Psalmorum 74
1 intellectus Asaph ut quid Deus reppulisti in finem iratus est furor tuus super oves pascuae tuae
Зашто се, Боже, срдиш на нас дуго; дими се гнев Твој на овце паше Твоје?
2 memor esto congregationis tuae quam possedisti ab initio redemisti virgam hereditatis tuae mons Sion in quo habitasti in eo
Опомени се сабора свог, који си стекао од старине, искупио себи у наследну државу, горе Сиона, на којој си се населио.
3 leva manus tuas in superbias eorum in finem quanta malignatus est inimicus in sancto
Подигни стопе своје на старе развалине: све је разрушио непријатељ у светињи.
4 et gloriati sunt qui oderunt te in medio sollemnitatis tuae posuerunt signa sua signa
Ричу непријатељи Твоји на месту сабора Твојих, своје обичаје постављају место наших обичаја.
5 et non cognoverunt sicut in exitu super summum quasi in silva lignorum securibus
Видиш, они су као онај који подиже секиру на сплетене гране у дрвета.
6 exciderunt ianuas eius in id ipsum in securi et ascia deiecerunt eam
Све у њему што је резано разбише секирама и брадвама.
7 incenderunt igni sanctuarium tuum in terra polluerunt tabernaculum nominis tui
Огњем сажегоше светињу Твоју; на земљу обаливши оскврнише стан имена Твог.
8 dixerunt in corde suo cognatio eorum simul quiescere faciamus omnes dies festos Dei a terra
Рекоше у срцу свом: Потримо их сасвим. Попалише сва места сабора Божијих на земљи.
9 signa nostra non vidimus iam non est propheta et nos non cognoscet amplius
Обичаја својих не видимо, нема више пророка, и нема у нас ко би знао докле ће то трајати.
10 usquequo Deus inproperabit inimicus inritat adversarius nomen tuum in finem
Докле ће се, Боже, ругати насилник? Хоће ли довека противник пркосити имену Твом?
11 ut quid avertis manum tuam et dexteram tuam de medio sinu tuo in finem
Зашто устављаш руку своју и десницу своју? Пружи из недара својих, и истреби их.
12 Deus autem rex noster ante saeculum operatus est salutes in medio terrae
Боже, царе мој, који од старине твориш спасење посред земље!
13 tu confirmasti in virtute tua mare contribulasti capita draconum in aquis
Ти си силом својом раскинуо море, и сатро главе воденим наказама.
14 tu confregisti capita draconis dedisti eum escam populis Aethiopum
Ти си размрскао главу крокодилу, дао га онима који живе у пустињи да га једу.
15 tu disrupisti fontem et torrentes tu siccasti fluvios Aetham;
Ти си отворио изворе и потоке, Ти си исушио реке које не пресишу.
16 tuus est dies et tua est nox tu fabricatus es auroram et solem
Твој је дан и Твоја је ноћ, Ти си поставио звезде и сунце.
17 tu fecisti omnes terminos terrae aestatem et ver tu plasmasti ea
Ти си утврдио све крајеве земаљске, лето и зиму Ти си уредио.
18 memor esto huius inimicus inproperavit Dominum et populus insipiens incitavit nomen tuum
Опомени се тога, непријатељ се руга Господу, и народ безумни не мари за име Твоје.
19 ne tradas bestiis animam confitentem tibi animas pauperum tuorum ne obliviscaris in finem
Не дај зверима душу грлице своје, немој заборавити стадо страдалаца својих засвагда.
20 respice in testamentum tuum quia repleti sunt qui obscurati sunt terrae domibus iniquitatum
Погледај на завет; јер су све пећине земаљске пуне станова безакоња.
21 ne avertatur humilis factus confusus pauper et inops laudabunt nomen tuum
Невољник нек се не врати срамотан, ништи и убоги нека хвале име Твоје.
22 exsurge Deus iudica causam tuam memor esto inproperiorum tuorum eorum qui ab insipiente sunt tota die
Устани, Боже, брани ствар своју, опомени се како Ти се безумник руга сваки дан!
23 ne obliviscaris voces inimicorum tuorum superbia eorum qui te oderunt ascendit semper
Не заборави обести непријатеља својих, вике, коју једнако дижу противници Твоји!
