Luka 19
1 Yesu akotaki na engumba Jeriko, mpe azalaki kokatisa yango.
И кад уђе у Јерихон и пролажаше кроза њ,
2 Nzokande, ezalaki na moto moko kuna, kombo na ye « Zashe. » Azalaki mokonzi ya bafutisi mpako, mpe azalaki na bozwi ebele;
И гле, човек по имену Закхеј, који беше старешина царинички, и беше богат,
3 azalaki na posa ya komona soki Yesu azali nani, kasi lokola azalaki mokuse, akokaki te komona Ye mpo ete bato bazalaki ebele penza.
И искаше да види Исуса да Га позна; и не могаше од народа, јер беше малог раста;
4 Boye akimaki mbangu na liboso mpe amataki na nzete ya sikomori mpo na komona Yesu, pamba te Yesu akolekela na nzela wana.
И потрчавши напред, попе се на дуд да Га види; јер Му је онуда требало проћи.
5 Tango Yesu akomaki na esika yango, atombolaki miso mpe alobaki na ye: — Zashe, kita noki! Nasengeli kolala na ndako na yo lelo.
И кад дође Исус на оно место, погледавши горе виде га, и рече му: Закхеју! Сиђи брзо; јер ми данас ваља бити у твојој кући.
6 Mbala moko, Zashe akitaki mpe ayambaki Yesu na esengo.
И сиђе брзо; и прими Га радујући се.
7 Tango bato nyonso bamonaki bongo, bakomaki koyimayima; bazalaki koloba: — Tala, akei kolala na ndako ya moto ya masumu!
И сви, кад видеше, викаху на Њега говорећи да грешном човеку дође у кућу.
8 Kasi Zashe atelemaki mpe alobaki na Ye: — Nkolo, nazali kopesa, awa mpe sik’oyo, kati-kati ya biloko na ngai epai ya babola; mpe, soki nabotolaki biloko ya moto, nazali kozongisela ye yango mbala minei.
А Закхеј стаде и рече Господу: Господе! Ево пола имања свог даћу сиромасима, и ако сам кога занео вратићу онолико четворо.
9 Yesu alobaki na ye: — Lelo, lobiko eyei na ndako oyo, mpo ete ye mpe azali mwana ya Abrayami.
А Исус му рече: Данас дође спасење кући овој; јер је и ово син Авраамов.
10 Pamba te Mwana na Moto ayaki mpo na koluka mpe kobikisa bato oyo babunga.
Јер је Син човечији дошао да нађе и спасе шта је изгубљено.
11 Wana bazalaki koyoka makambo yango, Yesu akobaki koloba lisese moko, pamba te akomaki pene ya Yelusalemi, mpe mpo ete bato bakanisaki ete Bokonzi ya Nzambe elingi komimonisa kaka na tango yango.
А кад они то слушаху настави казивати причу; јер беше близу Јерусалима, и мишљаху да ће се одмах јавити царство Божије.
12 Boye Yesu alobaki: — Ezalaki na moto moko abotama na libota ya mbongo; akendeki na mokili moko ya mosika mpo ete bakomisa ye mokonzi mpe, sima na yango, akozonga.
Рече дакле: Један човек од доброг рода отиде у далеку земљу да прими себи царство, и да се врати.
13 Boye abengaki basali zomi kati na basali na ye mpe apesaki bango mbongo ya bibende zomi. Alobaki na bango: « Bosala mombongo na mbongo oyo kino tango nakozonga. »
Дозвавши пак десет својих слуга даде им десет кеса, и рече им: Тргујте док се ја вратим.
14 Kasi bandeko na ye, bana mboka, bazalaki kolinga ye te; batindaki ndambo ya bato, sima na ye, mpo na koloba: « Toboyi ete moto oyo akoma mokonzi na biso. »
И грађани његови мржаху на њега, и послаше за њим посланике говорећи: Нећемо да он царује над нама.
15 Sima na ye kozwa bokonzi, azongaki na ekolo na ye mpe abengaki basali epai ya banani apesaki mbongo mpo na koyeba soki bazwi mileki boni na mbongo na ye.
И кад се он врати, пошто прими царство, рече да дозову оне слуге којима даде сребро, да види шта је који добио.
16 Mosali ya liboso ayaki mpe alobaki: « Nkolo na ngai, mbongo na yo eboti mbongo ya bibende zomi lokola mileki. »
Тада дође први говорећи: Господару! Кеса твоја донесе десет кеса.
