Yoane 6
1 Sima na yango, Yesu akendeki na ngambo mosusu ya ebale ya Galile oyo babengaka mpe ebale ya Tiberiade.
Потом отиде Исус преко мора галилејског код Тиверијаде.
2 Bato ebele bazalaki kolanda Ye mpo ete bazalaki komona bikamwa oyo azalaki kosala na banzoto ya babeli.
И за Њим иђаше мноштво народа, јер виђаху чудеса Његова која чињаше на болесницима.
3 Yango wana Yesu amataki na ngomba mpe avandaki kuna elongo na bayekoli na Ye.
А Исус изиђе на гору, и онде сеђаше са ученицима својим.
4 Nzokande Pasika, feti ya Bayuda, ekomaki pene.
А беше близу пасха, празник јеврејски.
5 Tango Yesu atombolaki miso, amonaki ebele ya bato penza koya epai na Ye; alobaki na Filipo: — Tokosomba mapa wapi mpo na koleisa bato oyo nyonso?
Подигнувши, дакле, Исус очи, и видевши да мноштво народа иде к Њему, рече Филипу: Где ћемо купити хлеба да ови једу?
6 Yesu atunaki Filipo motuna oyo mpo na komeka ye mpe kotala soki akoloba nini, pamba te Ye, Yesu, ayebaki makambo oyo alingaki kosala.
А ово говораше кушајући га, јер сам знаше шта ће чинити.
7 Filipo azongiselaki Yesu: — Mapa oyo tokoki kosomba na mbongo ya bibende nkama mibale ekokoka te mpo ete moto moko na moko kati na bango azwa eteni ya lipa!
Одговори Му Филип: Двеста гроша хлеба није доста да сваком од њих по мало допадне.
8 Moko kati na bayekoli na Ye, oyo kombo na ye ezali Andre, ndeko mobali ya Simona Petelo, alobaki na Ye:
Рече Му један од ученика Његових, Андрија, брат Симона Петра:
9 — Ezali awa na elenge mobali moko oyo azali na mapa mitano basala na bambuma ya orje, mpe bambisi mibale; kasi yango ekosala nini mpo na ebele ya bato oyo?
Овде има једно момче које има пет хлебова јечмених и две рибе; али шта је то на толики свет!
10 Yesu apesaki bango mitindo: — Boloba na bato nyonso ete bavanda. Boye, lokola ezalaki na matiti ebele na esika yango, bavandaki. Ezalaki wana na mibali pene nkoto mitano.
А Исус рече: Посадите људе. А беше траве много на ономе месту. Посади се дакле људи на број око пет хиљада.
11 Bongo Yesu azwaki mapa yango, azongisaki matondi epai ya Nzambe mpe akabolaki yango epai ya bato oyo bazalaki wana; asalaki mpe bongo na bambisi: bato bazwaki kolanda ndenge posa na bango ezalaki.
А Исус узевши оне хлебове, и давши хвалу, даде ученицима, а ученици онима који беху посађени; тако и од риба колико хтеше.
12 Sima na bato kolia mpe kotonda, Yesu alobaki na bayekoli na Ye: — Bosangisa biteni oyo etikali mpo ete eteni moko te ebeba.
И кад се наситише, рече ученицима својим: Скупите комаде што претекоше да ништа не пропадне.
13 Basangisaki biteni yango; mpe na biteni ya mapa mitano basala na bambuma ya orje, oyo etikalaki na maboko ya bato oyo baliaki, batondisaki bitunga zomi na mibale.
И скупише, и напунише дванаест котарица комада од пет хлебова јечмених што претече иза оних што су јели.
14 Tango bato bamonaki bikamwa oyo Yesu awutaki kosala, balobaki: « Azali penza Mosakoli oyo asengelaki koya na mokili. »
А људи видевши чудо које учини Исус говораху: Ово је заиста онај пророк који треба да дође на свет.
