< Ījaba 26 >

1 Un Ījabs atbildēja un sacīja:
Аюп [Билдадқа] җававән мундақ деди: —
2 Kā tu nu palīdzējis nestipram un stiprinājis nespēcīgo elkoni!
«Мағдурсиз кишигә қалтис ярдәмләрни беривәттиң! Биләклири күчсиз адәмни карамәт қутқузувәттиң!
3 Kā tu nu padomu devis negudram un saprašanu izrādījis ļoti skaidri!
Әқли йоқ кишигә қалтис несиһәтләрни қиливәттиң! Вә униңға аламәт билимләрни намайән қиливәттиң!
4 Kam tu teic šos vārdus, un kā dvaša no tevis iziet?
Сән зади кимниң мәдити билән бу сөзләрни қилдиң? Сәндин чиқиватқини кимниң роһи?
5 Miroņi sāk trīcēt apakš ūdeņiem, un tie, kas tur mīt.
— «Әрваһлар, йәни су астидикиләр, Шундақла у йәрдә барлиқ туруватқанлар толғинип кетиду;
6 Elle Viņa priekšā ir atvērta, un nāves bezdibenim nav apsega. (Sheol h7585)
Бәрһәқ, [Худаниң] алдида тәһтисараму йепинчисиз көрүниду, Һалакәтниңму япқучи йоқтур. (Sheol h7585)
7 Viņš zvaigžņu debesi gaisā izpletis un zemi piekāris, kur nekas.
У [йәрниң] шималий [қутупини] аләм бошлуғиға созған, У йәр [шарини] бошлуқ ичидә муәлләқ қилған;
8 Viņš saņem ūdeni Savos mākoņos, un padebeši apakš Viņa nesaplīst.
У суларни қоюқ булутлири ичигә жиғиду, Булут уларниң еғирлиғи биләнму житилип кәтмәйду.
9 Viņš aizklāj Savu goda krēslu, Viņš izpleš tam priekšā Savu padebesi.
У айниң йүзини япиду, У булутлири билән уни тосиду.
10 Viņš ap ūdeņiem licis ežu, līdz kur gaisma un tumsa šķirās.
У суларниң үстигә чәмбәр сизип қойған, Буниң билән У йоруқлуқ һәм қараңғулуқниң чегарасини бекиткән.
11 Debess pīlāri trīc un iztrūcinājās no Viņa draudiem.
Асманларниң түврүклири тәврәп кетиду, Униң әйивини аңлапла алақзадә болуп кетиду.
12 Caur Viņa spēku jūra saceļas viļņos, un caur Viņa ziņu augstie viļņi tiek sašķelti.
У деңизни қудрити билән тиничландуриду; Өз һекмити билән Раһабни парә-парә қилип янҗиветиду.
13 Caur Viņa vēju debess paliek skaidra, un Viņa roka nodur žiglo čūsku.
Униң Роһи билән асманлар безәлгән, Униң қоли тез қачқан әҗдиһани санҗийду.
14 Redzi, tā ir Viņa ceļu maliņa, un kāda lēna balss tikai, ko samanām; kas Viņa varas pērkoni varētu dzirdēt?
Мана, бу ишлар пәқәт униң қилғанлириниң кичиккинә бир қисмидур, халас; Униң сөз-каламидин аңлаватқинимиз наһайити пәс бир шивирлаш, халас! Униң пүткүл зор қудритиниң гүлдүрмамисини болса кимму чүшинәлисун?!».

< Ījaba 26 >