Psalmi 58

1 Dāvida sirds dziesma. Dziedātāju vadonim, pēc: „nesamaitā.“Vai tad jūs esat mēmi, ka nerunājat taisnību un nepareizi tiesājat, jūs cilvēku bērni?

Говорите ли заиста истину, силни, судите ли право, синови човечији?

2 Tiešām, savā sirdī jūs darāt netaisnību virs zemes, ar savām rokām jūs dzenaties uz varas darbu.

Та, безакоња састављате у срцу, мећете на мерила злочинства руку својих на земљи.

3 Bezdievīgie maldās no mātes klēpja, kas melus runā, alojās no pašām mātes miesām.

Од самог рођења застранише безаконици, од утробе материне тумарају говорећи лаж.

4 Tiem ir tāds niknums kā čūsku dzelonis, kā kurlai odzei, kas savu ausi aizbāž,

У њима је јед као јед змијињи, као глуве аспиде, која затискује ухо своје,

5 Ka tā nedzird vārdotāja balsi, kas labi māk apvārdot.

Која не чује глас бајачев, врачара вештог у врачању.

6 Ak Dievs, salauzi viņiem zobus mutē, ak Kungs, izrauj jauno lauvu dzerokļus!

Боже! Поломи им зубе у устима њиховим; разбиј чељусти лавовима, Господе!

7 Lai tie izšķīst kā ūdens, kas notek; kad tie uzvelk savas bultas, tad lai tās ir kā aplauztas,

Нек се пролију као вода, и нестане их. Кад пусте стреле, нека буду као сломљене.

8 Tā kā gliemezis, kas izkūst, tā lai tie izgaist tā kā sievas nelaikā dzimis bērns, tā lai tie neredz saules.

Као пуж, који се рашчиња, нека ишчиле; као дете, које жена побаци, нека не виде сунца.

9 Pirms jūsu ērkšķi dabūs asus galus, viņš tos aizraus dzīvus, kā ar karstu dusmību.

Пре него котлови ваши осете топлоту од потпаљеног трња, и сирово и нагорело нека разнесе вихор.

10 Tas taisnais priecāsies, kad viņš redz atriebšanu, viņš mazgās savas kājas bezdievīgo asinīs.

Обрадоваће се праведник кад види освету, опраће ноге своје у крви безбожниковој.

11 Un cilvēki sacīs: tam taisnam būs augļi; tiešām, Dievs ir soģis virs zemes.

И рећи ће људи: Заиста има плода праведнику! Заиста је Бог судија на земљи!