Proverbiorum 7
1 fili mi custodi sermones meos et praecepta mea reconde tibi
Сине, чувај речи моје, и заповести моје сахрани код себе.
2 serva mandata mea et vives et legem meam quasi pupillam oculi tui
Чувај заповести моје и бићеш жив, и науку моју као зеницу очију својих.
3 liga eam in digitis tuis scribe illam in tabulis cordis tui
Привежи их себи на прсте, напиши их на плочи срца свог.
4 dic sapientiae soror mea es et prudentiam voca amicam tuam
Реци мудрости: Сестра си ми; и пријатељицом зови разборитост,
5 ut custodiat te a muliere extranea et ab aliena quae verba sua dulcia facit
Да би те чувала од жене туђе, од туђинке, која ласка речима.
6 de fenestra enim domus meae per cancellos prospexi
Јер с прозора дома свог кроз решетку гледах,
7 et video parvulos considero vecordem iuvenem
И видех међу лудима, опазих међу децом безумног младића,
8 qui transit in platea iuxta angulum et propter viam domus illius graditur
Који иђаше улицом покрај угла њеног, и корачаше путем ка кући њеној,
9 in obscuro advesperascente die in noctis tenebris et caligine
У сумрак, увече, кад се уноћа и смрче;
10 et ecce mulier occurrit illi ornatu meretricio praeparata ad capiendas animas garrula et vaga
А гле, срете га жена у оделу курвинском и лукавог срца,
11 quietis inpatiens nec valens in domo consistere pedibus suis
Плаха и пуста, којој ноге не могу стајати код куће,
12 nunc foris nunc in plateis nunc iuxta angulos insidians
Сад на пољу, сад на улици, код сваког угла вребаше.
13 adprehensumque deosculatur iuvenem et procaci vultu blanditur dicens
И ухвати га, и пољуби га, и безобразно рече му:
14 victimas pro salute debui hodie reddidi vota mea
Имам жртве захвалне, данас изврших завете своје;
15 idcirco egressa sum in occursum tuum desiderans te videre et repperi
Зато ти изиђох на сусрет да те тражим, и нађох те.
16 intexui funibus lectum meum stravi tapetibus pictis ex Aegypto
Настрла сам одар свој покривачем везеним и простиркама мисирским.
17 aspersi cubile meum murra et aloe et cinnamomo
Окадила сам постељу своју смирном, алојом и циметом.
18 veni inebriemur uberibus donec inlucescat dies et fruamur cupitis amplexibus
Хајде да се опијамо љубављу до зоре, да се веселимо миловањем.
19 non est enim vir in domo sua abiit via longissima
Јер ми муж није код куће, отишао је на пут далеки,
20 sacculum pecuniae secum tulit in die plenae lunae reversurus est domum suam
Узео је са собом тоболац новчани, вратиће се кући у одређени дан.
21 inretivit eum multis sermonibus et blanditiis labiorum protraxit illum
Наврати га многим речима, глатким уснама одвуче га.
22 statim eam sequitur quasi bos ductus ad victimam et quasi agnus lasciviens et ignorans quod ad vincula stultus trahatur
Отиде за њом одмах као што во иде на клање и као безумник у путо да буде каран,
23 donec transfigat sagitta iecur eius velut si avis festinet ad laqueum et nescit quia de periculo animae illius agitur
Докле му стрела не пробије јетру, као што птица лети у замку не знајући да јој је о живот.
24 nunc ergo fili audi me et adtende verba oris mei
Зато дакле, децо, послушајте ме, и пазите на речи уста мојих.
25 ne abstrahatur in viis illius mens tua neque decipiaris semitis eius
Немој да застрањује срце твоје не путеве њене, немој лутати по стазама њеним.
26 multos enim vulneratos deiecit et fortissimi quique interfecti sunt ab ea
Јер је многе ранила и оборила, и много је оних које је све побила.
