Psalmorum 59
1 in finem ne disperdas David in tituli inscriptione quando misit Saul et custodivit domum eius ut interficeret eum eripe me de inimicis meis Deus et ab insurgentibus in me libera me
Избави ме од непријатеља мојих, Боже мој, и од оних, што устају на ме, заклони ме.
2 eripe me de operantibus iniquitatem et de viris sanguinum salva me
Избави ме од оних који чине безакоње, и од крвопија сачувај ме.
3 quia ecce ceperunt animam meam inruerunt in me fortes
Ево, зло намишљају души мојој, скупљају се на ме силни, без кривице моје и без греха мог, Господе.
4 neque iniquitas mea neque peccatum meum Domine sine iniquitate cucurri et direxi
Без кривице моје стечу се и оружају се; устани за мене, и гледај.
5 exsurge in occursum meum et vide et tu Domine Deus virtutum Deus Israhel intende ad visitandas omnes gentes non miserearis omnibus qui operantur iniquitatem diapsalma
Ти, Господе, Боже над војскама, Боже Израиљев, пробуди се, обиђи све ове народе, немој пожалити одметника.
6 convertentur ad vesperam et famem patientur ut canes et circuibunt civitatem
Нек се врате увече, лају као пси и иду око града.
7 ecce loquentur in ore suo et gladius in labiis eorum quoniam quis audivit
Ево руже језиком својим, мач им је у устима, јер, веле, ко ће чути?
8 et tu Domine deridebis eos ad nihilum deduces omnes gentes
Али Ти ћеш се, Господе, смејати њима и посрамити све ове народе.
9 fortitudinem meam ad te custodiam quia Deus susceptor meus
Они су јаки, али ја на Тебе погледам, јер си Ти Бог, чувар мој.
10 Deus meus voluntas eius praeveniet me
Бог, који ме милује, иде преда мном, Бог ми даје без страха да гледам непријатеље своје.
11 Deus ostendet mihi super inimicos meos ne occidas eos nequando obliviscantur populi mei disperge illos in virtute tua et depone eos protector meus Domine
Немој их побити, да не би заборавио народ мој; распи их силом својом и обори их, Господе, браничу наш,
12 delictum oris eorum sermonem labiorum ipsorum et conprehendantur in superbia sua et de execratione et mendacio adnuntiabuntur
За грех уста њихових; за речи језика њиховог; нек се ухвате у охолости својој за клетву и лаж коју су говорили.
13 in consummatione in ira consummationis et non erunt et scient quia Deus dominatur Iacob finium terrae diapsalma
Распи у гневу, распи, да их нема; и нека познају да Бог влада над Јаковом и до крајева земаљских.
14 convertentur ad vesperam et famem patientur ut canes et circuibunt civitatem
Нек се врате увече, лају као пси, и иду око града.
15 ipsi dispergentur ad manducandum si vero non fuerint saturati et murmurabunt
Нека тумарају тражећи хране, и не наситивши се нека ноћи проводе.
16 ego autem cantabo fortitudinem tuam et exultabo mane misericordiam tuam quia factus es susceptor meus et refugium meum in die tribulationis meae
А ја ћу певати силу Твоју, рано ујутру гласити милост Твоју; јер си ми био одбрана и уточиште у дан невоље моје.
17 adiutor meus tibi psallam quia Deus susceptor meus es Deus meus misericordia mea
Сило моја! Теби ћу певати, јер си Ти Бог чувар мој, Бог који ме милује.
