Psalmi 69
1 Dāvida dziesma. Dziedātāju vadonim, pēc: „lilijas“. Dievs, palīdz man; jo ūdeņi ir nākuši līdz pašai dvēselei.
Помози ми, Боже, јер дође вода до душе.
2 Es grimstu dziļos dubļos, kur nevar stāvēt, es esmu nācis dziļos ūdeņos un viļņi mani apklāj.
Пропадам у дубоком глибу, где нема дна; тонем води у дубине, и вали ме затрпавају.
3 Es esmu piekusis no savas saukšanas, mans kakls ir aizsmacis, manas acis īgst, - tomēr es gaidu uz savu Dievu.
Изнемогох вичући, промуче ми грло, побелеше ми очи погледајући Бога.
4 Vairāk nekā matu uz manas galvas ir to, kas mani bez vainas ienīst; vareni ir tie, kas mani grib samaitāt, kas mani par nepatiesu ienīst; man jāmaksā, ko es neesmu laupījis.
Оних који мрзе на ме низашта има више него косе на глави мојој; осилише који хоће да ме погубе, лажљиви непријатељи моји. Шта нисам отимао, ваља да вратим.
5 Ak Dievs, Tu zini manu ģeķību, un mani noziegumi Tev nav apslēpti.
Боже! Ти знаш је ли у мени безумље, и кривице моје нису сакривене од Тебе.
6 Lai pie manis netop kaunā, kas Tevi gaida, ak Kungs, Dievs Cebaot! lai pie manis netop kaunā, kas Tevi meklē, ak Israēla Dievs!
Немој да се постиде у мени који се уздају у Тебе, Господе, Господе над војскама! Немој да се посраме у мени који траже Тебе, Боже Израиљев!
7 Jo Tevis pēc es nesu negodu; mans vaigs ir apklāts ar kaunu.
Јер Тебе ради подносим руг, и срамота попаде лице моје.
8 Es esmu palicis svešs saviem brāļiem un svešinieks savas mātes bērniem.
Туђин постадох браћи својој, и незнан синовима матере своје.
9 Jo karstums Tava nama labad mani ir ēdis, un Tavu zaimotāju zaimošana ir kritusi uz mani.
Јер ревност за кућу Твоју једе ме и ружења оних који Тебе руже падају на ме.
10 Un es raudu, un mana dvēsele gavē, bet tas man ir tapis par kaunu.
Плачем, постим се душом својом, и то ми се прима за зло;
11 Es esmu apvilcis maisu, bet es tiem esmu tapis par sakāmu vārdu.
Место хаљине облачим врећу, и бивам им прича.
12 Kas vārtos sēž, tie plukšķ par mani, un es esmu par smieklu vīna dzērājiem.
О мени се разговарају седећи на вратима, пијући вино певају ме.
13 Bet es Tevi pielūdzu, Kungs, pieņēmīgā laikā; pēc Savas lielās žēlastības, ak Dievs, paklausi mani, pestīdams pēc Savas patiesības.
А ја се молим Теби, Господе; време је да се смилујеш, Боже; по великој милости својој услиши ме, јер је истинито спасење Твоје.
14 Izrauj mani no dubļiem, ka es neapslīkstu, ka es topu izglābts no nīdētājiem un no dziļiem ūdeņiem.
Извади ме из глиба, да не пропаднем; да се избавим од ненавидника и из дубоке воде;
15 Lai ūdens viļņi mani neapklāj, un dziļumi lai mani neaprij, un bedres malas lai nesagāžas kopā pār mani.
Да ме не узме вода на матицу, да ме не прождре пучина, и да не склопи јама нада мном ждрела свог.
16 Paklausi mani, ak Kungs, jo Tava žēlastība ir laba; griezies pie manis pēc Savas lielās sirds žēlastības!
Услиши ме, Господе, јер је благост Твоја милосрдна, по великој доброти својој погледај ме.
