< Ījaba 21 >
1 Bet Ījabs atbildēja un sacīja:
Аюп җававән мундақ деди: —
2 Klausāties, klausāties manu valodu, un tā mani iepriecinājāt.
«Гәплиримгә қулақ селиңлар, Бу силәрниң маңа бәргән «тәсәллилириңлар»ниң орнида болсун!
3 Paciešaties man runājot, pēc apsmejiet manu valodu.
Сөз қилишимға йол қойсаңлар; Сөз қилғинимдин кейин, йәнә мазақ қиливериңлар!
4 Vai tad es vaidu par cilvēkiem, un kā lai mans prāts nav skumīgs?
Мениң шикайитим болса, инсанға қаритиливатамду? Роһум қандақму бетақәт болмисун?
5 Skatāties uz mani, tad jūs iztrūcināsities un liksiet roku uz muti.
Маңа убдан қараңларчу? Силәр чоқум һәйран қалисиләр, Қолуңлар билән ағзиңларни етивалисиләр.
6 Kad es to pieminu, tad es iztrūkstos, un šaušalas pārņem manu miesu.
Мән бу ишлар үстидә ойлансамла, вәһимигә чөмимән, Пүтүн әтлиримни титрәк басиду.
7 Kāpēc bezdievīgi paliek dzīvi, top veci, un vareni spēkā?
Немишкә яманлар яшивериду, Узун өмүр көриду, Һәтта зор күч-һоқуқлуқ болиду?
8 Viņu sēkla pastāv viņu priekšā līdz ar viņiem, un viņu bērni priekš viņu acīm.
Уларниң нәсли өз алдида, Пәрзәнтлири көз алдида мәзмут өсиду,
9 Viņu namam ir miers bez bailēm, un Dieva rīkste nenāk pār tiem.
Уларниң өйлири вәһимидин аман туриду, Тәңриниң тайиғи уларниң үстигә тәгмәйду.
10 Viņa vērsis aplec un nepaliek bez augļiem, viņa govs vedās un neizmetās.
Уларниң калилири җүпләнсә уруқлимай қалмайду, Иники мозайлайду, Мозийиниму ташлимайду.
11 Savus bērnus tie izlaiž kā avju pulku, un viņu puikas lēkā.
[Рәзилләр] кичик балилирини қой падисидәк талаға чиқиривериду, Уларниң пәрзәнтлири тақлап-сәкрәп уссул ойнап жүриду.
12 Tie ir līksmi ar bungām un koklēm un priecājās ar stabules skaņu.
Улар дап һәм чилтарға тәңкәш қилиду, Улар нәйниң авазидин шатлиниду.
13 Tie pavada savas dienas labklājībā, un acumirklī tie iegrimst kapā. (Sheol )
Улар күнлирини аватчилиқ ичидә өткүзиду, Андин көзни жумуп ачқучила тәһтисараға чүшүп кетиду. (Sheol )
14 Taču tie sacījuši uz Dievu: Nost no mums, jo Tavus ceļus mēs negribam atzīt.
Һәм улар Тәңригә: «Биздин нери бол, Бизниң йоллириң билән тонушқимиз йоқтур!» — дәйду,
15 Kas ir tas Visuvarenais, ka mēs tam kalpotu, un kāds labums mums atlec, ka to piesauktu?
— «Һәммигә Қадирниң хизмитидә болушниң әрзигидәк нәри барду? Униңға дуа қилсақ бизгә немә пайда болсун?!».
16 (Bet) redzi, viņu labums nestāv viņu rokā; tādēļ bezdievīgo padoms lai ir tālu nost no manis.
Қараңлар, уларниң бәхити өз қолида әмәсму? Бирақ яманларниң нәсиһити мәндин нери болсун!
17 Cikkārt tad izdziest bezdievīgo gaišums, un posts tiem uznāk, ka Dievs (tiem) liek valgus Savā dusmībā?
Яманларниң чириғи қанчә қетим өчиду? Уларни өзлиригә лайиқ күлпәт басамду? [Худа] ғәзивидин уларға дәрдләрни бөлүп берәмду?
