< Masese 23 >
1 Soki ovandi mpo na kolia mesa moko elongo na mokonzi, tala malamu moto oyo azali liboso na yo.
Кад седнеш да једеш с господином, пази добро шта је пред тобом.
2 Tia mbeli na mongongo na yo soki ozalaka lokoso.
Иначе би сатерао себи нож у грло, ако би био лаком.
3 Kolula te bilei na ye ya kitoko, pamba te, tango mosusu, ezali na yango bololo.
Не жели преслачке његове, јер су лажна храна.
4 Koboma nzoto te mpo na koluka kozwa bomengo, kotia mayele na yo te kati na yango.
Не мучи се да се обогатиш, и прођи се своје мудрости.
5 Tango okobwaka miso na ngambo ya bomengo, ekobunga, pamba te ezalaka na mapapu mpe epumbwaka na likolo makasi lokola mpongo.
Хоћеш ли бацити очи своје на оно чега брзо нестаје? Јер начини себи крила и као орао одлети у небо.
6 Kolia te bilei ya moto oyo azali kotala yo na miso mabe mpe kolula te bilei na ye ya kitoko,
Не једи хлеба у завидљивца, и не жели преслачака његових.
7 pamba te azalaka ndenge makanisi ya motema na ye ezali. Alobaka: « Lia mpe mela, » kasi motema na ye ezali elongo na yo te.
Јер како он тебе цени у души својој тако ти јело његово. Говориће ти: Једи и пиј; али срце његово није с тобом.
8 Okosanza eteni oyo oliaki, mpe maloba na yo ya kitoko ekokende pamba.
Залогај што поједеш избљуваћеш, и изгубићеш љубазне речи своје.
9 Kolobaka na zoba te, pamba te akotiola bwanya ya maloba na yo.
Пред безумним не говори, јер неће марити за мудрост беседе твоје.
10 Kozongisa te na sima mondelo ya kala mpe kokota te na bilanga ya bana bitike,
Не помичи старе међе, и не ступај на њиву сирочади.
11 pamba te Molobeli na bango azalaka makasi, akozwa makambo na bango na maboko mpo na kotelemela yo.
Јер је јак осветник њихов; браниће ствар њихову од тебе.
12 Tika ete motema na yo endimaka kotosa mibeko, mpe matoyi na yo eyokaka maloba ya boyebi!
Обрати к науци срце своје и уши своје к речима мудрим.
13 Kozangisa te kopesa mwana etumbu; soki obeti ye fimbu, akokufa te.
Не ускраћуј кар детету; кад га бијеш прутом, неће умрети.
14 Na kobeta ye fimbu, okokangola molimo na ye na lifelo. (Sheol )
Ти га биј прутом, и душу ћеш му избавити из пакла. (Sheol )
15 Mwana na ngai, soki motema na yo ezali na bwanya, motema na ngai ekozala na esengo.
Сине мој, ако буде мудро срце твоје, веселиће се срце моје у мени;
16 Solo, bomoto na ngai nyonso ekotonda na esengo, soki bibebu na yo elobi makambo ya sembo.
И играће бубрези моји кад усне твоје стану говорити што је право.
17 Tika ete motema na yo elulaka te bato ya masumu, kasi zalaka tango nyonso na posa makasi ya kotosa Yawe;
Срце твоје нека не завиди грешницима, него буди у страху Господњем увек.
18 pamba te suka na yo ekozala solo malamu mpe elikya na yo ekozala ya pamba te.
Јер има плата, и надање твоје неће се затрти.
19 Mwana na ngai, yoka mpe zala na bwanya, batela motema na yo kati na nzela ya sembo.
Слушај, сине мој, и буди мудар и управи путем срце своје.
20 Kozala esika moko te na balangwi masanga to na bato ya lokoso,
Не буди међу пијаницама ни међу изјелицама.
21 pamba te balangwi masanga mpe bato na lokoso bakomaka babola, mpe bogoyigoyi ekolatisa bango bilamba epasuka.
Јер пијаница и изјелица осиромашиће, и спавач ходиће у ритама.
22 Yokela tata oyo aboti yo, mpe kotiola mama na yo te ata soki anuni.
Слушај оца свог који те је родио, и не презири матере своје кад остари.
23 Luka bosolo, kasi koteka yango te; sala se bongo na bwanya, na mateya mpe na mayele.
Купуј истину и не продаји је; купуј мудрост, знање и разум.
24 Tata ya moto ya sembo akozala na esengo mingi, mpe moto oyo abota mwana ya bwanya akosepela kati na ye.
Веома се радује отац праведников, и родитељ мудрога весели се с њега.
25 Tika ete tata na yo mpe mama na yo basepela! Tika ete mama oyo abota yo azala na esengo!
Нека се, дакле, весели отац твој и мати твоја, и нека се радује родитељка твоја.
26 Mwana na ngai ya mobali, pesa ngai motema na yo, mpe tika ete miso na yo esepela na nzela na ngai!
Сине мој, дај ми срце своје, и очи твоје нека пазе на моје путе.
27 Pamba te mwasi ya ndumba azali lokola libulu ya monene, mpe mwasi ya mopaya azali lokola libulu ya mozindo.
Јер је курва дубока јама, а тесан студенац туђа жена.
28 Mwasi ya ndumba atelemaka na ekenge lokola moyibi mpe akomisaka mibali bazoba koleka.
Она и заседа као лупеж и умножава злочинце међу људима.
29 Mpo na nani: « Ah ngai, mawa! » Mpo na nani: « Eh! » Mpo na nani koswanaswana? Mpo na nani kolelalela? Mpo na nani kowelana ezanga tina? Mpo na nani kotelisa miso?
Коме: Јаох? Коме: Куку? Коме свађа? Коме вика? Коме ране низашта? Коме црвен у очима?
30 Mpo na bato oyo bawumelaka liboso ya masanga ya vino, mpo na bato oyo bamelaka masanga ya makasi.
Који седе код вина, који иду те траже растворено вино.
31 Kotalaka te masanga ya vino tango ezali motane, tango ezali kongala kati na kopo mpe kokita na pete na mongongo.
Не гледај на вино кад се румени, кад у чаши показује лице своје и управо искаче.
32 Na suka na yango, ekoswa yo lokola nyoka mpe ekotia yo minu lokola etupa.
На последак ће као змија ујести и као аспида упећи.
33 Miso na yo ekomona biloko na ndenge ya kokamwa, mpe motema na yo ekobimisa makambo ya bozoba.
Очи ће твоје гледати на туђе жене, и срце ће твоје говорити опачине.
34 Boye, okokoma lokola moto oyo alali kati na ebale monene, mpe lokola moto oyo alali na songe ya nzete ya molayi.
И бићеш као онај који лежи усред мора и као онај који спава поврх једра.
35 Okoloba: « Babeti ngai, kasi nazali koyoka pasi te; babeti ngai fimbu, kasi nazali koyoka eloko te! Tango nini nakolamuka? Nakozongela lisusu komela vino. »
Рећи ћеш: Избише ме, али ме не заболе; тукоше ме, али не осетих; кад се пробудим, ићи ћу опет да тражим то.