17 Nkolo alobaki na ye: « Osali malamu! Ozali mosali malamu! Mpo ete ozalaki sembo na likambo ya moke, nakokomisa yo moyangeli ya bingumba zomi. »
И рече му: Добро, добри слуго; кад си ми у малом био веран ево ти власт над десет градова.
18 Mosali ya mibale ayaki mpe alobaki: « Nkolo na ngai, mbongo na yo eboti mbongo ya bibende mitano lokola mileki. »
И дође други говорећи: Господару! Кеса твоја донесе пет кеса.
19 Nkolo na ye azongisaki: « Nakokomisa yo moyangeli ya bingumba mitano. »
А он рече и ономе: и ти буди над пет градова.
20 Mosali mosusu ayaki mpe alobaki: « Nkolo na ngai, tala mbongo na yo! Nabombaki yango malamu kati na eteni ya elamba.
И трећи дође говорећи: Господару! Ево твоја кеса коју сам завезао у убрус и чувао.
21 Nazalaki kobanga yo, pamba te ozalaka moto ya matata: ozwaka biloko oyo obombaki te mpe obukaka bambuma ya nkona oyo olonaki te. »
Јер сам се бојао тебе: јер си човек тврд: узимаш шта ниси оставио, и жњеш шта ниси сејао.
22 Nkolo na ye azongisaki: « Mosali mabe! Nakopesa yo etumbu kolanda maloba na yo moko. Oyebaki ete nazali moto ya matata, ete nazwaka biloko oyo nabombaki te mpe nabukaka bambuma ya nkona oyo nalonaki te.
А господар му рече: По твојим ћу ти речима судити, зли слуго! Знао си да сам ја тврд човек, узимам шта нисам сејао:
23 Bongo mpo na nini obombaki te mbongo na ngai kati na ndako ya misolo? Na bozongi na ngai, nalingaki kozwa yango elongo na mileki? »
Па зашто ниси дао моје сребро трговцима, и ја дошавши примио бих га с добитком?
24 Bongo nkolo alobaki na bato oyo bazalaki wana: « Bobotola ye mbongo yango mpe bopesa yango na moto oyo azali na mbongo ya bibende zomi. »
И рече онима што стајаху пред њим: Узмите од њега кесу и подајте ономе што има десет кеса.
25 Balobaki na ye: « Nkolo, azali na mbongo ya bibende zomi! »
И рекоше му: Господару! Он има десет кеса.
26 Nkolo azongisaki: « Nazali koloba na bino: na moto oyo azali na eloko, bakopesa ye lisusu; kasi na moto oyo azangi, bakobotola ye ata oyo azali na yango.
А он им одговори: Јер вам кажем да ће се свакоме који има дати: а од оног који нема узеће се од њега и оно што има.
27 Kasi banguna na ngai wana, oyo baboyaki ete nakoma mokonzi na bango, bomemela ngai bango awa mpe boboma bango na miso na ngai. »
А оне моје непријатеље који нису хтели да ја будем цар над њима, доведите амо, и исеците преда мном.
28 Sima na Yesu koloba bongo, alekaki liboso mpo na kokende na Yelusalemi.
И казавши ово пође напред, и иђаше горе у Јерусалим.
29 Wana akomaki pene ya Betifaje mpe Betani, na ngomba oyo babengaka « ngomba ya banzete ya olive, » atindaki bayekoli mibale kati na bayekoli na Ye;
И кад се приближи Витфази и Витанији код горе која се зваше Маслинска, посла двојицу од ученика својих
30 alobaki na bango: — Bokende na mboka oyo ezali liboso na bino. Tango kaka bokokota na mboka yango, bokomona mwana ya ane bakanga na singa, oyo moto ata moko te asila kosalela; bofungola yango mpe bomema yango awa.
Говорећи: Идите у то село према вама, и кад уђете у њега наћи ћете магаре привезано на које никакав човек никад није уседао; одрешите га и доведите.
31 Soki moto moko atuni bino: « Mpo na nini bozali kofungola yango? » Boloba na ye: « Nkolo azali na bosenga na yango. »
И ако вас ко упита: Зашто дрешите: овако му кажите: Оно Господу треба.
