Proverbiorum 2
1 fili mi si susceperis sermones meos et mandata mea absconderis penes te
Сине мој, ако примиш речи моје, и заповести моје сахраниш код себе,
2 ut audiat sapientiam auris tua inclina cor tuum ad noscendam prudentiam
Да пази ухо твоје на мудрост, и пригнеш срце своје к разуму,
3 si enim sapientiam invocaveris et inclinaveris cor tuum prudentiae
Ако призовеш мудрост, и к разуму подигнеш глас свој,
4 si quaesieris eam quasi pecuniam et sicut thesauros effoderis illam
Ако га устражиш као сребро, и као сакривено благо ако добро устражиш;
5 tunc intelleges timorem Domini et scientiam Dei invenies
Тада ћеш разумети страх Господњи, и познање Божије наћи ћеш.
6 quia Dominus dat sapientiam et ex ore eius scientia et prudentia
Јер Господ даје мудрост, из Његових уста долази знање и разум.
7 custodiet rectorum salutem et proteget gradientes simpliciter
Чува правима шта доиста јесте, штит је онима који ходе у безазлености,
8 servans semitas iustitiae et vias sanctorum custodiens
Да би се држали стаза правих, а Он чува пут светаца својих.
9 tunc intelleges iustitiam et iudicium et aequitatem et omnem semitam bonam
Тада ћеш разумети правду и суд и шта је право, и сваки добри пут.
10 si intraverit sapientia cor tuum et scientia animae tuae placuerit
Кад дође мудрост у срце твоје, и знање омили души твојој,
11 consilium custodiet te prudentia servabit te
Помњивост ће пазити на те, разум ће те чувати,
12 ut eruaris de via mala ab homine qui perversa loquitur
Избављајући те од зла пута, од људи који говоре опаке ствари,
13 qui relinquunt iter rectum et ambulant per vias tenebrosas
Који остављају праве путе да иду путевима мрачним,
14 qui laetantur cum malefecerint et exultant in rebus pessimis
Који се радују зло чинећи, и играју у злим опачинама;
15 quorum viae perversae et infames gressus eorum
Којих су путеви криви, и сами су опаки на стазама својим;
16 ut eruaris a muliere aliena et ab extranea quae mollit sermones suos
Избављајући те од жене туђе, од туђинке, која ласка својим речима,
17 et relinquit ducem pubertatis suae
Која оставља вођу младости своје, и заборавља завет Бога свог.
18 et pacti Dei sui oblita est inclinata est enim ad mortem domus eius et ad impios semitae ipsius
Јер к смрти води дом њен, и к мртвима стазе њене.
19 omnes qui ingrediuntur ad eam non revertentur nec adprehendent semitas vitae
Ко год уђе к њој не враћа се, нити излази на пут животни.
20 ut ambules in via bona et calles iustorum custodias
Зато ходи путем добрих, и држи се стаза праведничких.
21 qui enim recti sunt habitabunt in terra et simplices permanebunt in ea
Јер ће праведници наставати на земљи, и безазлени ће остати на њој.
22 impii vero de terra perdentur et qui inique agunt auferentur ex ea
А безбожни ће се истребити са земље, и безаконици ће се ишчупати из ње.
