Salamana Pamācības 22
1 Laba slava der vairāk, nekā liela bagātība; mīlestība pie ļaudīm labāka, nekā sudrabs un zelts.
Боље је име него велико богатство, и милост је боља него сребро и злато.
2 Bagāts sastopas ar nabagu; Tas Kungs viņus visus radījis.
Богат и сиромах сретају се; обојицу је Господ створио.
3 Gudrais paredz nelaimi un paglābjas; bet neprāta ļaudis skrien vien un dabū ciest.
Паметан човек види зло и склони се, а луди иду даље и плаћају.
4 Pazemības, proti Dieva bijības alga ir bagātība un gods un dzīvība.
Смерности и страху Господњем плата је богатство и слава и живот.
5 Ērkšķi un valgi ir netiklam ceļā; kas savu dvēseli sargā, paliks tālu no tiem.
Трње и замке су на путу опакога; ко чува душу своју, биће далеко од тога.
6 Māci bērnam viņa ceļu, tad viņš, arī vecs palicis, no tā neatkāpsies.
Учи дете према путу којим ће ићи, па неће одступити од њега ни кад остари.
7 Bagātais valda pār nabagiem, un kas aizņēmās, ir aizdevēja kalps.
Богат господари над сиромасима, и ко узима у зајам бива слуга ономе који даје.
8 Kas netaisnību sēj, tas bēdas pļaus un ies bojā caur savas blēdības rīksti.
Ко сеје безакоње жеће муку, и прут гнева његовог нестаће.
9 Žēlīga acs taps svētīta; jo viņa no savas maizes dod nabagam.
Благо око биће благословено, јер даје хлеба свог убогом.
10 Izdzen garzobi, tad aizies ķilda, un riešana mitēsies un kauns.
Отерај подсмевача, и отићи ће распра и престаће свађа и срамота.
11 Kam šķīsta sirds un mute mīlīga, tam ķēniņš ir par draugu.
Ко љуби чисто срце, и чије су усне љубазне, њему је цар пријатељ.
12 Tā Kunga acis pasargā, kam atzīšana; bet nelieša vārdus viņš izdeldē.
Очи Господње чувају знање, а послове безаконикове обара.
13 Slinkais saka: „Lauva ir ārā; ielas vidū mani saplosīs!“
Ленивац говори: Лав је напољу; насред улице погинуо бих.
14 Maukas mute ir dziļa bedre; ko Tas Kungs ienīst, tas krīt tur iekšā.
Уста су туђих жена јама дубока; на кога се гневи Господ онамо ће пасти.
15 Blēņas līp bērna sirdī; bet pārmācības rīkste tās izdzen tālu.
Безумље је привезано детету на срце; прут којим се кара уклониће га од њега.
16 Kas no nabaga plēš, savu mantu vairot, tas to atkal dos bagātam līdz pat trūcībai.
Ко чини криво сиромаху да умножи своје, и ко даје богатоме, зацело ће осиромашити.
17 Griez savu ausi un klausies gudro vārdu un loki savu sirdi pie manas atzīšanas.
Пригни ухо своје и слушај речи мудрих људи, и срце своје привиј к науци мојој.
18 Jo tas būs jaukums, ja tu tos sirdī pasargāsi un tos visnotaļ stādīsi uz savām lūpām.
Јер ће ти бити милина ако их сложиш у срце своје, ако све буду поређане на уснама твојим.
19 Lai tava cerība stāv uz To Kungu. Šodien es tevi mācu, tiešām tevi!
Да би ти уздање било у Господа, казујем ти ово данас, а ти тако чини.
20 Vai tev jau sen to neesmu rakstījis ar padomiem un mācībām,
Нисам ли ти написао знамените ствари за савете и знање,
21 Ka tev rādītu taisnus un patiesīgus vārdus, atbildēt patiesības vārdus tiem, kas tevi sūta.
Да бих ти показао тврђу истинитих речи да би могао истинитим речима одговарати онима који пошаљу к теби?
22 Neaplaupi nabagu, tādēļ ka tas nabags, un nenospaidi sērdieni tiesas priekšā;
Не отимај сиромаху зато што је сиромах, и не затири невољнога на вратима.
23 Jo Tas Kungs iztiesās viņu tiesu un laupīs dvēseli tiem, kas tos laupa.
Јер ће Господ бранити њихову ствар, и отеће душу онима који њима отимају.
24 Netinies ar bargu, un nesameties ar to, kam ātras dusmas,
Не дружи се с човеком гневљивим и не иди са жестоким,
25 Ka tu nemācies viņa tekas un nesavaldzini savu dvēseli.
Да се не би навикао на путеве његове и метнуо замке на душу своју.
26 Neturies pie tiem, kas ar roku apsolās un par parādu galvo;
Не буди од оних који руку дају, који се јамче за дугове.
27 Kad tev nebūs ko maksāt, tad noņems tavu gultu apakš tevis.
Ако немаш чим платити, зашто да се однесе постеља испод тебе?
28 Neatcel vecās robežas, ko tavi tēvi likuši.
Не помичи старе међе, коју су поставили оци твоји.
29 Ja tu vīru redzi, kas tikuši(prasmīgi) savu darbu dara, tas stāvēs ķēniņu priekšā, un nestāvēs šādu tādu ļaužu priekšā.
Јеси ли видео човека устаоца на послу? Такви ће пред царевима стајати, а неће стајати пред простацима.