17 Un neapslēp Savu vaigu priekš Sava kalpa, jo man ir bail; steidzies, paklausi mani.
Немој одвратити лице своје од слуге свог; јер ме је туга; похитај, услиши ме.
18 Nāc klāt pie manas dvēseles, atpestī to, izglāb mani manu ienaidnieku dēļ.
Приближи се души мојој, избави је; насупрот непријатељима мојим избави ме.
19 Tu zini manu kaunu un manu negodu un manu apsmieklu; visi mani pretinieki ir Tavā priekšā.
Ти знаш под каквим сам ругом, стидом и срамотом; пред Тобом су сви непријатељи моји.
20 Kauns man lauž sirdi, un es nīkstu; es gaidīju, vai kādam nebūtu žēl, bet nav, - un uz iepriecinātājiem, bet es neatrodu.
Срамота сатре срце моје, изнемогох; чекам хоће ли се коме сажалити, али нема никога; хоће ли ме ко потешити, али не налазим.
21 Un tie man žulti dod ēst un etiķi dzert, kad es gauži izslāpis.
Дају ми жуч да једем, и у жеђи мојој поје ме оцтом.
22 Lai viņu galds viņu priekšā top par valgu, par atmaksu un par slazdu.
Трпеза њихова нека им буде мрежа и замка, то нека им буде плата.
23 Lai viņu acis top apstulbotas, ka tie neredz, un lai viņu gurni allažiņ šaubās.
Нека им потамне очи њихове, да не виде, и њихове бедре раслаби засвагда.
24 Izgāz pār tiem Savu dusmību, un Tava karsta bardzība lai viņus sagrābj.
Излиј на њих јарост своју, и пламен гнева Твог нека их обузме!
25 Viņu māja lai top par posta vietu, un neviena lai nav, kas dzīvo viņu dzīvokļos.
Стан њихов нека опусти, и у њиховим шаторима нека не буде никога да живи.
26 Jo tie to vajā, ko Tu esi sitis, un apsmej mokas tiem, ko Tu ievainojis.
Јер кога си Ти поразио, они гоне, и умножавају јаде онима које си Ти ранио.
27 Lai tiem krājās noziegums uz noziegumu, ka tie nenāk pie Tavas taisnības.
Мећи на њих кривицу за кривицом, да не дођу до правде Твоје.
28 Izdeldē tos no dzīvības grāmatas, ka tie ar tiem taisniem netop uzrakstīti.
Нека се избришу из књиге живих, и с праведницима нек не буду записани.
29 Bet es esmu bēdīgs un moku pilns; ak Dievs, Tava pestīšana lai mani paceļ.
А ја сам ништ и болан; помоћ Твоја, Боже, нек ме заклони.
30 Es slavēšu Dieva vārdu ar dziesmu un Viņu paaugstināšu ar pateicību.
Славићу име Божије у песми, величаћу Га у хвали.
31 Tas patiks Tam Kungam vairāk nekā vērsis, kam ragi un nagi.
То је Богу милије од вола, од телета с роговима и с папцима.
32 Tie bēdīgie raugās un priecājās, un jūs, kas Dievu meklējat, jūsu sirds dzīvos.
Видеће ништи и радоваће се. Који тражите Бога, оживеће срце ваше.
33 Jo Tas Kungs paklausa nabagus, un nenicina Savus cietumniekus.
Јер Бог чује убоге, и сужања својих не оглуша се.
34 Lai Viņu teic debesis un zeme, jūra un viss, kas iekš tās kustās.
Нека Га хвале небеса и земља, мора и све што се у њима миче!
35 Jo Dievs atpestīs Ciānu un uztaisīs Jūda pilsētas, un tie tur dzīvos un to iemantos.
Јер ће Бог спасти Сион, сазидаће градове Јудине; и људи ће се онде населити и наследиће га.
36 Un Viņa kalpu dzimums to iemantos, un kas Viņa Vārdu mīļo, tie tur dzīvos.
И наслеђе ће се слуга Његових утврдити у њему и који љубе име Његово наставаће на њему.