32 Bato oyo Yesu atindaki bakendeki mpe bamonaki yango ndenge kaka Yesu alobaki na bango.
А кад отидоше послани, нађоше као што им каза.
33 Wana bazalaki kofungola mwana yango ya ane, bankolo na yango batunaki bango: — Mpo na nini bozali kofungola mwana oyo ya ane?
А кад они дрешаху магаре рекоше им господари од њега: Зашто дрешите магаре?
34 Bazongisaki: — Nkolo azali na bosenga na yango.
А они рекоше: Оно Господу треба.
35 Bamemaki mwana yango ya ane epai ya Yesu, batandaki bilamba na bango na mokongo na yango, mpe Yesu avandaki na likolo na yango.
И доведоше га к Исусу, и бацише хаљине своје на магаре, и посадише Исуса.
36 Wana azalaki kokende, bato bazalaki kotanda bilamba na bango na nzela.
А кад иђаше, простираху хаљине своје по путу.
37 Mpe tango akomaki pene ya Yelusalemi, na esika oyo nzela ekita na ngomba ya banzete ya olive, ebele ya bayekoli babandaki kokumisa Nzambe, na esengo nyonso mpe na mongongo makasi mpo na bikamwa nyonso oyo bamonaki.
А кад се приближи већ да сиђе с горе Маслинске, поче све мноштво ученика у радости хвалити Бога гласно за сва чудеса што су видели,
38 Bazalaki koloba: « Tika ete apambolama, mokonzi oyo ayei na Kombo ya Nkolo! Kimia kati na Likolo, mpe nkembo kati na bisika oyo eleki Likolo! »
Говорећи: Благословен цар који иде у име Господње! Мир на небу и слава на висини!
39 Ndambo ya Bafarizeo, kati na ebele ya bato, balobaki na Yesu: — Moteyi, pamela bayekoli na Yo!
И неки фарисеји из народа рекоше Му: Учитељу! Запрети ученицима својим.
40 Yesu azongisaki: — Nazali koloba na bino: soki bango babateli kimia, mabanga ekoganga!
И одговарајући рече им: Кажем вам: ако они ућуте, камење ће повикати.
41 Lokola akomaki pene ya Yelusalemi mpe amonaki engumba, alelaki mpo na yango
И кад се приближи, угледа град и заплака за њим
42 mpe alobaki: — Ah, soki kaka yo mpe oyebaki, na mokolo ya lelo, makambo oyo elingaki komemela yo kimia! Kasi sik’oyo, ezali ya kobombama mosika na miso na yo.
Говорећи: Кад би и ти знао у овај твој дан шта је за мир твој! Али је сад сакривено од очију твојих.
43 Mikolo ya pasi ekokomela yo, mikolo oyo banguna na yo bakotimola mabulu pembeni na yo, bakozingela yo mpe bakofinafina yo na bangambo nyonso;
Јер ће доћи дани на тебе, и окружиће те непријатељи твоји опкопима, и опколиће те, и обузеће те са свију страна;
44 bakobamba yo na mabele, yo mpe bato oyo bazali kati na lopango na yo, mpe bakotika ata libanga moko te na likolo ya libanga mosusu, pamba te oyebaki te tango oyo Nzambe ayaki epai na yo.
И разбиће тебе и децу твоју у теби, и неће оставити у теби камена на камену, зато што ниси познао време у коме си похођен.
45 Yesu akotaki kati na lopango ya Tempelo mpe abandaki kobengana bato oyo bazalaki koteka biloko kuna; alobaki na bango:
И ушавши у цркву стаде изгонити оне што продаваху у њој и куповаху,
46 — Ekomama: « Ndako na Ngai ekozala Ndako ya losambo; » kasi bino, bokomisaki yango penza nganda ya miyibi!
Говорећи им: У писму стоји: Дом мој дом је молитве, а ви начинисте од њега пећину хајдучку.
47 Yesu azalaki koteya mikolo nyonso na Tempelo. Bakonzi ya Banganga-Nzambe, balakisi ya Mobeko mpe bakambi ya Bayuda bazalaki koluka koboma Ye;
И учаше сваки дан у цркви. А главари свештенички и књижевници и старешине народне гледаху да Га погубе.
48 kasi bazalaki kokoka te, pamba te bato nyonso bazalaki koyoka Yesu na bokebi.
И не налажаху шта би Му учинили; јер сав народ иђаше за Њим, и слушаху Га.
