Proverbiorum 24
1 ne aemuleris viros malos nec desideres esse cum eis
Не завиди злим људима нити жели да си с њима.
2 quia rapinas meditatur mens eorum et fraudes labia eorum loquuntur
Јер о погибли мисли срце њихово и усне њихове говоре о муци.
3 sapientia aedificabitur domus et prudentia roborabitur
Мудрошћу се зида кућа и разумом утврђује се.
4 in doctrina replebuntur cellaria universa substantia pretiosa et pulcherrima
И знањем се пуне клети сваког блага и драгоцена и мила.
5 vir sapiens et fortis est et vir doctus robustus et validus
Мудар је човек јак, и разуман је човек силан снагом.
6 quia cum dispositione initur bellum et erit salus ubi multa consilia sunt
Јер мудрим саветом ратоваћеш, и избављење је у мноштву саветника.
7 excelsa stulto sapientia in porta non aperiet os suum
Високе су безумноме мудрости; неће отворити уста својих на вратима.
8 qui cogitat malefacere stultus vocabitur
Ко мисли зло чинити зваће се зликовац.
9 cogitatio stulti peccatum est et abominatio hominum detractor
Мисао безумникова грех је, и подсмевач је гад људски.
10 si desperaveris lassus in die angustiae inminuetur fortitudo tua
Ако клонеш у невољи, скратиће ти се сила.
11 erue eos qui ducuntur ad mortem et qui trahuntur ad interitum liberare ne cesses
Избављај похватане на смрт; и које хоће да погубе, немој се устегнути од њих.
12 si dixeris vires non suppetunt qui inspector est cordis ipse intellegit et servatorem animae tuae nihil fallit reddetque homini iuxta opera sua
Ако ли кажеш: Гле, нисмо знали за то; неће ли разумети Онај који испитује срца, и који чува душу твоју неће ли дознати и платити свакоме по делима његовим?
13 comede fili mi mel quia bonum est et favum dulcissimum gutturi tuo
Сине мој, једи мед, јер је добар, и саће, јер је слатко грлу твом.
14 sic et doctrina sapientiae animae tuae quam cum inveneris habebis in novissimis et spes tua non peribit
Тако ће бити познање мудрости души твојој, кад је нађеш; и биће плата, и надање твоје неће се затрти.
15 ne insidieris et quaeras impietatem in domo iusti neque vastes requiem eius
Безбожниче, не вребај око стана праведниковог, и не квари му почивање.
16 septies enim cadet iustus et resurget impii autem corruent in malum
Јер ако и седам пута падне праведник, опет устане, а безбожници пропадају у злу.
17 cum ceciderit inimicus tuus ne gaudeas et in ruina eius ne exultet cor tuum
Кад падне непријатељ твој, немој се радовати, и кад пропадне, нека не игра срце твоје.
18 ne forte videat Dominus et displiceat ei et auferat ab eo iram suam
Јер би видео Господ и не би Му било мило, и обратио би гнев свој од њега на тебе.
19 ne contendas cum pessimis nec aemuleris impios
Немој се жестити ради неваљалаца, немој завидети безбожницима.
20 quoniam non habent futurorum spem mali et lucerna impiorum extinguetur
Јер нема плате неваљалцу, жижак ће се безбожницима угасити.
21 time Dominum fili mi et regem et cum detractoribus non commiscearis
Бој се Господа, сине мој, и цара, и не мешај се с немирницима.
22 quoniam repente consurget perditio eorum et ruinam utriusque quis novit
Јер ће се уједанпут подигнути погибао њихова, а ко зна пропаст која иде од обојице?
23 haec quoque sapientibus cognoscere personam in iudicio non est bonum
И ово је за мудраце: Гледати ко је ко на суду није добро.
24 qui dicit impio iustus es maledicent ei populi et detestabuntur eum tribus
Ко говори безбожнику: Праведан си, њега ће проклињати људи и мрзиће на њ народи.
25 qui arguunt laudabuntur et super ipsos veniet benedictio
А који га карају, они ће бити мили, и доћи ће на њих благослов добрих.
26 labia deosculabitur qui recta verba respondet
Ко говори речи истините, у уста љуби.
27 praepara foris opus tuum et diligenter exerce agrum tuum ut postea aedifices domum tuam
Уреди свој посао на пољу, и сврши своје на њиви, потом и кућу своју зидај.
28 ne sis testis frustra contra proximum tuum nec lactes quemquam labiis tuis
Не буди сведок на ближњег свог без разлога, и не варај уснама својим.
29 ne dicas quomodo fecit mihi sic faciam ei reddam unicuique secundum opus suum
Не говори: Како је он мени учинио тако ћу ја њему учинити; платићу овом човеку по делу његовом.
30 per agrum hominis pigri transivi et per vineam viri stulti
Иђах мимо њиве човека лењог и мимо винограда човека безумног;
31 et ecce totum repleverant urticae operuerant superficiem eius spinae et maceria lapidum destructa erat
И гле, беше све зарасло у трње и све покрио чкаљ, и ограда им камена разваљена.
32 quod cum vidissem posui in corde meo et exemplo didici disciplinam
И видевши узех на ум, и гледах и поучих се.
33 parum inquam dormies modicum dormitabis pauxillum manus conseres ut quiescas
Док мало проспаваш, док мало продремљеш, док мало склопиш руке да починеш,
34 et veniet quasi cursor egestas tua et mendicitas quasi vir armatus
У том ће доћи сиромаштво твоје као путник, и оскудица твоја као оружан човек.