15 Kasi, lokola Yesu ayebaki ete bazali na makanisi ya kokamata Ye mpo na kokomisa Ye mokonzi, abendanaki lisusu na ngomba mpo ete azala kaka Ye moko.
А кад разуме Исус да хоће да дођу да Га ухвате и да Га учине царем, отиде опет у гору сам.
16 Tango pokwa ekomaki, bayekoli na Ye bakitaki na ebale
А кад би увече сиђоше ученици Његови на море,
17 epai wapi bamataki na bwato moko, bakatisaki ebale mpo na kokende na Kapernawumi, na ngambo mosusu ya ebale. Butu ekotaki, wana Yesu amikomelaki nanu te epai bango bakomaki.
И уђоше у лађу, и пођоше преко мора у Капернаум. И већ се беше смркло, а Исус не беше дошао к њима.
18 Ekumbaki moko ebandaki kopepa, mpe mayi ya ebale etombokaki.
А море се подизаше од великог ветра.
19 Awa basilaki koluka nkayi na molayi ya bakilometele pene mitano to motoba, bamonaki Yesu kotambola likolo ya mayi ya ebale mpe kopusana pene ya bwato; somo makasi ekangaki bango.
Возивши, пак, око двадесет и пет или тридесет потркалишта угледаше Исуса где иде по мору и беше дошао близу до лађе, и уплашише се.
20 Kasi Yesu alobaki na bango: « Kimia! Kimia! Bobanga te! Ezali Ngai! »
А Он им рече: Ја сам; не бојте се.
21 Balingaki kokotisa Yesu na bwato, kasi, mbala moko, bwato etutaki mabele ya esika oyo bazalaki kokende.
Онда Га с радошћу узеше у лађу; и одмах лађа би на земљи у коју иђаху.
22 Mokolo oyo elandaki, bato oyo batikalaki na ngambo mosusu ya ebale bayaki kokanisa na sima ete ezalaki kaka na bwato moko, mpe ete Yesu akendeki bwato moko te na bayekoli na Ye; bayekoli bakendeki bango moko kaka.
Сутрадан, пак, народ који стајаше преко мора кад виде да лађе друге не беше онде осим оне једне што у њу уђоше ученици Његови, и да не уђе Исус с ученицима својим у лађу него сами ученици Његови отидоше,
23 Nzokande, babwato mosusu ewutaki na Tiberiade mpe ekomaki pene ya esika oyo baliaki mapa sima na Nkolo kozongisa matondi epai ya Nzambe.
А друге лађе из Тиверијаде дођоше близу оног места где једоше хлеб кад Господ даде хвалу,
24 Tango bato bamonaki ete, ezala Yesu to bayekoli na Ye, moko te azalaki lisusu wana, bamataki na babwato yango mpe bakendeki koluka Yesu, na Kapernawumi.
Кад виде народ да Исуса не беше онде ни ученика Његових, уђоше и они у лађе, и дођоше у Капернаум да траже Исуса.
25 Tango bakutaki Ye na ngambo mosusu ya ebale, batunaki Ye: — Rabi, okomaki awa tango nini?
И нашавши Га преко мора рекоше Му: Рави! Кад си дошао овамо?
26 Yesu azongiselaki bango: — Nazali koloba na bino penza ya solo: soki bozali koluka Ngai, ezali kaka mpo ete boliaki mapa mpe botondaki, kasi ezali te mpo ete bomonaki bikamwa.
Исус им одговори и рече: Заиста, заиста вам кажем: не тражите ме што чудеса видесте, него што једосте хлеба и наситисте се.
27 Bosalaka te mpo na bilei oyo ebebaka, kasi bosalaka mpo na bilei oyo ewumelaka mpo na bomoi ya seko, bilei oyo Mwana na Moto akopesa bino; pamba te ezali Ye nde Nzambe Tata abeta kashe. (aiōnios g166)
Старајте се не за јело које пролази, него за јело које остаје за вечни живот, које ће вам дати Син човечији, јер овог потврди Отац Бог. (aiōnios g166)
28 Batunaki Ye lisusu: — Tosengeli kosala nini mpo na kokokisa misala oyo Nzambe azali kozela epai na biso?
А они Му рекоше: Шта ћемо чинити да радимо дела Божија?
