Jāņa Evaņg̒elijs 7
1 Un pēc tam Jēzus staigāja pa Galileju; jo Viņš negribēja staigāt pa Jūdeju, tāpēc ka tie Jūdi Viņu meklēja nokaut.
И потом хођаше Исус по Галилеји; јер по Јудеји не хтеде да ходи, јер гледаху Јевреји да Га убију.
2 Un Jūdu lieveņu svētki bija tuvu.
Беше пак близу празник јеврејски, грађење сеница.
3 Tad Viņa brāļi uz To sacīja: “Ej jel projām no šejienes, un noej uz Jūdu zemi, lai arī Tavi mācekļi redz Tavus darbus, ko Tu dari.
Тада Му рекоше браћа Његова: Изиђи одавде и иди у Јудеју, да и ученици Твоји виде дела која чиниш;
4 Jo neviens neko nedara slepenībā, kas grib kļūt zināms. Ja Tu tādas lietas dari, tad rādies pasaulei.”
Јер нико не чини шта тајно, а сам тражи да је познат. Ако то чиниш јави себе свету.
5 Jo pat Viņa brāļi neticēja uz Viņu.
Јер ни браћа Његова не вероваху Га.
6 Tad Jēzus uz tiem saka: “Mans laiks vēl nav klāt; bet jūsu laiks ir vienmēr klāt.
Тада им рече Исус: Време моје још није дошло, а време је ваше свагда готово.
7 Pasaule jūs nevar ienīdēt, bet Mani viņa ienīst, jo Es liecību dodu par to, ka viņas darbi ļauni.
Не може свет мрзети на вас: а на мене мрзи, јер ја сведочим за њ да су дела његова зла.
8 Ejat jūs uz šiem svētkiem, Es vēl neeju uz šiem svētkiem; jo Mans laiks vēl nav nācis.”
Ви изиђите на празник овај: ја још нећу изићи на празник овај, јер се моје време још није навршило.
9 Un to uz tiem sacījis, Viņš palika Galilejā.
Рекавши им ово оста у Галилеји.
10 Bet kad Viņa brāļi bija aizgājuši, tad Viņš arīdzan gāja uz svētkiem, ne ļaudīm redzot, bet kā paslepeni.
А кад изиђоше браћа Његова на празник, тада и сам изиђе, не јавно него као тајно.
11 Tad tie Jūdi Viņu meklēja svētkos un sacīja: “Kur Viņš ir?”
А Јевреји Га тражаху на празник и говораху: Где је он?
12 Un tur Viņa dēļ daudz valodas bija pie tiem ļaudīm, jo citi sacīja: “Viņš ir labs;” un citi sacīja: “Nē, bet Viņš tos ļaudis pieviļ.”
И беху за Њ многе распре у народу: једни говораху да је добар, а други: Није, него вара народ.
13 Tomēr neviens droši par Viņu nerunāja, jo tie bijās no tiem Jūdiem.
Али нико не говораше јавно за Њ од страха јеврејског.
14 Bet svētku vidū Jēzus gāja Dieva namā un mācīja.
Али одмах у половини празника изиђе Исус у цркву и учаше.
15 Un tie Jūdi brīnījās sacīdami: “Kā šis tos rakstus zin un tomēr tos nav mācījies?”
И дивљаху се Јевреји говорећи: Како овај зна књиге, а није се учио?
16 Jēzus tiem atbildēja un sacīja: “Mana mācība nav Mana, bet Tā, kas Mani sūtījis.
Тада им одговори Исус и рече: Моја наука није моја, него Оног који ме је послао.
17 Ja kas grib Viņa prātu darīt, tas atzīs, vai šī mācība ir no Dieva, jeb vai Es pats no Sevis runāju.
Ко хоће Његову вољу творити, разумеће је ли ова наука од Бога или ја сам од себе говорим.
18 Kas no sevis runā, tas meklē savu paša godu; bet kas meklē Tā godu, kas Viņu sūtījis, tas ir patiesīgs, un iekš Tā nav netaisnības.
Који говори сам од себе, славу своју тражи; а ко тражи славу оног који га је послао, он је истинит и у њему нема неправде.
19 Vai Mozus jums nav bauslību devis, un neviens no jums nedara pēc bauslības? Kam jūs meklējat Mani nokaut?”
Не даде ли Мојсије вама закон и нико од вас не живи по закону? Зашто тражите да ме убијете?