18 Ka tie ir kā rugāji priekš vēja un kā pelus, ko vētra aizrauj.
Улар шамал алдидики еңизға охшаш, Қара қуюн учуруп кетидиған пахалға охшашла йоқамду?
19 Dievs pataupot viņa nelaimi uz viņa bērniem. Lai Viņš to viņam pašam atmaksā, ka pats to mana.
Тәңри униң қәбиһлигини балилириға чүшүрүшкә қалдурамду? [Худа] бу җазани униң өзигә бәрсун, униң өзи буни тетисун!
20 Viņa paša acis lai redz savu postu, un pats lai dzer no tā Visuvarenā bardzības.
Өзиниң һалакитини өз көзи билән көрсун; Өзи Һәммигә Қадирниң қәһрини тетисун!
21 Jo kādas tam bēdas par savu namu, kad paša vairs nav, kad viņa mēnešu skaits ir beigts.
Чүнки униң бекитилгән жил-айлири түгигәндин кейин, У қандақму йәнә өз өйдикилиридин һозур-һалавәт алалисун?
22 Kas mācītu saprašanu Dievam, kas arī tos augstos tiesā?
Тәңри каттиларниң үстидинму һөкүм қилғандин кейин, Униңға билим үгитәләйдиған адәм бармидур?!
23 Viens nomirst pilnā spēkā visā mierā un laimē;
Бириси сақ-саламәт, пүтүнләй ғәм-әндишсиз, азатиликтә жиллири тошқанда өлиду;
24 Viņa trauki ir pilni piena, un viņa kauli ir tauki no smadzenēm.
Беқинлири сүт билән семиз болиду, Устиханлириниң илиги хелә нәм туриду.
25 Cits atkal mirst ar rūgtu dvēseli un nekad nav baudījis labuma.
Йәнә бириси болса аччиқ арманда түгәп кетиду; У һеч қандақ раһәт-парағәт көрмигән.
26 Tie kopā guļ pīšļos, un abus tārpi apklāj.
Улар билән биллә топа-чаңда тәң ятиду, Қурутлар уларға чаплишиду.
27 Redzi, es zinu jūsu domas un jūsu gudrību, ar ko jūs mani gribat nomākt.
— Мана, силәрниң немини ойлаватқанлиғиңларни, Мени қарилаш нийәтлириңларни билимән.
28 Jo jūs sakāt: kur ir tā varenā nams, un kur to bezdievīgo telts un dzīve?
Чүнки силәр мәндин: «Есилзадиниң өйи нәгә кәткән? Рәзилләрниң турған чедирлири нәдидур?» дәп сораватисиләр.
29 Vai neesat vaicājuši, kas tālus ceļus gājuši; vai nezināt, ko tie stāsta?
Силәр йолучилардин шуни соримидиңларму? Уларниң шу баянлириға көңүл қоймидиңларму?
30 Ka ļaunais glābjās nelaimes dienā, un bardzības dienā tie top pasargāti.
[Демәк], «Яман адәм палакәт күнидин сақлинип қалиду, Улар ғәзәп күнидин қутулуп қалиду!» — [дәйду].
31 Kas viņam acīs pārmetīs viņa ceļu, kas viņu sodīs, kad tas ko dara?
Ким [рәзилниң] тутқан йолини йүз туранә әйипләйду? Ким униңға өз қилмиши үчүн тегишлик җазасини йегүзиду?
32 Ar godu viņš top pavadīts kapā, un kaps tam stāv par dzīvu piemiņu.
Әксичә, у һәйвәт билән йәрлигигә көтирип меңилиду, Униң қәбри күзәт астида туриду.
33 Kapa smiltis ir viņam vieglas, un visi cilvēki iet viņam pakaļ, kā tie priekš viņa bijuši bez skaita.
Җилғиниң чалмилири униңға татлиқ билиниду; Униң алдидиму сансиз адәмләр кәткәндәк, Униң кәйнидинму барлиқ адәмләр әгишип бариду.
34 Kā tad jūs mani tik velti iepriecinājat? Jūsu atbildes ir un paliek blēņas.
Силәр немишкә маңа қуруқ гәп билән тәсәлли бәрмәкчи? Силәрниң җаваплириңларда пәқәт сахтилиқла тепилиду!