Ījaba 38
1 Tad Tas Kungs Ījabam atbildēja no vētras un sacīja:
Тада одговори Господ Јову из вихора и рече:
2 Kas tas tāds, kas (Dieva) padomu aptumšo ar neprātīgiem vārdiem?
Ко је то што замрачује савет речима неразумно?
3 Apjoz jel kā vīrs savus gurnus, tad Es tev gribu vaicāt, un tu Mani māci.
Опаши се сада као човек; ја ћу те питати, а ти ми казуј.
4 Kur tu biji, kad Es zemei liku pamatu? Izteic to, ja tev ir tāds gudrs prāts.
Где си ти био кад ја оснивах земљу? Кажи, ако си разуман.
5 Vai tu zini, kas viņai mēru licis, jeb kas pār viņu ir vilcis mēra auklu?
Ко јој је одредио мере? Знаш ли? Или ко је растегао уже преко ње?
6 Uz ko viņas pamati ierakti, jeb kas licis viņas stūra akmeni,
На чем су подножја њена углављена? Или ко јој је метнуо камен угаони?
7 Kad rīta zvaigznes kopā priecīgi dziedāja, un visi Dieva bērni gavilēja?
Кад певаху заједно звезде јутарње и сви синови Божји кликоваху.
8 Jeb kas jūru aizslēdzis ar durvīm, kad tā izlauzās, un iznāca kā no mātes miesām,
Или ко је затворио море вратима кад као из утробе изиђе?
9 Kad Es to ģērbu ar padebešiem, un krēslībā ietinu tā kā tinamos autos,
Кад га одех облаком и пових тамом;
10 Kad Es tai noliku Savu robežu, un liku aizšaujamos un durvis,
Кад поставих за њ уредбу своју и метнух му преворнице и врата;
11 Un sacīju: tiktāl tev būs nākt un ne tālāki, un še būs apgulties taviem lepniem viļņiem?
И рекох: Довде ћеш долазити, а даље нећеш, и ту ће се устављати поносити валови твоји.
12 Vai tu savā mūžā rītam licis aust, vai auseklim rādījis savu vietu,
Јеси ли свог века заповедио јутру, показао зори место њено,
13 Lai satver zemes stūrus, ka tie bezdievīgie no tās top izkratīti;
Да се ухвати земљи за крајеве, и да се растерају с ње безбожници,
14 Ka tā pārvēršas kā zieģeļa vasks un visas lietas rādās kā apģērbā,
Да се она промени као блато печатно, а они да стоје као хаљина,
15 Un bezdievīgiem zūd viņu gaišums, un pacelts elkonis salūst?
Да се одузме безбожницима светлост њихова и рука подигнута да се сломи?
16 Vai tu esi nācis līdz jūras avotam un staigājis bezdibeņu dziļumos?
Јеси ли долазио до дубина морских? И по дну пропасти јеси ли ходио?
17 Vai tev atdarījušies nāves vārti, un vai tu esi redzējis nāves ēnas vārtus?
Јесу ли ти се отворила врата смртна, и врата сена смртног јеси ли видео?
18 Vai esi skatījies līdz pasaules malām? Stāsti, ja tu visu to zini.
Јеси ли сагледао ширину земаљску? Кажи, ако знаш све то.
19 Kur ir tas ceļš, kur gaisma mājo, un tumsa - kur ir viņas vieta?
Који је пут к стану светлости? И где је место тами,
20 Vai tu to varētu pārvest viņas robežā un izzināt viņas nama ceļus?
Да би је узео и одвео до међе њене, и знао стазе к дому њеном?
21 Tu to zini, jo tai laikā tu biji piedzimis, un tev ir daudz to gadu!
Знаш ти; јер си се онда родио, и број је дана твојих велик.
22 Vai tu esi nācis, kur tie sniega krājumi, un vai esi redzējis krusas krājumus,
Јеси ли улазио у ризнице снежне? Или ризнице градне јеси ли видео,
23 Ko Es taupu uz spaidu laiku, uz kaušanas un kara dienu?
Које чувам за време невоље, за дан боја и рата?
24 Pa kuru ceļu gaisma dalās un kā austrenis izplešas virs zemes?
Којим се путем дели светлост и устока се разилази по земљи?
25 Kas lietum rādījis, kur lai gāžas, un ceļu zibeņiem un pērkoniem,
Ко је разделио јазове поводњу и пут светлици громовној?
26 Ka lietus līst, kur cilvēka nav, tuksnesī, kur neviens nedzīvo,
Да би ишао дажд на земљу где нема никога, и на пустињу где нема човека,
27 Ka viņš dzirdina tukšo posta vietu un zālītei liek dīgt?
Да напоји пуста и неродна места, и учини да расте трава зелена.
28 Vai lietum ir tēvs, vai kas dzemdinājis rasas lāsi?
Има ли дажд оца? Или ко је родио капље росне?
29 No kura klēpja cēlies ledus, un no kā dzimusi debess salna,
Из чије је утробе изашао лед, и ко је родио слану небеску,
30 Ka ūdeņi sastingst kā akmens, un jūras dziļumi aizsalst cieti?
Да се воде скривају и постају као камен и крајеви пропасти срастају?
31 Vai tu vari sasiet Sietiņa saites, vai atraisīt Orijona zvaigžņu saiti?
Можеш ли свезати милине влашићима? Или свезу штапима разрешити?
32 Vai tu zvaigznes vari izvest savā laikā un vadīt debess vāģus un viņu ratus?
Можеш ли извести јужне звезде на време? Или кола са звездама њиховим хоћеш ли водити?
33 Vai tu zini debess likumus, jeb vai proti, kā tie valda virs zemes?
Знаш ли ред небески? Можеш ли ти уређивати владу његову на земљи?
34 Vai tu savu balsi vari pacelt uz padebešiem, lai ūdeņi plūst zemē uz tevi?
Можеш ли дигнути глас свој до облака да би те мноштво воде покрило?
35 Vai vari sūtīt zibeņus, ka tie iet un uz tevi saka: redzi, še mēs esam?
Можеш ли пустити муње да иду, и да ти кажу: Ево нас?
36 Kas lika gudrību tumšos mākoņos un prātu debess spīdumos?
Ко је метнуо човеку у срце мудрост? Или ко је дао души разум?
37 Kas skaita mākoņus ar gudrību, un kas māk apgāzt padebešus,
Ко ће избројати облаке мудрошћу, и мехове небеске ко ће излити,
38 Ka pīšļi top aplieti, ka tie saskrien un salīp pītēs?
Да се расквашен прах згусне и груде се слепе?
39 Vai tu māki medīt laupījumu priekš lauvas un pildīt jauno lauvu tukšo vēderu,
Ловиш ли ти лаву лов? И лавићима трбух пуниш,
40 Kad tie nogulstas alās un biezos krūmos glūn?
Кад леже у пећинама и вребају у заклону свом?
41 Kas gādā krauklim barību, kad viņa bērni uz Dievu brēc un šurpu turpu skraida, kad nav ko ēst?
Ко готови гаврану храну његову кад птићи његови вичу к Богу и лутају немајући шта јести?