29 Yesu azongiselaki bango: — Mosala ya Nzambe, yango oyo: bondima Ye oyo Nzambe atindaki.
Одговори Исус и рече им: Ово је дело Божије да верујете оног кога Он посла.
30 Batunaki Ye lisusu: — Elembo nini ya kokamwa okolakisa biso mpo ete tondima Yo? Okosala penza nini?
А они Му рекоше: Какав дакле ти показујеш знак да видимо и да верујемо? Шта радиш ти?
31 Bakoko na biso baliaki mana kati na esobe kolanda ndenge ekomama: « Apesaki bango lipa kowuta na Likolo. »
Очеви наши једоше ману у пустињи, као што је написано: Хлеб с неба даде им да једу.
32 Kasi Yesu azongiselaki bango: — Nazali koloba na bino penza ya solo: ezali Moyize te moto apesaki bino lipa oyo ezalaki kowuta na Likolo, kasi ezali Tata na Ngai nde apesaka bino lipa ya solo oyo ewutaka na Likolo.
Тада им рече Исус: Заиста, заиста вам кажем: Мојсије не даде вама хлеб с неба, него вам Отац мој даје хлеб истинити с неба;
33 Pamba te lipa ya Nzambe ezali Ye oyo akiti wuta na Likolo mpe apesaka mokili bomoi.
Јер је хлеб Божији онај који силази с неба и даје живот свету.
34 Bongo balobaki na Ye: — Nkolo, pesaka biso lipa yango tango nyonso.
Тада Му рекоше: Господе! Дај нам свагда тај хлеб.
35 Yesu azongiselaki bango: — Ngai nazali lipa oyo epesaka bomoi. Moto nyonso oyo akoya epai na Ngai akoyoka lisusu nzala te, mpe moto nyonso oyo akondima Ngai akoyoka lisusu posa ya mayi te.
А Исус им рече: Ја сам хлеб живота: Који мени долази неће огладнети, и који мене верује неће никад ожеднети.
36 Nzokande, ndenge nayebisaki bino, bozali komona Ngai, kasi bozali kondima te.
Него вам казах да ме и видесте и не верујете.
37 Bato nyonso oyo Tata apesi Ngai bakoya epai na Ngai, mpe nakobengana soki moke te moto nyonso oyo akoya epai na Ngai.
Све што мени даје Отац к мени ће доћи; и који долази к мени нећу га истерати напоље.
38 Pamba te soki nakitaki wuta na Likolo, ezali te mpo na kosala mokano na Ngai moko, kasi mpo na kokokisa mokano ya Ye oyo atindaki Ngai.
Јер сиђох с неба не да чиним вољу своју, него вољу Оца који ме посла.
39 Nzokande, Ye oyo atindaki Ngai alingi ete nabungisa ata moto moko te kati na bato oyo apesaki Ngai, kasi nasekwisa bango na mokolo ya suka.
А ово је воља Оца који ме посла да од оног што ми даде ништа не изгубим, него да га васкрснем у последњи дан.
40 Pamba te mokano ya Tata na Ngai ezali ete moto nyonso oyo amoni Mwana mpe andimi Ye azwa bomoi ya seko; mpe, Ngai, nakosekwisa ye na mokolo ya suka. (aiōnios g166)
А ово је воља Оног који ме посла да сваки који види Сина и верује Га има живот вечни; и ја ћу га васкрснути у последњи дан. (aiōnios g166)
41 Bayuda bakomaki koyimayima na tina na Ye mpo ete alobaki: « Ngai, nazali lipa oyo ekiti wuta na Likolo. »
Тада викаху Јевреји на Њега што рече: Ја сам хлеб који сиђе с неба.
