< Psalmi 66 >
1 Dziesma dziedātāju vadonim. Gavilējiet Dievam, visa zeme!
Покликни Богу, сва земљо!
2 Dziediet Viņa vārda godībai, teiciet Viņa godu.
Запевајте славу имену Његовом, дајте Му хвалу и славу.
3 Sakait uz Dievu: kāds bijājams Tu esi Savos darbos! Tavi ienaidnieki Tev padosies Tavas lielās varas pēc.
Реците Богу: Како си страшан у делима својим! Ради велике силе Твоје ласкају Ти непријатељи Твоји.
4 Lai visa zeme Tevi pielūdz un Tev dzied, lai dzied Tavam Vārdam! (Sela)
Сва земља нек се поклони Теби и поје Теби, нека поје имену Твом.
5 Nāciet un raugāt Dieva darbus. Viņš ir bijājams Savos darbos pie cilvēku bērniem.
Ходите и видите дела Бога страшног у делима својим над синовима људским.
6 Viņš pārvērta jūru par sausumu, kājām varēja iet caur upi; par to mēs iekš Viņa priecājamies.
Он је претворио море у сухоту, преко реке пређосмо ногама; онде смо се веселили о Њему;
7 Viņš valda mūžīgi ar Savu spēku, Viņa acis raugās uz tautām, Viņš atkāpējiem neļauj paaugstināties. (Sela)
Влада силом својом увек, очи Његове гледају на народе. Бунтовници, да се нисте подигли!
8 Teiciet mūsu Dievu, jūs tautas, liekat dzirdēt Viņa teikšanas slavu.
Благосиљајте, народи, Бога нашег, и гласите хвалу Њему.
9 Viņš uztur dzīvas mūsu dvēseles un neliek slīdēt mūsu kājām.
Он је даровао души нашој живот, и није дао да поклизне нога наша.
10 Jo Tu, Dievs, mūs esi pārbaudījis; Tu mūs esi kausējis, kā sudrabu kausē.
Ти си нас окушао, Боже, претопио си нас, као сребро што се претапа.
11 Tu mums esi licis iekrist valgos, uz mūsu muguru Tu esi licis grūtu nastu.
Увео си нас у мрежу, метнуо си бреме на леђа наша.
12 Tu cilvēkiem esi licis celties pār mūsu galvu; mēs bijām nākuši ugunī un ūdenī, bet Tu mūs esi izvedis pie atspirgšanas.
Дао си нас у јарам човеку, уђосмо у огањ и у воду; али си нас извео на одмор.
13 Es iešu Tavā namā ar dedzināmiem upuriem, es Tev maksāšu savu apsolījumu,
Ући ћу у дом Твој са жртвама што се сажижу, извршићу Ти завете своје,
14 Uz ko manas lūpas ir atdarījušās, un ko mana mute runājusi, kad man bija bail.
Које рекоше уста моја, и каза језик мој у тескоби мојој.
15 Es tev upurēšu taukus dedzināmos upurus ar kvēpināšanu no auniem; es Tev upurēšu vēršus ar āžiem. (Sela)
Жртве паљенице претиле ћу ту принети с димом од претилине овнујске, принећу Ти теоце с јарићима.
16 Nāciet, klausāties visi, kas Dievu bīstaties: es jums izteikšu, ko Viņš darījis pie manas dvēseles.
Ходите, чујте сви који се бојите Бога, ја ћу вам казати шта је учинио души мојој.
17 Viņu es piesaucu ar savu muti, un Viņš tapa slavēts no manas mēles.
К Њему завиках устима својим, и језиком својим прославих Га.
18 Ja es netaisnību atrastu savā sirdī, tad Tas Kungs mani nebūtu klausījis.
Да сам видео у срцу свом безакоње, не би ме услишио Господ.
19 Bet tiešām, Dievs ir klausījis, manas lūgšanas balsi Viņš ņēmis vērā.
Али Бог услиши, прими глас мољења мог.
20 Slavēts Dievs, kas nav atmetis manu lūgšanu, nedz novērsis Savu žēlastību no manis.
Благословен Бог, који не одврже молитве моје и не остави ме без милости своје!