Salamana Pamācības 6
1 Mans bērns, ja tu priekš sava tuvākā galvojis un roku devis priekš cita,
Сине мој, кад се подјемчиш за пријатеља свог, и даш руку своју туђинцу,
2 Tad tu esi sasaistīts ar savas mutes valodu un savaldzināts ar savas mutes vārdiem.
Везао си се речима уста својих, ухватио си се речима уста својих.
3 Tad dari jel tā mans bērns, un izglābies, ja tu savam tuvākam rokā esi nācis; ej, meties zemē priekš viņa un spied savu tuvāko;
Зато учини тако, сине мој, и опрости се, јер си допао у руке ближњему свом; иди, припадни, и навали на ближњег свог.
4 Nedod savām acīm miega, nedod savām acīm dusas;
Не дај сна очима својим, ни веђама својим дрема.
5 Izglābies kā stirna no viņa rokas un kā putns no mednieka rokas!
Отми се као срна из руке ловцу, и као птица из руке птичару.
6 Ej pie skudras, sliņķi, skaties viņas ceļus un topi gudrs!
Иди к мраву, лењивче, гледај путеве његове, и омудрај.
7 Lai tai nav valdnieka, ne virsnieka, ne kunga,
Нема вођу ни управитеља ни господара;
8 Tā tomēr savu maizi sagādā vasarā, savu barību sakrāj pļaujamā laikā.
И опет приправља лети себи храну, збира уз жетву пићу своју.
9 Cik ilgi tu gulēsi, sliņķi? Kad tu celsies no sava miega?
Докле ћеш, лењивче, лежати? Кад ћеш устати од сна свог?
10 Guli maķenīt, snaudi maķenīt, saliec maķenīt rokas miegā;
Док мало проспаваш, док мало продремљеш, док мало склопиш руке да прилегнеш,
11 Tad tava nabadzība tev pienāks nākdama, un tavs trūkums, kā apbruņots vīrs.
У том ће доћи сиромаштво твоје као путник и оскудица твоја као оружан човек.
12 Nelieša cilvēks ir tāds negants vīrs, kas staigā ar netiklu muti,
Човек неваљао и нитков ходи са злим устима;
13 Met ar acīm, piegrūž ar kājām, zīmē ar pirkstiem.
Намигује очима, говори ногама, показује прстима;
14 Netiklība ir viņa sirdī, viņš domā vienmēr uz ļaunu, saceļ ķildas.
Свака му је опачина у срцу, кује зло свагда, замеће свађу.
15 Tādēļ viņam nelaime nāks piepeši, viņš ātri taps satriekts un dziedināšanas nebūs.
Зато ће уједанпут доћи погибао његова, часом ће се сатрти и неће бити лека.
16 Šās sešas lietas Tas Kungs ienīst, un tā septītā viņam ir negantība:
На ово шесторо мрзи Господ, и седмо је гад души његовој:
17 Lepnas acis, melu mēle un rokas, kas nenoziedzīgas asinis izlej,
Очи поносите, језик лажљив и руке које проливају крв праву,
18 Sirds, kas negantus nodomus perē; kājas, kas mudīgas uz ļaunu skriet;
Срце које кује зле мисли, ноге које брзо трче на зло,
19 Viltīgs liecinieks, kas droši melus runā, un kas ķildu ceļ starp brāļiem. -
Лажан сведок који говори лаж, и ко замеће свађу међу браћом.
20 Mans bērns, glabā sava tēva pamācīšanu un nepamet savas mātes mācību.
Чувај, сине мој, заповест оца свог, и не остављај науке матере своје.
21 Sasien to allažiņ uz savas sirds un sien to ap savu kaklu.
Привежи их себи на срце засвагда, и свежи их себи око грла.
22 Kad tu staigā, tad tā tevi pavadīs; kad tu apgulies, tad tā tevi apsargās, un kad tu uzmodies, tad tā ar tevi runās;
Куда год пођеш, водиће те; кад заспиш, чуваће те; кад се пробудиш, разговараће те;
23 Jo pamācīšana ir spīdeklis, un mācība gaišums, un kad pārmāca un rāj, tas ir dzīvības ceļš;
Јер је заповест жижак, и наука је видело, и пут је животни карање које поучава;
24 Ka tās tev izsargā no negodīgas sievas, no svešas sievietes mīkstās mēles.
Да те чувају од зле жене, од језика којим ласка жена туђа.
25 Nekāro savā sirdī pēc viņas skaistuma, un lai viņa tevi nesagūsta ar savām acīm;
Не зажели у срцу свом лепоту њену, и немој да те ухвати веђама својим.
26 Jo caur mauku tiek līdz maizes drupekļiem, un vīra sieva tev notvers pat dārgo dzīvību.
Јер са жене курве спада човек на комад хлеба, и жена пуста лови драгоцену душу.
27 Vai arī uguni var klēpī ņemt, un drēbes nesadegtu?
Хоће ли ко узети огња у недра, а хаљине да му се не упале?
28 Vai uz kvēlošām oglēm var iet un nesadedzinātu kājas?
Хоће ли ко ходити по живом угљевљу, а ногу да не ожеже?
29 Tāpat, kas ieiet pie otra sievas; nesodīts nepaliks, kas to aizskar.
Тако бива ономе који иде к жени ближњег свог; неће бити без кривице ко је се год дотакне.
30 Zaglim nepiedod vis, ka zog izsalcis, vēderu pildīt.
Не срамоте лупежа који украде да насити душу своју, будући гладан;
31 Bet pieķerts tas septiņkārt atlīdzinās, visu sava nama padomu tas atdos.
Него кад га ухвате плати самоседмо, да све имање дома свог.
32 Kas ar sievu laulību pārkāpj, tam prāta nav; to tik dara, kas sev dzīvību grib nogalināt.
Али ко учини прељубу са женом, безуман је, душу своју губи ко тако чини;
33 Tam būs kāviens un kauns un negods bez gala;
Муке и руга допада, и срамота се његова не може избрисати.
34 Jo viņas vīra dusmas iekarsušās netaupīs atriebšanas laikā.
Јер је љубавна сумња жестока у мужа и не штеди на дан освете;
35 Tas nebēdās ne par kādu līdzību(izpirkumu), un nebūs miera, cik dāvanu arī nedotu.
Не мари ни за какав откуп, и не прима ако ћеш и много дарова давати.