20 Tie ļaudis atbildēja un sacīja: “Tev ir velns. Kas Tevi meklē nokaut?”
Одговори народ и рече: Је ли ђаво у теби? Ко тражи да те убије?
21 Jēzus atbildēja un uz tiem sacīja: “Vienu darbu Es esmu darījis, un jūs visi brīnāties.
Одговори Исус и рече им: Једно дело учиних и сви се дивите томе.
22 Mozus jums apgraizīšanu ir devis, (ne tā kā tā būtu no Mozus, bet no tiem tēviem, ) un jūs cilvēku apgraizāt svētdienā.
Мојсије вам даде да се обрезујете (не као да је од Мојсија него од отаца); и у суботу обрезујете човека.
23 Ja cilvēks apgraizīšanu dabū svētdienā, lai Mozus bauslība netop pārkāpta, ko jūs tad par Mani apskaistaties, ka Es svētdienā visu to cilvēku esmu darījis veselu?
Ако се човек у суботу обрезује да се не поквари закон Мојсијев, срдите ли се на мене што свега човека исцелих у суботу?
24 Nespriežat pēc tā, kas priekš acīm, bet spriežat taisnu tiesu.”
Не гледајте ко је ко кад судите, него праведан суд судите.
25 Tad kādi no Jeruzālemes ļaudīm sacīja: “Vai šis nav Tas, ko tie meklē nokaut?
Тада говораху неки од Јерусалимљана: Није ли то онај ког траже да убију?
26 Un redzi, Viņš droši runā, un tie uz Viņu nesaka nenieka. Vai mūsu virsnieki tagad tiešām atzinuši, ka Šis patiesi ir Tas Kristus?
И гле, како говори слободно и ништа му не веле: Да не дознаше наши кнезови да је он заиста Христос?
27 Bet mēs Viņu zinām, no kurienes Viņš ir; bet kad Tas Kristus nāks, tad neviens nezinās, no kurienes Tas ir.”
Али овог знамо откуда је; а Христос кад дође, нико неће знати откуда је.
28 Tad Jēzus Dieva namā mācīdams sauca un sacīja: “Jūs Mani pazīstat un zināt, no kurienes Es esmu? Bet Es neesmu nācis pats no Sevis, bet kas Mani sūtījis, Tas ir patiesīgs; To jūs nepazīstat.
Тада Исус повика у цркви учећи и рече: и мене познајете и знате откуда сам; и сам од себе не дођох, него има Истинити који ме посла, ког ви не знате.
29 Bet Es To pazīstu, jo Es esmu no Viņa, un Viņš Mani sūtījis.”
Ја Га знам, јер сам од Њега и Он ме посла.
30 Tad tie Viņu meklēja gūstīt; tomēr neviens rokas pie Viņa nepielika, jo Viņa stunda vēl nebija nākusi.
Тада гледаху да Га ухвате; и нико не метну на Њ руке, јер још не беше дошао час Његов.
31 Bet daudz no tiem ļaudīm ticēja uz Viņu un sacīja: “Kad Kristus nāks, vai tas vairāk brīnuma zīmes darīs, nekā tās, ko Šis ir darījis?”
А од народа многи Га вероваше, и говораху: Кад дође Христос еда ли ће више чудеса чинити него Овај што чини?
32 Tie farizeji dzirdēja, ka tiem ļaudīm tādas valodas bija par Viņu. Un tie farizeji un augstie priesteri sūtīja sulaiņus, lai tie Viņu gūstītu.
Чуше фарисеји од народа такав говор за Њега, и послаше фарисеји и главари свештенички слуге да Га ухвате.
33 Tad Jēzus uz tiem sacīja: “Vēl mazu brīdi Es esmu pie jums un noeju pie Tā, kas Mani sūtījis.
Тада рече Исус: Још сам мало времена с вама, па идем к Ономе који ме посла.
34 Jūs Mani meklēsiet un neatradīsiet, un kur Es esmu, turp jūs nevarat nonākt.”
Тражићете ме и нећете ме наћи; и где сам ја ви не можете доћи.
35 Tad tie Jūdi sacīja savā starpā: “Kur Šis noies, ka mēs Viņu neatradīsim? Vai Viņš noies pie tiem, kas ir izklīduši starp Grieķiem, un Grieķus mācīs?
