Psalmorum 22
1 in finem pro adsumptione matutina psalmus David Deus Deus meus respice me quare me dereliquisti longe a salute mea verba delictorum meorum
Боже, Боже мој! Зашто си ме оставио удаљивши се од спасења мог, од речи вике моје?
2 Deus meus clamabo per diem et non exaudies et nocte et non ad insipientiam mihi
Боже мој! Вичем дању, а Ти ме не слушаш, и ноћу али немам мира.
3 tu autem in sancto habitas Laus Israhel
Свети, који живиш у похвалама Израиљевим!
4 in te speraverunt patres nostri speraverunt et liberasti eos
У Тебе се уздаше оци наши, уздаше се, и Ти си их избављао.
5 ad te clamaverunt et salvi facti sunt in te speraverunt et non sunt confusi
Тебе призиваше, и спасаваше се; у Тебе се уздаше, и не осташе у срамоти.
6 ego autem sum vermis et non homo obprobrium hominum et abiectio plebis
А ја сам црв, а не човек; подсмех људима и руг народу.
7 omnes videntes me deriserunt me locuti sunt labiis moverunt caput
Који ме виде, сви ми се ругају, разваљују уста, машу главом,
8 speravit in Domino eripiat eum salvum faciat eum quoniam vult eum
И говоре ослонио се на Господа, нека му помогне, нека га избави, ако га милује.
9 quoniam tu es qui extraxisti me de ventre spes mea ab uberibus matris meae
Та, Ти си ме извадио из утробе; Ти си ме умирио на сиси матере моје.
10 in te proiectus sum ex utero de ventre matris meae Deus meus es tu
За Тобом пристајем од рођења, од утробе матере моје Ти си Бог мој.
11 ne discesseris a me quoniam tribulatio proxima est quoniam non est qui adiuvet
Не удаљуј се од мене; јер је невоља близу, а нема помоћника.
12 circumdederunt me vituli multi tauri pingues obsederunt me
Оптече ме мноштво телаца; јаки волови васански опколише ме;
13 aperuerunt super me os suum sicut leo rapiens et rugiens
Развалише на ме уста своја. Лав је гладан и риче.
14 sicut aqua effusus sum et dispersa sunt universa ossa mea factum est cor meum tamquam cera liquescens in medio ventris mei
Као вода разлих се; расуше се све кости моје; срце моје поста као восак, растопило се у мени.
15 aruit tamquam testa virtus mea et lingua mea adhesit faucibus meis et in limum mortis deduxisti me
Сасуши се као цреп крепост моја, и језик мој приону за грло, и у прах смртни мећеш ме.
16 quoniam circumdederunt me canes multi concilium malignantium obsedit me foderunt manus meas et pedes meos
Опколише ме пси многи; чета зликоваца иде око мене, прободоше руке моје и ноге моје.
17 dinumeraverunt omnia ossa mea ipsi vero consideraverunt et inspexerunt me
Могао бих избројати све кости своје. Они гледају, и од мене начинише ствар за гледање.
18 diviserunt sibi vestimenta mea et super vestem meam miserunt sortem
Деле хаљине моје међу собом, и за доламу моју бацају жреб.
19 tu autem Domine ne elongaveris auxilium tuum ad defensionem meam conspice
Али Ти, Господе, не удаљуј се. Сило моја, похитај ми у помоћ.
20 erue a framea animam meam et de manu canis unicam meam
Избави од мача душу моју, од пса јединицу моју.
21 salva me ex ore leonis et a cornibus unicornium humilitatem meam
Сачувај ме од уста лавових, и од рогова биволових, чувши, избави ме.
22 narrabo nomen tuum fratribus meis in media ecclesia laudabo te
Казујем име Твоје браћи; усред скупштине хвалићу Те.
23 qui timetis Dominum laudate eum universum semen Iacob magnificate eum
Који се бојите Господа, хвалите Га. Све семе Јаковљево! Поштуј Га. Бој Га се, све семе Израиљево!
24 timeat eum omne semen Israhel quoniam non sprevit neque dispexit deprecationem pauperis nec avertit faciem suam a me et cum clamarem ad eum exaudivit me
Јер се не оглуши молитве ништег нити је одби; не одврати од њега лице своје, него га услиши кад Га зазва.
25 apud te laus mea in ecclesia magna vota mea reddam in conspectu timentium eum
Тебе ћу хвалити на скупштини великој; завете своје свршићу пред онима који се Њега боје.
26 edent pauperes et saturabuntur et laudabunt Dominum qui requirunt eum vivent corda eorum in saeculum saeculi
Нека једу убоги и насите се, и нека хвале Господа који Га траже; живо да буде срце ваше довека.
27 reminiscentur et convertentur ad Dominum universi fines terrae et adorabunt in conspectu eius universae familiae gentium
Опоменуће се и обратиће се ка Господу сви крајеви земаљски, и поклониће се пред Њим сва племена незнабожачка.
28 quoniam Dei est regnum et ipse dominabitur gentium
Јер је Господње царство; Он влада народима.
29 manducaverunt et adoraverunt omnes pingues terrae in conspectu eius cadent omnes qui descendunt in terram
Јешће и поклониће се сви претили на земљи; пред Њим ће пасти сви који силазе у прах, који не могу сачувати душу своју у животу.
30 et anima mea illi vivet et semen meum serviet ipsi
Семе ће њихово служити Њему. Казиваће се за Господа роду потоњем.
31 adnuntiabitur Domino generatio ventura et adnuntiabunt iustitiam eius populo qui nascetur quem fecit Dominus
Доћи ће, и казиваће правду Његову људима његовим, који ће се родити; јер је Он учинио ово.