42 Bakomaki koloba: — Boni, wana ezali Yesu te? Ezali mwana mobali ya Jozefi te? Toyebi malamu tata mpe mama na ye! Bongo ndenge nini azali koloba: « Nawuti na Likolo? »
И говораху: Није ли ово Исус, син Јосифов, коме ми знамо оца и матер? Како дакле он говори: Ја сиђох с неба?
43 Yesu azongiselaki bango: — Botika koyimayima kati na bino!
Онда Исус одговори и рече им: Не вичите међу собом.
44 Moto moko te akoki koya epai na Ngai soki Tata oyo atindaki Ngai abendi ye te; mpe Ngai, nakosekwisa ye na mokolo ya suka.
Нико не може доћи к мени ако га не довуче Отац који ме посла; и ја ћу га васкрснути у последњи дан.
45 Tala ndenge ekomama kati na mikanda ya Basakoli: « Nzambe akoteya bango nyonso. » Boye moto nyonso oyo ayokaka Tata mpe ayambaka mateya na Ye ayaka epai na Ngai.
У пророцима стоји написано: и биће сви научени од Бога. Сваки који чује од Оца и научи, доћи ће к мени.
46 Moto moko te amona Tata, longola kaka Ye oyo ayaki wuta epai ya Nzambe.
Не да је ко видео Оца осим Оног који је од Бога: Он виде Оца.
Заиста, заиста вам кажем: који верује мене има живот вечни. (aiōnios g166)
48 pamba te nazali lipa oyo epesaka bomoi.
Ја сам Хлеб живота.
49 Bakoko na bino baliaki mana kati na esobe mpe bakufaki,
Очеви ваши једоше ману у пустињи, и помреше.
50 kasi botala lipa oyo ewuti na Likolo; moto oyo akolia yango akokufa te.
Ово је хлеб који силази с неба: да који од Њега једе не умре.
51 Ngai nde nazali lipa ya bomoi oyo ewuti na Likolo; moto nyonso oyo akolia lipa yango, akozala na bomoi ya seko; mpe lipa oyo nakopesa mpo ete mokili ezwa bomoi ezali nde nzoto na Ngai. (aiōn g165)
Ја сам хлеб живи који сиђе с неба; који једе од овог хлеба живеће вавек; и хлеб који ћу ја дати тело је моје, које ћу дати за живот света. (aiōn g165)
52 Tango Bayuda bayokaki bongo, bakomaki kotiana tembe; bazalaki koloba: — Akopesa biso nzoto na ye ndenge nini mpo ete tolia yango?
А Јевреји се препираху међу собом говорећи: Како може овај дати нама тело своје да једемо?
53 Bongo Yesu alobaki na bango: — Nazali koloba na bino penza ya solo: soki bolie nzoto ya Mwana na Moto te mpe bomeli makila na Ye te, bozali na bomoi te kati na bino.
А Исус им рече: Заиста, заиста вам кажем: ако не једете тело Сина човечијег и не пијете крв Његову, нећете имати живот у себи.
54 Moto oyo alie nzoto na Ngai mpe ameli makila na Ngai, azali na bomoi ya seko; mpe Ngai, nakosekwisa ye na mokolo ya suka. (aiōnios g166)
Који једе моје тело и пије моју крв има живот вечни, и ја ћу га васкрснути у последњи дан: (aiōnios g166)
55 Pamba te nzoto na Ngai ezali penza bilei, mpe makila na Ngai ezali penza lokola mayi oyo bamelaka.
Јер је тело моје право јело и крв моја право пиће.
56 Moto oyo alie nzoto na Ngai mpe ameli makila na Ngai azali kati na Ngai, mpe Ngai nazali kati na ye.
Који једе моје тело и пије моју крв стоји у мени и ја у њему.
