Psalmi 32
1 Dāvida pamācīšana. Svētīgs ir tas, kam pārkāpumi piedoti, kam grēki apklāti.
Благо ономе, коме је опроштена кривица, коме је грех покривен.
2 Svētīgs tas cilvēks, kam Tas Kungs noziegumus nepielīdzina, un kura garā viltības nav.
Благо човеку, коме Господ не прима грехе и у чијем духу нема лукавства.
3 Kad es klusu cietu, tad panīka mani kauli caur manu kaukšanu cauru dienu.
Кад ћутах, посахнуше кости моје од уздисања мог по вас дан.
4 Jo Tava roka dienām naktīm bija grūta uz manis, ka mans zaļums nokalta kā vasaras bullā. (Sela)
Јер дан и ноћ тишташе ме рука Твоја; неста сока у мени као на летњој припеци.
5 Savus grēkus es Tev sūdzu un neapklāju savus noziegumus; es sacīju: es izteikšu Tam Kungam savus pārkāpumus, tad Tu piedevi manu grēku noziegumus. (Sela)
Грех свој казах Теби, и кривице своје не затајих; рекох: Исповедам Господу преступе своје; и Ти скиде с мене кривицу греха мог.
6 Par to Tevi pielūgs visi svētie īstenā atrašanas laikā; tādēļ jebšu lieli ūdens plūdi nāktu, taču tie tos neaizņems.
Зато нека Ти се моли сваки светац, кад се можеш наћи; и онда потоп велике воде неће га стигнути.
7 Tu esi mans patvērums, no bailēm Tu mani pasargāsi; Tu liksi atskanēt ap mani pestīšanas gavilēm. (Sela)
Ти си заклон мој, Ти ме чуваш од тескобе; окружаваш ме радостима у избављању.
8 “Es tev došu saprašanu un tev mācīšu to ceļu, pa kuru jāiet; Es došu padomu, Mana acs būs pār tevi.
Уразумићу те, и показаћу ти пут којим да идеш; саветоваћу те, око је моје на теби.
9 Neesiet kā zirgi un zirgēzeļi, kam prāta nav, kam iemaukti un laužņi jāliek mutē, kad negrib nākt pie tevis.”
Немојте бити као коњ, као мазга без разума, којима уздом и жвалама ваља обуздати губицу, кад не иду к Теби.
10 Bezdievīgam ir daudz sāpes, bet kas uz To Kungu cer, to žēlastība apkamps.
Много муке има безбожник, а који се узда у Господа, око Њега је милост.
11 Priecājaties iekš Tā Kunga un līksmojaties, jūs taisnie, un slavējiet, visi jūs sirds skaidrie.
Радујте се о Господу, и певајте, праведници; веселите се сви који сте правог срца.
