Psalmorum 39
1 in finem Idithun canticum David dixi custodiam vias meas ut non delinquam in lingua mea posui ori meo custodiam cum consisteret peccator adversum me
Рекох: Чуваћу се на путевима својим да не згрешим језиком својим; зауздаваћу уста своја, док је безбожник преда мном.
2 obmutui et humiliatus sum et silui a bonis et dolor meus renovatus est
Бејах нем и глас не пустих; ћутах и о добру. Али се туга моја подиже,
3 concaluit cor meum intra me et in meditatione mea exardescet ignis
Запали се срце моје у мени, у мислима мојим разгоре се огањ; проговорих језиком својим:
4 locutus sum in lingua mea notum fac mihi Domine finem meum et numerum dierum meorum quis est ut sciam quid desit mihi
Кажи ми, Господе, крај мој, и докле ће трајати дани моји? Да знам како сам ништа.
5 ecce mensurabiles posuisti dies meos et substantia mea tamquam nihilum ante te verumtamen universa vanitas omnis homo vivens diapsalma
Ево с педи дао си ми дане, и век је мој као ништа пред Тобом. Баш је ништа сваки човек жив.
6 verumtamen in imagine pertransit homo sed et frustra conturbatur thesaurizat et ignorat cui congregabit ea
Баш ходи човек као утвара; баш се узалуд кида, сабира, а не зна коме ће допасти.
7 et nunc quae est expectatio mea nonne Dominus et substantia mea apud te est
Па шта да чекам, Господе? Нада је моја у Теби.
8 ab omnibus iniquitatibus meis erue me obprobrium insipienti dedisti me
Из свега безакоња мог избави ме, не дај ме безумноме на подсмех.
9 obmutui et non aperui os meum quoniam tu fecisti
Нем сам, нећу отворити уста својих; јер си ме Ти ударио.
10 amove a me plagas tuas
Олакшај ми ударац свој, силна рука Твоја уби ме.
11 a fortitudine manus tuae ego defeci in increpationibus propter iniquitatem corripuisti hominem et tabescere fecisti sicut araneam animam eius verumtamen vane conturbatur omnis homo diapsalma
Ако ћеш карати човека за преступе, расточиће се као од мољаца красота његова. Баш је ништа сваки човек.
12 exaudi orationem meam Domine et deprecationem meam auribus percipe lacrimas meas ne sileas quoniam advena sum apud te et peregrinus sicut omnes patres mei
Слушај молитву моју, Господе, и чуј јаук мој. Гледајући сузе моје немој ћутати. Јер сам гост у Тебе и дошљак као и сви стари моји.
13 remitte mihi ut refrigerer priusquam abeam et amplius non ero
Немој ме више гневно гледати, па ћу одахнути пре него отидем и више ме не буде.
