Psalmi 132
1 Svētku dziesma. Kungs, piemini Dāvidu un visas viņa rūpes.
Опомени се, Господе, Давида и све смерности његове,
2 Tas Tam Kungam zvērējis un solījies Jēkaba varenajam:
Како се кунуо Господу, и заветовао Богу Јаковљевом:
3 Es neiešu sava nama dzīvoklī, es nekāpšu savas gultas cisās;
"Нећу ући у шатор дома свог, нити ћу лећи на постељу одра свог;
4 Es nedošu savām acīm miegu redzēt nedz snaust saviem acu vākiem;
Нећу дати сна очима својим, ни веђама својим дрема;
5 Līdz kamēr būšu atradis vietu Tam Kungam un mitekli Jēkaba varenajam.
Док не нађем места Господу, стана Богу Јаковљевом."
6 Redzi, mēs par to esam dzirdējuši Efratā, mēs to esam atraduši Jaāra laukos.
Ево, чусмо да је у Јефремовој земљи, нађосмо Га на пољима киријат-јаримским.
7 Iesim Viņa mājas vietā un pielūgsim priekš Viņa kāju pamesla.
Уђимо у стан Његов, поклонимо се подножју ногу Његових.
8 Celies, Kungs, uz Savu dusas vietu, Tu un Tavas spēcības šķirsts;
Стани, Господе, на почивалишту свом, Ти и ковчег силе Твоје.
9 Lai Tavi priesteri apģērbjās ar taisnību, un Tavi svētie lai gavilē.
Свештеници Твоји нек се обуку у правду, и свеци Твоји нек се радују.
10 Neatmet Sava svaidītā vaigu, Sava kalpa Dāvida dēļ.
Ради Давида, слуге свог, немој одвратити лица од помазаника свог.
11 Tas Kungs Dāvidam tiešām ir zvērējis, no tā Viņš nenovērsīsies: No tavas miesas augļiem būs, ko celšu uz tavu godības krēslu.
Закле се Господ Давиду у истини, од које неће одступити; од порода твог посадићу на престолу твом.
12 Ja tavi bērni turēs Manu derību un Manu liecību, ko Es tiem mācīšu, tad arī viņu bērni sēdēs uz tava godības krēsla mūžīgi.
Ако синови твоји ушчувају завет мој и откривења моја којима ћу их научити, онда ће и синови њихови довека седети на престолу свом.
13 Jo Tas Kungs Ciānu ir izredzējis, tur Viņam gribās dzīvot.
Јер је изабрао Господ Сион, и омиле Му живети на њему.
14 Šī ir Mana dusas vieta mūžīgi, šeit Es dzīvošu, jo tās Man gribās.
Ово је почивалиште моје увек, овде ћу се населити; јер ми је омилело.
15 Svētīdams Es svētīšu viņas barību un paēdināšu viņas nabagus ar maizi,
Храну ћу његову благословити, ниште његове наситићу хлеба.
16 Un apģērbšu viņas priesterus ar pestīšanu, un viņas svētie gavilēt gavilēs.
Свештенике ћу његове обући у спасење, и свети ће се његови радовати.
17 Tur Es Dāvidam uzcelšu ragu, došu spīdekli Savam svaidītam.
Ту ћу учинити да узрасте рог Давиду, поставићу видело помазанику свом.
18 Viņa ienaidniekus Es apģērbšu ar kaunu, bet viņam ziedēs viņa kronis.
Непријатеље ћу његове обући у срамоту; а на њему ће цветати венац његов.
