Augstā Dziesma 1
1 Salamana augstā dziesma.
Соломунова песма над песмама.
2 Lai viņš mani skūpsta ar savas mutes skūpstīšanu; jo tava mīlestība ir jo mīlīgāka nekā vīns.
Да ме хоће пољубити пољупцем уста својих! Јер је твоја љубав боља од вина.
3 Tavai eļļai ir salda smarža; tavs vārds ir izlieta eļļa, tāpēc jaunavas tevi mīl.
Мирисом су твоја уља прекрасна; име ти је уље разлито; зато те љубе девојке.
4 Velc mani, tad mēs tev tecēsim pakaļ; ķēniņš mani ved savos kambaros; mēs līksmosimies un priecāsimies par tevi; mēs pieminēsim tavu mīlestību vairāk nekā vīnu; patiesīgi tevi mīl.
Вуци ме, за тобом ћемо трчати; уведе ме цар у ложницу своју; радоваћемо се и веселићемо се тобом, спомињаћемо љубав твоју више него вино; прави љубе те.
5 Es esmu melna, bet mīlīga, jūs Jeruzālemes meitas, tā kā Ķedara teltis, kā Salamana gardīnes(aizkari).
Црна сам, али сам лепа, кћери јерусалимске, као шатори кидарски, као завеси Соломунови.
6 Neuzlūkojiet mani, ka esmu pamelna, jo saulē esmu nodegusi; manas mātes bērni pret mani apskaitušies, tie mani likuši par vīna dārzu sargātāju; savu pašu vīna dārzu neesmu apsargājusi.
Не гледајте ме што сам црна, јер ме је сунце опалило; синови матере моје расрдивши се на ме поставише ме да чувам винограде, и не чувах свој виноград, који ја имам.
7 Saki man, tu, ko mana dvēsele mīl, kur tu gani, kur tu gulies pusdienā? Jo kāpēc man būs aloties pie tavu biedru ganāmiem pulkiem?
Кажи ми ти, ког љуби душа моја, где пасеш, где пландујеш? Јер зашто бих лутала међу стадима другова твојих?
8 Ja tu to nezini, tu visu skaistākā starp sievām, tad ej jel pa avju pēdām un gani savus kazlēnus pie ganu teltīm.
Ако не знаш, најлепша између жена, пођи трагом за стадом, и паси јариће своје покрај станова пастирских.
9 Es tevi līdzināju, mana draudzene, ar tiem zirgiem pie Faraona ratiem.
Ти си ми, драга моја, као коњи у колима Фараоновим.
10 Tavi vaigi ir mīlīgi sprādzēs, tavs kakls pērļu rotā.
Образи су твоји окићени гривнама, и грло твоје низовима.
11 Mēs tev taisīsim zelta sprādzes ar sudraba podziņām.
Начинићемо ти златне гривне са шарама сребрним.
12 Kamēr ķēniņš pie galda, mana nardes puķīte dod savu smaržu.
Док је цар за столом, нард мој пушта свој мирис.
13 Mans draugs man ir mirru pušķis, pie manām krūtīm piesprausts.
Драги ми је мој кита смирне, која међу дојкама мојим почива.
14 Mans draugs man ir vīna ķekars Enģedi vīna dārzos.
Драги ми је мој грозд кипров из винограда енгадских.
15 Redzi, tu esi skaista, mana draudzene, redzi, tu esi skaista, tavas acis ir kā baložu acis.
Лепа ти си, драга моја, лепа ти си! Очи су ти као у голубице.
16 Redzi, tu esi skaists, mans draugs, un mīlīgs, un mūsu dusas vieta zaļo.
Леп ти си, драги мој, и љубак! И постеља наша зелени се.
17 Mūsu namu baļķi ir ciedri, mūsu sijas ir cipreses.
Греде су нам у кућама кедрове, даске су нам јелове.
