Psalmi 35
1 Dāvida dziesma. Ej tiesā, Kungs, ar tiem, kas ar mani iet tiesā, karo ar tiem, kas ar mani karo.
Господе! Буди супарник супарницима мојим; удри оне који ударају на ме.
2 Sagrāb priekšturamās bruņas un ieroci un celies man par palīgu.
Узми оружје и штит, и дигни се мени у помоћ.
3 Izvelc šķēpu un zobenu pret tiem, kas man dzenās pakaļ; saki uz manu dvēseli: Es esmu tava pestīšana.
Потегни копље, и пресеци пут онима који ме гоне, реци души мојој: Ја сам спасење твоје.
4 Lai top kaunā un par apsmieklu, kas manu dvēseli meklē, lai top dzīti atpakaļ un likti kaunā, kas pret mani ļaunu domā.
Нека се постиде и посраме који траже душу моју; нека се одбију натраг и постиде који ми зло хоће.
5 Lai tie top kā pelavas vējā, un Tā Kunga eņģelis lai tos aizdzen.
Нека буду као прах пред ветром, и анђео Господњи нека их прогони.
6 Viņu ceļš lai paliek tumšs un slidens, un Tā Kunga eņģelis lai tos vajā.
Нека буде пут њихов таман и клизав, и анђео Господњи нека их тера.
7 Jo bez vainas tie priekš manis apslēpuši sava tīkla bedri, bez vainas tie priekš manas dvēseles rakuši bedri.
Јер низашта застреше мрежом јаму за мене, низашта ископаше јаму души мојој.
8 Posts tam uzies, kad viņš to nezin, un viņa tīkls, ko tas ir paslēpis, sagūstīs viņu pašu; sev par postu viņš tur iekritīs.
Нека дође на њега погибао ненадна, и мрежа коју је наместио нека улови њега, нека он у њу падне на погибао.
9 Bet mana dvēsele priecāsies iekš Tā Kunga, un līksmosies par Viņa pestīšanu.
А душа ће се моја радовати о Господу, и веселиће се за помоћ Његову.
10 Visi mani kauli sacīs: Kungs, kas ir kā Tu? Tu bēdīgo izglābi no tā, kas ir stiprāks, nekā viņš, arī bēdīgo un nabagu no viņa laupītāja.
Све ће кости моје рећи: Господе! Ко је као Ти, који избављаш страдалца од оног који му досађује, и ништега и убогога од оног који га упропашћује?
11 Viltus liecinieki ceļas, tie prasa no manis, ko es nezinu.
Усташе на ме лажни сведоци; шта не знам, за оно ме питају.
12 Tie man maksā ļaunu par labu; mana dvēsele ir atstāta.
Плаћају ми зло за добро, и сиротовање души мојој.
13 Bet es, kad tie bija neveseli, apvilku maisu un mērdēju savu dvēseli ar gavēšanu un lūdzu no sirds dibina.
Ја се у болести њиховој облачих у врећу, мучих постом душу своју, и молитва се моја враћаше у прсима мојим.
14 Es tā staigāju, tā kā viņš man būtu par draugu un brāli, es gāju noskumis, nospiests, tā kā kas žēlojās par savu māti.
Као пријатељ, као брат поступах; бејах сетан и с обореном главом као онај који за матером жали.
15 Bet kad es straipalēju, tad tie priecājās un sapulcējās, nelieši, ko es nepazinu, sapulcējās pret mani; tie plosās un nepaliek klusu.
А они се радују кад се ја спотакнем, и купе се, купе се на ме, задају ране, не знам зашто, чупају и не престају.
16 Ar viltīgiem mēdītājiem un kumosu lišķiem tie griež zobus pret mani.
С неваљалим и подругљивим беспосличарима шкргућу на ме зубима својим.
17 Kungs, cik ilgi Tu to gribi redzēt? Izglāb manu dvēseli no viņu postīšanas, manu vientuli no jauniem lauvām.
Господе! Хоћеш ли дуго гледати? Отми душу моју од нападања њиховог, од ових лавова јединицу моју.
18 Es Tev pateikšos lielā draudzē, ļaužu pulkā es Tevi slavēšu
Признаћу Те у сабору великом, усред многог народа хвалићу Те.
19 Lai par mani nepriecājās, kas mani ienīst par nepatiesu, nedz mirkšķina ar acīm, kas mani nīdē bez vainas.
Да ми се не би светили који ми злобе неправедно, и намигивали очима који мрзе на ме низашта.
20 Jo no miera tie nerunā, bet izgudro viltīgus vārdus pret tiem klusiem iekš zemes.
Јер они не говоре о миру, него на мирне на земљи измишљају лажне ствари.
21 Tie atplēš savu muti pret mani, tie saka: tā, tā, mūsu acs to redzējusi!
Разваљују на ме уста своја, и говоре: Добро! Добро! Види око наше.
22 Kungs, Tu to redzi, neciet klusu, Kungs, neesi tālu no manis!
Видиш, Господе! Немој ћутати; Господе! Немој одступити од мене.
23 Uzmodies un celies par manu tiesu, mans Dievs un mans Kungs, par manu lietu.
Пробуди се, устани на суд мој, Боже мој и Господе, и на парницу моју.
24 Tiesā mani pēc Tavas taisnības, Kungs, mans Dievs, ka tie par mani nepriecājās.
Суди ми по правди својој, Господе, Боже мој, да ми се не свете.
25 Lai tie nesaka savā sirdī: labi, tas mums pa prātam; lai tie nesaka: mēs viņu esam aprijuši.
Не дај да говоре у срцу свом: Добро! То смо хтели! Не дај да говоре: Прождресмо га.
26 Lai kopā top kaunā un par apsmieklu, kas priecājās par manu nelaimi; lai top apģērbti ar kaunu un negodu tie, kas pret mani lielās.
Нек се постиде и посраме сви који се радују злу мом, нек се обуку у стид и у срам који се размећу нада мном.
27 Priecīgi lai dzied un līksmojās, kam patīk mana taisnība, lai tie saka vienmēr: augsti slavēts lai ir Tas Kungs, kam labs prāts pie Sava kalpa labklāšanās.
Нека се радују и веселе који ми желе правду, и говоре једнако: Велик Господ, који жели мира слузи свом!
28 Tad mana mēle sludinās Tavu taisnību, un ikdienas Tavu slavu.
И мој ће језик казивати правду Твоју, и хвалу Теби сваки дан.
