Psalmi 55
1 Dāvida mācības dziesma, dziedātāju vadonim, uz koklēm. Griezies, ak Dievs, pie manas lūgšanas un nepaslēpies no manām sirds nopūtām.
Услиши, Боже, молитву моју, и немој се сакрити од мољења мог.
2 Liec mani vērā un paklausi mani; es esmu pilns nemiera savās raizēs, ka man jānopūšās.
Пази, и саслушај ме; цвилим у јаду свом и уздишем
3 Tāpēc ka ienaidnieks kliedz un bezdievīgais spaida; jo tie gāž postu uz mani un ienīst mani ar dusmām.
Од вике непријатељске и од досаде безбожничке; јер дижу на ме зло, и у гневу гоне ме.
4 Mana sirds mokās iekš manis, un nāves izbailes man uzkritušas.
Срце је моје уздрхтало у мени, и страх смртни попаде ме;
5 Trīcēšana un drebēšana man uzgājusi, un bailes man uzbrukušas.
Страх и трепет дође на ме, и гроза подузе ме.
6 Es sacīju: kaut man būtu spārni kā balodim; es gribētu skriet, kur varētu palikt.
И рекох: Ко би ми дао крила голубиња? Ја бих одлетео и починуо;
7 Redzi, es tālu nobēgtu un apmestos tuksnesī. (Sela)
Далеко бих побегао, и настанио се у пустињи.
8 Steigšus es izglābtos no bargas aukas un vētras.
Похитао бих да утечем од вихора и од буре.
9 Aprij tos, Kungs, sajauc viņu mēles; jo es redzu varas darbus un ķildas pilsētā.
Порази, Господе, и раздели језике њихове, јер видим насиље и свађу у граду;
10 Dienām naktīm tādas lietas ir pa viņas mūriem, un netaisnība un varas darbs ir viņas vidū.
Дању и ноћу то ходи по зидовима његовим; злочинство је и мука посред њега.
11 Posts tur iekšā, pārestība un viltība neatstājās no viņas ielām.
Усред њега је погибао, с улице његове не одлази превара и лукавство.
12 Jo tas nav ienaidnieks, kas mani apkauno, to es varētu panest; tas nav mans nīdētājs, kas pret mani lielās, priekš tā es varētu apslēpties;
Јер не ружи ме непријатељ мој, то бих поднео; не устаје на ме јавни ненавидник, од њега бих се сакрио.
13 Bet tu esi cilvēks no manas kārtas, mans biedrs un mans draugs.
Него ти који си ми био то што ја сам, друг мој и знанац мој.
14 Mēs kopā mīļi sarunājamies un kopā gājām Dieva namā.
С којим ми беше радост делити тајну, и у дом Божији ходих кроз сабор народни.
15 Lai nāve tiem uzbrūk, lai tie dzīvi nogrimst ellē, jo blēdības ir iekš viņu dzīvokļiem pašā viņu vidū. (Sheol h7585)
Нека их уграби смрт, нека живи сиђу у пакао, јер је злочинство у стану њиховом и у њима. (Sheol h7585)
16 Bet es piesaukšu Dievu, un Tas Kungs mani izpestīs.
Ја Бога призивам, и Господ ће ме спасти.
17 Vakaros un rītos un dienas vidū es nopūtīšos un žēlošos, tad Viņš klausīs manu balsi.
Вечером и јутром и у подне тужим и уздишем, и чуће глас мој;
18 Viņš uz mieru atpestī manu dvēseli no tiem, kas pret mani karo, jo to ir liels pulks man pretim.
Учиниће, те ће душа моја бити мирна од оних који нападају на ме, јер их много имам.
19 Tas stiprais Dievs, kas mūžam paliek, mani paklausīs un tos pazemos. (Sela) Jo tie nemaz neatgriežas un Dievu nebīstas!
Да услиши, и укроти их Бог, који живи од века; јер се не мењају и не боје се Бога.
20 Jo tie pieliek savas rokas pie viņa draugiem un sagāna viņa derību.
Дижу руке своје на оне који су с њима у миру, и раскидају своју дружбу.
21 Viņu mute ir glumāka nekā sviests, bet viņu sirdī ir karš; viņu vārdi ir mīkstāki nekā eļļa, un ir taču pliki zobeni.
Уста су им мека као масло, а на срцу им је рат. Речи су им блаже од уља, али су голи мачеви.
22 Met savu nastu uz To Kungu, Tas tevi uzturēs; Viņš ne mūžam neļaus, ka taisnais šaubās.
Стави на Господа бреме своје, и Он ће те поткрепити. Неће дати довека праведнику да посрне.
23 Bet Tu, ak Dievs, tos nometīsi dziļā bedrē. Tie asins kārīgie un viltnieki nepanāks ne pusmūžu; bet es uz Tevi paļaujos.
Ти ћеш их, Боже, свалити у јаму погибли; крвопије и лукави неће саставити половине дана својих. А ја се у Тебе уздам.