57 Ndenge Tata oyo atindaki Ngai azali etima ya bomoi mpe Ngai nazali na bomoi na nzela na Ye, ndenge wana mpe moto oyo alie nzoto na Ngai akozala na bomoi na nzela na Ngai.
Као што ме посла живи Отац, и ја живим Оца ради; и који једе мене и он ће живети мене ради.
58 Tala ndenge lipa oyo ewuti na Likolo ezali: ekokani te na mana oyo bakoko na bino baliaki, kasi bakufaki kaka; nzokande, moto oyo akolia lipa oyo Ngai nazali akozala na bomoi ya seko. (aiōn g165)
Ово је хлеб који сиђе с неба: не као што ваши очеви једоше ману, и помреше; који једе хлеб овај живеће вавек. (aiōn g165)
59 Wana nde ezalaki mateya ya Yesu kati na ndako ya mayangani ya Kapernawumi.
Ово рече у зборници кад учаше у Капернауму.
60 Sima na koyoka Ye, bayekoli mingi ya Yesu balobaki: — Mateya oyo ezali makasi mingi, nani akoki kondima yango?
Тада многи од ученика Његових који слушаху рекоше: Ово је тврда беседа! Ко је може слушати?
61 Yesu asosolaki ete bayekoli na Ye bazalaki koyimayima na tina na yango; alobaki na bango: — Boni, maloba oyo ebetisi bino mabaku?
А Исус знајући у себи да ученици Његови вичу на то, рече им: Зар вас ово саблажњава?
62 Bongo ekozala ndenge nini soki bomoni Mwana na Moto kozonga epai Ye azalaki liboso?
А кад видите Сина човечијег да одлази горе где је пре био?
63 Ezali Molimo nde apesaka bomoi; mosuni ezali na eloko te. Maloba oyo nalobi na bino ezali Molimo mpe bomoi.
Дух је оно што оживљава; тело не помаже ништа. Речи које вам ја рекох дух су и живот су.
64 Kasi bato mosusu kati na bino bazali kondima te. Solo, wuta na ebandeli, Yesu ayebaki banani bazalaki kondima te, mpe nani akoteka Ye.
Али имају неки међу вама који не верују. Јер знаше Исус од почетка који су што не верују, и ко ће Га издати.
65 Alobaki lisusu: — Yango wana nalobaki na bino: « Moto moko te akoki koya epai na Ngai soki epesameli ye te na Tata. »
И рече: Зато вам рекох да нико не може доћи к мени ако му не буде дано од Оца мог.
66 Banda na tango wana, bayekoli na Ye mingi bazongaki mpe batikaki kolanda Ye.
Од тада многи од ученика Његових отидоше натраг, и више не иђаху с Њим.
67 Boye, Yesu alobaki na bantoma zomi na mibale: — Boni, bino mpe bolingi kokende?
А Исус рече дванаесторици: Да нећете и ви отићи?
68 Simona Petelo azongisaki: — Nkolo, tokokende epai ya nani? Yo nde ozali na maloba ya bomoi ya seko. (aiōnios g166)
Тада Му одговори Симон Петар: Господе! Коме ћемо ићи? Ти имаш речи вечног живота. (aiōnios g166)
69 Biso, tondimi mpe toyebi ete ozali Mosantu ya Nzambe.
И ми веровасмо и познасмо да си Ти Христос, Син Бога Живога.
70 Yesu alobaki na bango: — Boni, ezali Ngai te nde naponaki bino nyonso zomi na mibale? Nzokande, moko kati na bino azali Satana!
Исус им одговори: Не изабрах ли ја вас дванаесторицу, и један је од вас ђаво?
71 Yesu azalaki nde koloba na tina na Yuda, mwana mobali ya Simona Isikarioti, oyo, kati na bantoma zomi na mibale, asengelaki koteka Ye.
А говораше за Јуду Симонова Искариота, јер Га он хтеде издати, и беше један од дванаесторице.
