Proverbiorum 6
1 fili mi si spoponderis pro amico tuo defixisti apud extraneum manum tuam
Сине мој, кад се подјемчиш за пријатеља свог, и даш руку своју туђинцу,
2 inlaqueatus es verbis oris tui et captus propriis sermonibus
Везао си се речима уста својих, ухватио си се речима уста својих.
3 fac ergo quod dico fili mi et temet ipsum libera quia incidisti in manu proximi tui discurre festina suscita amicum tuum
Зато учини тако, сине мој, и опрости се, јер си допао у руке ближњему свом; иди, припадни, и навали на ближњег свог.
4 ne dederis somnum oculis tuis nec dormitent palpebrae tuae
Не дај сна очима својим, ни веђама својим дрема.
5 eruere quasi dammula de manu et quasi avis de insidiis aucupis
Отми се као срна из руке ловцу, и као птица из руке птичару.
6 vade ad formicam o piger et considera vias eius et disce sapientiam
Иди к мраву, лењивче, гледај путеве његове, и омудрај.
7 quae cum non habeat ducem nec praeceptorem nec principem
Нема вођу ни управитеља ни господара;
8 parat aestate cibum sibi et congregat in messe quod comedat
И опет приправља лети себи храну, збира уз жетву пићу своју.
9 usquequo piger dormis quando consurges ex somno tuo
Докле ћеш, лењивче, лежати? Кад ћеш устати од сна свог?
10 paululum dormies paululum dormitabis paululum conseres manus ut dormias
Док мало проспаваш, док мало продремљеш, док мало склопиш руке да прилегнеш,
11 et veniet tibi quasi viator egestas et pauperies quasi vir armatus
У том ће доћи сиромаштво твоје као путник и оскудица твоја као оружан човек.
12 homo apostata vir inutilis graditur ore perverso
Човек неваљао и нитков ходи са злим устима;
13 annuit oculis terit pede digito loquitur
Намигује очима, говори ногама, показује прстима;
14 pravo corde machinatur malum et in omni tempore iurgia seminat
Свака му је опачина у срцу, кује зло свагда, замеће свађу.
15 huic extemplo veniet perditio sua et subito conteretur nec habebit ultra medicinam
Зато ће уједанпут доћи погибао његова, часом ће се сатрти и неће бити лека.
16 sex sunt quae odit Dominus et septimum detestatur anima eius
На ово шесторо мрзи Господ, и седмо је гад души његовој:
17 oculos sublimes linguam mendacem manus effundentes innoxium sanguinem
Очи поносите, језик лажљив и руке које проливају крв праву,
18 cor machinans cogitationes pessimas pedes veloces ad currendum in malum
Срце које кује зле мисли, ноге које брзо трче на зло,
19 proferentem mendacia testem fallacem et eum qui seminat inter fratres discordias
Лажан сведок који говори лаж, и ко замеће свађу међу браћом.
20 conserva fili mi praecepta patris tui et ne dimittas legem matris tuae
Чувај, сине мој, заповест оца свог, и не остављај науке матере своје.
21 liga ea in corde tuo iugiter et circumda gutturi tuo
Привежи их себи на срце засвагда, и свежи их себи око грла.
22 cum ambulaveris gradiantur tecum cum dormieris custodiant te et evigilans loquere cum eis
Куда год пођеш, водиће те; кад заспиш, чуваће те; кад се пробудиш, разговараће те;
23 quia mandatum lucerna est et lex lux et via vitae increpatio disciplinae
Јер је заповест жижак, и наука је видело, и пут је животни карање које поучава;
24 ut custodiant te a muliere mala et a blanda lingua extraneae
Да те чувају од зле жене, од језика којим ласка жена туђа.
25 non concupiscat pulchritudinem eius cor tuum nec capiaris nutibus illius
Не зажели у срцу свом лепоту њену, и немој да те ухвати веђама својим.
26 pretium enim scorti vix unius est panis mulier autem viri pretiosam animam capit
Јер са жене курве спада човек на комад хлеба, и жена пуста лови драгоцену душу.
27 numquid abscondere potest homo ignem in sinu suo ut vestimenta illius non ardeant
Хоће ли ко узети огња у недра, а хаљине да му се не упале?
28 aut ambulare super prunas et non conburentur plantae eius
Хоће ли ко ходити по живом угљевљу, а ногу да не ожеже?
29 sic qui ingreditur ad mulierem proximi sui non erit mundus cum tetigerit eam
Тако бива ономе који иде к жени ближњег свог; неће бити без кривице ко је се год дотакне.
30 non grandis est culpae cum quis furatus fuerit furatur enim ut esurientem impleat animam
Не срамоте лупежа који украде да насити душу своју, будући гладан;
31 deprehensus quoque reddet septuplum et omnem substantiam domus suae tradet
Него кад га ухвате плати самоседмо, да све имање дома свог.
32 qui autem adulter est propter cordis inopiam perdet animam suam
Али ко учини прељубу са женом, безуман је, душу своју губи ко тако чини;
33 turpitudinem et ignominiam congregat sibi et obprobrium illius non delebitur
Муке и руга допада, и срамота се његова не може избрисати.
34 quia zelus et furor viri non parcet in die vindictae
Јер је љубавна сумња жестока у мужа и не штеди на дан освете;
35 nec adquiescet cuiusquam precibus nec suscipiet pro redemptione dona plurima
Не мари ни за какав откуп, и не прима ако ћеш и много дарова давати.
