心图谋强暴, 他们的口谈论奸恶。
3 Ndako etongamaka na nzela ya bwanya, mpe elendisamaka na nzela ya mayele.
房屋因智慧建造, 又因聪明立稳;
4 Bashambre ekotondisama na biloko nyonso ya talo mpe ya kitoko na nzela ya boyebi.
其中因知识充满各样美好宝贵的财物。
5 Moto ya bwanya atondi na nguya, moto oyo azalaka na boyebi alendisaka nguya na ye.
智慧人大有能力; 有知识的人力上加力。
6 Pamba te kolonga na etumba esengaka bwanya, mpe lobiko ezalaka kati na motango ebele ya bapesi toli.
你去打仗,要凭智谋; 谋士众多,人便得胜。
7 Bwanya ezalaka likolo mingi mpo na zoba, yango wana azalaka te na likambo ya koloba kati na mayangani oyo esalemaka pembeni ya ekuke.
智慧极高,非愚昧人所能及, 所以在城门内不敢开口。
8 Moto oyo asalaka mabongisi ya kosala mabe akokende sango lokola moteki baninga.
设计作恶的, 必称为奸人。
9 Mabongisi ya bozoba ezali masumu, mpe bato bayinaka motioli.
愚妄人的思念乃是罪恶; 亵慢者为人所憎恶。
10 Soki omilembisi na mokolo ya pasi, makasi na yo ekozala pamba.
你在患难之日若胆怯, 你的力量就微小。
11 Kangola bato oyo bazali komema bango na kufa, mpe bikisa bato oyo bazali kokende na kufa lokola bato oyo balangwe masanga.
人被拉到死地,你要解救; 人将被杀,你须拦阻。
12 Soki olobi: « Tala, toyebaki likambo moko te kati na makambo oyo nyonso; » boni, Ye oyo amekaka mitema asosolaka yango te? Ye oyo abatelaka molimo na yo ayebaka yango te? Afutaka te moto na moto kolanda misala na ye?
你若说:这事我未曾知道, 那衡量人心的岂不明白吗? 保守你命的岂不知道吗? 他岂不按各人所行的报应各人吗?
13 Mwana na ngai, lia mafuta ya nzoyi, pamba te ezalaka kitoko! Mwa ndambo ya mafuta ya nzoyi ekozala elengi na lolemo na yo.
我儿,你要吃蜜,因为是好的; 吃蜂房下滴的蜜便觉甘甜。
14 Yeba lisusu ete bwanya ezali elengi mpo na molimo na yo; soki ozwi yango, yeba ete lobi na yo ekozala malamu, mpe elikya na yo ekozala ya pamba te.
你心得了智慧,也必觉得如此。 你若找着,至终必有善报; 你的指望也不致断绝。
15 Yo moto mabe, komeka te kotia mitambo kati na ndako ya moto ya sembo, mpe komeka te kopanza yango,
你这恶人,不要埋伏攻击义人的家; 不要毁坏他安居之所。
16 pamba te ata soki moto ya sembo akweyi mbala sambo, akotelema kaka; nzokande pasi ekweyisaka moto mabe.
因为,义人虽七次跌倒,仍必兴起; 恶人却被祸患倾倒。
17 Soki monguna na yo akweyi, kosepela te; mpe soki apengwi, tika ete motema na yo esepela te;
你仇敌跌倒,你不要欢喜; 他倾倒,你心不要快乐;
18 noki te Yawe akomona, akosepela te mpe akokitisela yo kanda na Ye.
恐怕耶和华看见就不喜悦, 将怒气从仇敌身上转过来。
19 Kosilika te likolo ya bato oyo basalaka mabe, kolula te bato mabe;
不要为作恶的心怀不平, 也不要嫉妒恶人;
20 pamba te lobi ya malamu ekozala te mpo na moto oyo asalaka mabe, mpe mwinda ya bato mabe ekokufa.
因为,恶人终不得善报; 恶人的灯也必熄灭。
21 Mwana na ngai, tosaka Yawe mpe mokonzi, kosanganaka te na batomboki,
我儿,你要敬畏耶和华与君王, 不要与反复无常的人结交,
22 pamba te bango mibale bakoki kotindela batomboki pasi na pwasa. Bongo, nani ayebi pasi oyo bakoki kotinda?
因为他们的灾难必忽然而起。 耶和华与君王所施行的毁灭, 谁能知道呢?
23 Makambo oyo mpe ezali toli ya bato ya bwanya: Kopona bilongi, kati na kosambisa, ezali malamu te.
以下也是智慧人的箴言: 审判时看人情面是不好的。
24 Moto oyo alobaka na moto mabe: « Ozali moto ya sembo, » bato bakolakela ye mabe, mpe bikolo ekotombokela ye.
对恶人说“你是义人”的, 这人万民必咒诅,列邦必憎恶。
25 Kasi bato oyo bapamelaka moto mabe bakozala malamu mpe lipamboli ekozala likolo na bango.
责备恶人的,必得喜悦; 美好的福也必临到他。
26 Eyano ya solo ezali lokola beze ya bibebu.
应对正直的,犹如与人亲嘴。
27 Bongisa libanda ya mosala na yo, bongisa bilanga na yo, bongo na sima, tonga ndako na yo.
你要在外头预备工料, 在田间办理整齐, 然后建造房屋。
28 Kotatola na pamba te mpo na kosala moninga na yo mabe; mpo na nini olingi kosalela bibebu na yo na lokuta?
不可无故作见证陷害邻舍, 也不可用嘴欺骗人。
29 Kolobaka te: « Nakosala ye ndenge asali ngai, nakozongisela ye kolanda makambo oyo ye asali. »
不可说:人怎样待我,我也怎样待他; 我必照他所行的报复他。
30 Nalekaki pembeni ya elanga ya moto ya goyigoyi, mpe pembeni ya elanga ya vino ya moto oyo azangi mayele;
我经过懒惰人的田地、 无知人的葡萄园,
31 bongo, tala ndenge etondi na banzube, tala ndenge matiti mabe ezipi yango, mpe mir na yango ya mabanga ebukani.
荆棘长满了地皮, 刺草遮盖了田面, 石墙也坍塌了。
32 Tango natiaki makanisi na ngai kati na makambo oyo namonaki, nazwaki mayele oyo:
我看见就留心思想; 我看着就领了训诲。
33 mwa pongi moke, mwa kopema moke, mwa kokanga maboko moke mpo na kolala,
再睡片时,打盹片时, 抱着手躺卧片时,
34 bobola ekoyela yo na pwasa lokola moleki nzela, mpe pasi ekoyela yo lokola moyibi.
你的贫穷就必如强盗速来, 你的缺乏仿佛拿兵器的人来到。