Psalmi 90
1 Mozus, Tā Dieva vīra, lūgšana.
Господе! Ти си нам уточиште од колења до колења.
2 Kungs, Tu mums esi par patvērumu uz radu radiem; pirms kalni radušies un Tu zemi un pasauli biji sataisījis, Tu esi mūžīgi mūžam tas stiprais Dievs.
Пре него се горе родише и сазда се земља и васиљена, и од века довека, Ти си Бог.
3 Tu cilvēkus dari par pīšļiem un saki: griežaties atpakaļ, jūs cilvēku bērni.
Ти враћаш човека у трулеж, и говориш: Вратите се синови људски!
4 Jo tūkstoši gadi Tavā priekšā ir kā tā diena, kas vakar pagājusi, un kā vienas nakts vaktis.
Јер је хиљада година пред очима Твојим као дан јучерашњи, кад мине, и као стража ноћна.
5 Tu tos aizrauj kā plūdos; tie ir kā miegs, tie ir agrumā kā zāle, kas atzeļ,
Ти их као поводњем односиш; они су као сан, као трава, која рано вене,
6 Kas rītā zaļo un atzeļ, un vakarā top nopļauta un kalst.
Ујутру цвета и увене, увече се покоси и сасуши.
7 Jo caur Tavu dusmību mēs iznīkstam un caur Tavu bardzību mēs topam izbiedēti.
Јер нас нестаје од гнева Твог, и од јарости Твоје у сметњи смо.
8 Tu lieci mūsu noziegumus Savā priekšā, mūsu apslēptos grēkus priekš Sava vaiga gaišuma.
Ставио си безакоња наша преда се, и тајне наше на светлост лица свог.
9 Jo visas mūsu dienas aiziet caur Tavu dusmību; mēs pavadām savus gadus kā pasaku.
Сви се дани наши прекраћују од срдње Твоје, године наше пролазе као глас.
10 Mūsu dzīvības laiks stāv septiņdesmit gadus, vai, ja kas ļoti stiprs, astoņdesmit gadus, un viņas labums ir grūtums un bēdas; jo tā aiziet ātri un mēs skrienam nost.
Дана година наших свега има до седамдесет година, а у јачег до осамдесет година: и сам је цвет њихов мука и невоља; јер теку брзо, и ми одлећемо.
11 Bet kas atzīst Tavas dusmības stiprumu un Tavu bardzību, Tevi bīdamies?
Ко зна силу гнева Твог и Твоју јарост, да би Те се као што треба бојао?
12 Māci mums mūsu dienas tā skaitīt, ka gudru sirdi dabūjam.
Научи нас тако бројати дане наше, да бисмо стекли срце мудро.
13 Atgriezies, Kungs, atkal pie mums, - cik ilgi tad tas būs? un esi Saviem kalpiem žēlīgs.
Поврати се, Господе! Докле ћеш? Смилуј се на слуге своје.
14 Paēdini mūs agri ar Savu žēlastību, tad mēs gavilēsim, un priecāsimies visu savu mūžu.
Ујутру нас насити доброте своје, и радоваћемо се и веселити у све дане своје.
15 Iepriecini mūs pēc tām dienām, kur Tu mūs apbēdinājis, pēc tiem gadiem, kur esam redzējuši ļaunumu.
Обрадуј нас према данима, у које си нас мучио, и према годинама, у које смо гледали невољу.
16 Parādi Saviem kalpiem Savus darbus un Savu godu viņu bērniem.
Нека се покаже на слугама Твојим дело Твоје, и слава Твоја на синовима њиховим.
17 Un Tā Kunga, mūsu Dieva, laipnība lai paliek pār mums! Un pašķir pie mums mūsu roku darbu, mūsu roku darbu, to Tu pašķir!
Нека буде добра воља Господа Бога нашег с нама, и дело руку наших доврши нам, и дело руку наших доврши.
