Pāvilavēstulē Romiešiem 10
1 Brāļi, mana sirds vēlēšanās un Dieva lūgšana par Israēla bērniem ir, ka tie tiek pestīti.
Браћо! Жеља је мог срца и молитва к Богу за спасење Израиља.
2 Jo es tiem liecību dodu, ka tie karsti dzenās pēc Dieva, bet bez saprašanas.
Јер им сведочим да имају ревност за Бога, али не по разуму.
3 Jo nepazīdami Dieva taisnību un meklēdami uzcelt savu pašu taisnību, tie Dieva taisnībai nav paklausījuši.
Јер не познајући правде Божије и гледајући да своју правду утврде не покоравају се правди Божијој.
4 Jo bauslības gals ir Kristus, par taisnību ikvienam, kas tic.
Јер је Христос свршетак закона: који Га год верује оправдан је.
5 Jo Mozus raksta par to taisnību, kas nāk no bauslības: kurš cilvēks to dara, tas caur to dzīvos.
Јер Мојсије пише за правду која је од закона: Који човек тако чини живеће у том.
6 Bet tā taisnība, kas no ticības, saka tā: nesaki savā sirdī, kas uzkāps debesīs? Proti Kristu novest zemē.
А правда која је од вере овако говори: Да не кажеш у срцу свом: Ко ће изићи на небо? То јест да сведе Христа;
Или: Ко ће сићи у бездан? То јест да изведе Христа из мртвих. (Abyssos g12)
8 Bet ko tā saka? Tuvu pie tevis ir tas vārds, tavā mutē un tavā sirdī: proti tas ticības vārds, ko mēs pasludinājām.
Али шта говори писмо? Близу ти је реч у устима твојим и у срцу твом, то јест реч вере коју проповедамо.
9 Jo ja tu ar savu muti Jēzu apliecināsi par Kungu un savā sirdī ticēsi, ka Dievs Viņu no miroņiem ir uzmodinājis, tad tu mūžīgi dzīvosi.
Јер, ако признајеш устима својим да је Исус Господ, и верујеш у срцу свом да Га Бог подиже из мртвих, бићеш спасен.
10 Jo ar sirdi tic uz taisnību un ar muti apliecina uz mūžīgu dzīvošanu.
Јер се срцем верује за правду, а устима се признаје за спасење.
11 Jo tas raksts saka: neviens, kas uz Viņu tic, nepaliks kaunā.
Јер писмо говори: Који Га год верује неће се постидети.
12 Jo še nav starpības starp Jūdiem un Grieķiem, jo Tas pats ir Kungs pār visiem, bagāts priekš visiem, kas Viņu piesauc.
Јер нема разлике међу Јеврејином и Грком: јер је Он Бог свих, и богат за све који Га призивају.
13 Jo ikviens, kas Tā Kunga vārdu piesauks, taps izglābts.
Јер који год призове име Господње спашће се.
14 Kā lai nu To piesauc, uz ko nav ticējuši? Bet kā lai tic, par ko nav dzirdējuši? Bet kā lai dzird bez sludinātāja?
Како ће, дакле, призвати кога не вероваше? А како ће веровати кога не чуше? А како ће чути без проповедника?
15 Bet kā lai sludina, ja netop sūtīti? Itin kā ir rakstīts: cik jaukas ir to prieka vēstnešu kājas, kas sludina mieru, kas sludina labumu.
А како ће проповедати ако не буду послани? Као што стоји написано: Како су красне ноге оних који доносе глас за мир, који доносе глас за добро!
16 Bet ne visi tam evaņģēlijam bijuši paklausīgi; jo Jesaja saka: Kungs, kas tic mūsu sludināšanai?
Али сви не послушаше јеванђеље: јер Исаија говори: Господе! Ко верова нашем проповедању?
17 Tad nu ticība ir no sludināšanas, un sludināšana caur Dieva vārdu.
Тако, дакле, вера бива од проповедања, а проповедање речју Божијом.
18 Bet es saku: vai tie nav dzirdējuši? Tiešām, viņu skaņa ir izgājusi pa visu zemi, un viņu vārdi līdz pasaules galam.
Него, велим: зар не чуше? Још оде по свој земљи глас њихов, и по крајевима васионог света речи њихове.
19 Bet es saku: vai Israēls to nav sapratis? Jau Mozus saka: “Es jūs kaitināt kaitināšu caur tautu, kas nav Mana, caur ģeķīgu tautu Es jūs tirināt tirināšu.”
Него велим: зар не разуме Израиљ? Први Мојсије говори: Ја ћу раздражити, не својим народом, неразумним народом расрдићу вас.
20 Bet Jesaja drīkst sacīt: “Es esmu atrasts no tiem, kas Mani nav meklējuši, un esmu tiem parādījies, kas pēc Manis nav vaicājuši.”
А Исаија говори слободно: Нађоше ме који ме не траже; и јавих се онима који за ме не питају.
21 Bet uz Israēli viņš saka: “Augu dienu Savas rokas esmu izstiepis pār ļaudīm, kas neklausa, bet runā pretī.”
А к Израиљу говори: Сав дан пружах руке своје к народу који не да да му се каже и одговара на супрот.
