< Psalmorum 141 >
1 psalmus David Domine clamavi ad te exaudi me intende voci meae cum clamavero ad te
Господе, вичем к Теби, похитај к мени, чуј глас мољења мог, кад вичем к Теби.
2 dirigatur oratio mea sicut incensum in conspectu tuo elevatio manuum mearum sacrificium vespertinum
Нек изађе молитва моја као кад пред лице Твоје, дизање руку мојих као принос, вечерњи.
3 pone Domine custodiam ori meo et ostium circumstantiae labiis meis
Постави, Господе, стражу код језика мог, чувај врата уста мојих.
4 non declines cor meum in verba malitiae ad excusandas excusationes in peccatis cum hominibus operantibus iniquitatem et non communicabo cum electis eorum
Не дај срцу мом да застрани на зле помисли, да чини дела безбожна с људима који поступају неправедно; и да не окусим сладости њихове.
5 corripiet me iustus in misericordia et increpabit me oleum autem peccatoris non inpinguet caput meum quoniam adhuc et oratio mea in beneplacitis eorum
Нека ме бије праведник, то је милост; нека ме кара, то је уље за главу моју; глава моја неће одбацити, ако ће и више; него је молитва моја против злоће њихове.
6 absorti sunt iuncti petrae iudices eorum audient verba mea quoniam potuerunt
Расуше се по каменим врлетима судије њихове, и чуше речи моје како су благе.
7 sicut crassitudo terrae erupta est super terram dissipata sunt ossa nostra secus infernum (Sheol )
Као кад ко сече и теше, тако се разлетеше кости наше до чељусти паклених. (Sheol )
8 quia ad te Domine Domine oculi mei in te speravi non auferas animam meam
Али су к Теби, Господе, Господе, управљене очи моје, у Тебе се уздам, немој одбацити душу моју.
9 custodi me a laqueo quem statuerunt mihi et ab scandalis operantium iniquitatem
Сачувај ме од замке, коју ми метнуше, од лукавства оних, који чине безакоње.
10 cadent in retiaculo eius peccatores singulariter sum ego donec transeam
Пашће у мреже своје безбожници, а ја ћу један проћи.