Ījaba 24
1 Kāpēc tas Visuvarenais nav nolicis tiesas laikus, un kāpēc tie, kas Viņu pazīst, neredz Viņa dienas?
Зашто Свемогућем нису сакривена времена? И који Га знају, не виде дана Његових?
2 Robežas pārceļ, ganāmu pulku laupa un gana.
Међе помичу безбожни, отимају стадо и пасу;
3 Bāriņu ēzeli aizdzen un atraitnes govi ķīlā.
Магарца сиротама одгоне; у залогу узимају вола удовици;
4 Nabagus grūž no ceļa un bēdu ļaudīm zemē visiem jāapslēpjās.
Сиромахе одбијају с пута; убоги у земљи крију се сви.
5 Redzi, kā mežu ēzeļi tuksnesī tie iziet pie sava darba, agri celdamies pēc maizes, tuksnesis tiem ir barība priekš bērniem.
Гле, као дивљи магарци у пустињи излазе на посао свој устајући рано на плен; пустиња је храна њима и деци њиховој.;
6 Tīrumā tie sev pļauj lopu ēdamo, un nolasa atlikas bezdievīgā vīna dārzā.
Жању њиву и беру виноград који није њихов;
7 Kaili tie guļ bez drēbēm, apsega tiem nav pret aukstumu.
Гола нагоне да ноћује без хаљине, који се немају чим покрити по зими,
8 Tie mirkst no lietus uz kalniem, un bez patvēruma būdami tie apkampj klintis.
Окисли од пљуска у гори, немајући заклона, привијају се к стени.
9 Bāriņu rauj no krūtīm un ņem no nabaga ķīlas.
Грабе сироче од дојке и са сиромаха скидају залог.
10 Kaili tie iet bez drēbēm, un izsalkuši tie nes kūlīšus.
Голог остављају да иде без хаљине, и оне који носе снопове да гладују.
11 Šiem eļļa jāizspiež starp viņu mūriem, vīna spaids tiem jāmin un jāslāpst.
Који међу њиховим зидовима уље цеде и грожђе у кацама газе, подносе жеђ.
12 Pilsētās ļaudis nopūšās un ievainoto dvēsele kliedz; un taču Dievs to grēku nesoda.
Људи у граду уздишу, и душе побијених вичу, а Бог не укида то.
13 Tie ir gaismas pretinieki, Viņa ceļus tie nepazīst un nepaliek uz Viņa tekām.
Они се противе светлости, не знају за путеве њене и не стају на стазама њеним.
14 Gaismai austot slepkava ceļas, nokauj nabagu un bēdīgu, un naktī tas top par zagli.
Зором устајући крвник убија сиромаха и убогог; а ноћу је као лупеж.
15 Un laulības pārkāpēja acs gaida krēslību un saka: Neviena acs mani nepazīs; un apslēpj savu vaigu ar apsegu.
И око курварово пази на сумрак говорећи: Да ме око не види. И сакрива лице.
16 Tie tumsā ielaužās namos, dienas laikā slēpjās, no gaismas nekā negrib zināt.
Прокопавају по мраку куће, које обдан себи забележе; не знају за светлост.
17 Jo visiem šiem tumša nakts ir par dienu, jo nakts briesmas tiem ir pazīstamas.
Јер је зора њима свима сен смртни; ако их ко позна, страх их је сена смртног.
18 Ātri tas nozūd pa ūdens virsu, viņa ežas ir nolādētas virs zemes, tas vairs nestaigās uz savu vīna dārzu.
Брзи су као поврх воде, проклет је део њихов на земљи; неће видети пута виноградског.
Као што суша и врућина граби воде снежне, тако гроб грешнике. (Sheol h7585)
20 Pats mātes klēpis viņu aizmirst, tas ir gardums tārpiem, tas netop vairs pieminēts, netaisnība top salauzta kā sapuvis koks;
Заборавља их утроба материна, слатки су црвима, не спомињу се више; као дрво скршиће се неправедник.
21 Jo viņš aplaupīja neauglīgo, kas nedzemdē, un nedarīja nekā laba atraitnei.
Здружује с њим нероткињу која не рађа, и удовици не чини добра.
22 Bet Dievs arī uztur varas darītājus ar savu spēku; vēl ceļas kas vairs neticēja, ka dzīvos.
Граби јаке својом силом; остане ли који, не узда се у живот свој.
23 Viņš tiem dod drošību un stiprumu, un Viņa acis skatās uz viņu ceļiem.
Да му Бог да у шта ће се поуздати; али очи Његове пазе на њихове путе.
24 Tie ir augsti cēlušies, un mazs brīdis, tad to vairs nav; tie apgulstās, tiek savākti kā visi citi, un top nopļauti kā vārpas.
Узвисе се за мало, па их нема; падају и гину као сви други, и као врх од класа одсецају се.
25 Vai tas tā nav? Kas mani darīs par melkuli un manu valodu pierādīs par tukšu?
Није ли тако? Ко ће ме утерати у лаж и обратити у ништа речи моје?
