Salamana Pamācības 3
1 Mans bērns, neaizmirsti manu mācību, bet lai tava sirds patur manus baušļus.
Сине мој, не заборављај науке моје, и заповести моје нека хране срце твоје.
2 Jo tie tev pieliks daudz dienu un dzīvības gadus un mieru.
Јер ће ти донети дуг живот, добре године и мир.
3 Žēlastība un ticība tevi neatstās; sien tos ap savu kaklu un ieraksti tos savas sirds galdiņā;
Милост и истина нека те не оставља; привежи их себи на грло, упиши их на плочи срца свог.
4 Tad tu atradīsi žēlastību un labprātību Dieva un cilvēku acīs.
Те ћеш наћи милост и добру мисао пред Богом и пред људима.
5 Paļaujies uz To Kungu no visas savas sirds un nepaļaujies uz savu gudrību.
Уздај се у Господа свим срцем својим, а на свој разум не ослањај се.
6 Visos savos ceļos ņem Viņu vērā, tad Viņš darīs līdzenas tavas tekas
На свим путевима својим имај Га на уму, и Он ће управљати стазе твоје.
7 Neesi gudrs savās acīs; bīsties To Kungu un atkāpies no ļauna.
Не мисли сам о себи да си мудар; бој се Господа и уклањај се ода зла.
8 Tās būs tavai miesai zāles, kas dziedina, un atspirgšana taviem kauliem.
То ће бити здравље пупку твом и заливање костима твојим.
9 Godā To Kungu no savas mantas, un no visa sava ienākuma pirmajiem,
Поштуј Господа имањем својим и првинама од свега дохотка свог;
10 Tad tavi šķūņi pildīsies ar pilnību, un tavi vīna spaidi plūdīs no jauna vīna.
И биће пуне житнице твоје обиља, и пресипаће се вино из каца твојих.
11 Mans bērns, neatmet Tā Kunga pamācīšanu, un lai viņa pārmācīšana tev neriebj;
Сине мој, не одбацуј наставе Господње, и немој да ти досади карање Његово.
12 Jo ko Tas Kungs mīļo, to Viņš pārmāca, kā tēvs dēlu, pie kā tam labs prāts.
Јер кога љуби Господ оног кара, и као отац сина који му је мио.
13 Svētīgs tas cilvēks, kas atradis gudrību, un cilvēks, kam tiek saprašana.
Благо човеку који нађе мудрост, и човеку који добије разум.
14 Viņu mantot ir labāki nekā sudrabu mantot, un viņu krāt labāki nekā spožu zeltu.
Јер је боље њом трговати него трговати сребром, и добитак на њој бољи је од злата.
15 Viņa ir dārgāka pār pērlēm un viss, ko tu kārotos, tai netiek līdzi.
Скупља је од драгог камења, и шта је год најмилијих ствари твојих не могу се изједначити с њом.
16 Garš mūžs ir viņas labā rokā, un viņas kreisā bagātība un gods.
Дуг живот у десници јој је, а у левици богатство и слава.
17 Viņas ceļi ir jauki ceļi, un visas viņas tekas ir miers.
Путеви су њени мили путеви и све стазе њене мирне.
18 Viņa ir dzīvības koks tiem, kas viņu tver, un kas viņu cieti tur, tas ir laimīgs.
Дрво је животно онима који се хватају за њу, и ко је год држи срећан је.
19 Tas Kungs ar gudrību licis pamatus zemei, ar saprašanu viņš sataisījis debesis.
Господ је мудрошћу основао земљу, утврдио небеса разумом.
20 Caur viņa ziņu plūda ūdens plūdi, un padebeši pilēja ar rasu.
Његовом мудрошћу развалише се бездане и облаци капљу росом.
21 Mans bērns, lai tās neizzūd no tavām acīm, pasargi apdomīgu prātu un samaņu.
Сине мој, да ти то не одлази из очију; чувај праву мудрост и разборитост;
22 Jo tā būs tavas dvēseles dzīvība un glītums tavam kaklam.
И биће живот души твојој и накит грлу твом.
23 Tad tu savu ceļu staigāsi droši, un tava kāja nepiedauzīsies;
Тада ћеш ићи без бриге путем својим, и нога твоја неће се спотаћи.
24 Apguldamies tu nebīsies, bet gulēsi, un tavs miegs būs gards.
Кад лежеш, нећеш се плашити, и кад почиваш, сладак ће ти бити сан.
25 Tu nebīsies no piepešas izbailes, nedz no bezdievīgo posta, kad tas nāk;
Нећеш се плашити од нагле страхоте ни од погибли безбожничке кад дође.
26 Jo Tas Kungs būs tavs patvērums un pasargās tavu kāju no valgiem.
Јер ће ти Господ бити узданица и чуваће ти ногу да се не ухвати.
27 Neliedzies labu darīt, kam tas nākas, ja Dievs devis, ka tev pie rokas, to darīt;
Не одреци добра онима којима треба, кад можеш учинити.
28 Nesaki uz savu tuvāko: „Ej un nāc, es tev rīt došu!“un tev tomēr ir.
Не говори ближњему свом: Иди, и дођи други пут, и сутра ћу ти дати, кад имаш.
29 Neperē ļauna pret savu tuvāko, kad tas tev uzticēdamies pie tevis dzīvo.
Не куј зло ближњему свом који живи с тобом без бриге.
30 Nebaries par nepatiesu ar cilvēku ja viņš tev ļauna nav darījis.
Не свађај се ни с ким без узрока, ако ти није учинио зло.
31 Neapskaudi varas darītāju un neizraugies sev neviena no viņa ceļiem;
Немој завидети насилнику, ни изабрати који пут његов.
32 Jo netiklais Tam Kungam ir negantība, bet viņam ir draudzība ar sirdsskaidriem.
Јер је мрзак Господу зликовац, а у праведних је тајна његова.
33 Tā Kunga lāsti ir bezdievīga namā, bet taisno mājas vietu viņš svētī.
Проклетство је Господње у кући безбожниковој, а стан праведнички благосиља.
34 Smējējus tiešām viņš apsmies, bet pazemīgiem dos žēlastību.
Јер подсмевачима Он се подсмева, а кроткима даје милост.
35 Gudrie iemantos godu, bet ģeķi atradīs kaunu.
Мудри ће наследити славу, а безумнике ће однети срамота.