А Јевреји рекоше међу собом: Куда ће овај ићи да га ми не нађемо? Неће ли ићи међу растркане Грке, и Грке учити?
36 Kas tie par vārdiem, ko Šis runā: jūs Mani meklēsiet un neatradīsiet? Un: kur Es esmu, turp jūs nevarat nonākt?”
Шта значи ова реч што рече: Тражићете ме и нећете ме наћи; и где сам ја ви не можете доћи?
37 Un beidzamā, tai lielā svētku dienā, Jēzus stāvēja un sauca sacīdams: “Ja kam slāpst, tas lai nāk pie Manis un dzer!
А у последњи велики дан празника стајаше Исус и викаше говорећи: Ко је жедан нека дође к мени и пије.
38 Kas tic uz Mani, kā tie raksti saka, no tā miesas dzīvā ūdens straumes tecēs.”
Који ме верује, као што писмо рече, из његова тела потећи ће реке живе воде.
39 Un Viņš to sacīja par to Garu, ko tiem bija dabūt, kas tic uz Viņu; jo Tas Svētais Gars vēl nebija, tāpēc ka Jēzus vēl nebija apskaidrots.
А ово рече за Духа ког после примише они који верују у име Његово: јер Дух Свети још не беше на њима, јер Исус још не беше прослављен.
40 Tad daudz no tiem ļaudīm šo vārdu dzirdēdami sacīja: “Šis patiesi ir tas pravietis.”
А многи од народа чувши ове речи говораху: Ово је заиста пророк.
41 Citi sacīja: “Viņš ir Tas Kristus;” bet citi sacīja: “Vai Kristus nāks no Galilejas?
Други говораху: Ово је Христос. А једни говораху: Зар ће Христос из Галилеје доћи?
42 Vai tas raksts nav sacījis, ka no Dāvida cilts un no Bētlemes pilsētiņas, kur Dāvids bija, Kristus nāks?”
Не каза ли писмо да ће Христос доћи од семена Давидовог, и из села Витлејема одакле беше Давид?
43 Tad šķelšanās cēlās starp tiem ļaudīm Viņa dēļ.
Тако распра постаде у народу Њега ради.
44 Bet kādi no tiem gribēja Viņu gūstīt, tomēr neviens rokas pie Viņa nepielika.
А неки од њих хтеше да Га ухвате; али нико не метну руку на Њ.
45 Tad tie sulaiņi nāca pie tiem augstiem priesteriem un farizejiem, un šie uz viņiem sacīja: “Kāpēc Viņu neesat atveduši?”
Дођоше пак слуге ка главарима свештеничким и фарисејима; и они им рекоше: Зашто га не доведосте?
46 Tie sulaiņi atbildēja: “Nemūžam cilvēks tā vēl nav runājis kā šis Cilvēks.”
А слуге одговорише: Никад човек није тако говорио као овај човек.
47 Tad tie farizeji tiem atbildēja: “Vai jūs arīdzan esat pievilti?
Тада им одговорише фарисеји: Зар се и ви преваристе?
48 Vai gan kāds no tiem virsniekiem jeb no tiem farizejiem uz Viņu ticējis?
Верова ли га ко од кнезова или од фарисеја?
49 Bet šie ļaudis, kas bauslību neprot, ir nolādēti.”
Него народ овај, који не зна закон, проклет је.
50 Nikademus, kas naktī bija nācis pie Viņa, viens no tiem būdams, uz tiem sacīja:
Рече им Никодим што долази к Њему ноћу, који беше један од њих:
51 “Vai mūsu bauslība notiesā kādu cilvēku, ja tā papriekš par viņu nav izklausinājusi un nav dabūjusi zināt, ko viņš dara?”
Еда ли закон наш суди човеку докле га најпре не саслуша и дозна шта чини?
52 Tie atbildēja un uz to sacīja: “Vai tu arīdzan esi no Galilejas? Pārmeklē un raugi, ka no Galilejas neviens pravietis nav cēlies.”
Одговорише му и рекоше: Ниси ли и ти из Галилеје? Разгледај и види да пророк из Галилеје не долази.
53 (Un ikviens nogāja savā namā.
И отидоше сваки својој кући.
