Proverbiorum 19
1 melior est pauper qui ambulat in simplicitate sua quam torquens labia insipiens
Сиромах који ходи у безазлености својој бољи је него опаки уснама својим, који је безуман.
2 ubi non est scientia animae non est bonum et qui festinus est pedibus offendit
Кад је душа без знања, није добро; и ко је брзих ногу, спотиче се.
3 stultitia hominis subplantat gressus eius et contra Deum fervet animo suo
Лудост човечија превраћа пут његов, а срце се његово гневи на Господа.
4 divitiae addunt amicos plurimos a paupere autem et hii quos habuit separantur
Богатство прибавља много пријатеља, а сиромаха оставља пријатељ његов.
5 testis falsus non erit inpunitus et qui mendacia loquitur non effugiet
Лажан сведок неће остати без кара, и ко говори лаж, неће побећи.
6 multi colunt personam potentis et amici sunt dona tribuenti
Многи угађају кнезу, и свак је пријатељ човеку податљивом.
7 fratres hominis pauperis oderunt eum insuper et amici procul recesserunt ab eo qui tantum verba sectatur nihil habebit
На сиромаха мрзе сва браћа његова, још више се пријатељи његови удаљују од њега; виче за њима, али их нема.
8 qui autem possessor est mentis diligit animam suam et custos prudentiae inveniet bona
Ко прибавља разум, љуби душу своју; и ко пази на мудрост, наћи ће добро.
9 testis falsus non erit inpunitus et qui loquitur mendacia peribit
Сведок лажан неће остати без кара, и ко говори лаж, погинуће.
10 non decent stultum deliciae nec servum dominari principibus
Не доликују безумном милине, ни слузи да влада кнезовима.
11 doctrina viri per patientiam noscitur et gloria eius est iniqua praetergredi
Разум задржава човека од гнева, и част му је мимоићи кривицу.
12 sicut fremitus leonis ita et regis ira et sicut ros super herbam ita hilaritas eius
Царева је срдња као рика младог лава, и љубав је његова као роса трави.
13 dolor patris filius stultus et tecta iugiter perstillantia litigiosa mulier
Безуман је син мука оцу свом, и свадљивост женина непрестано прокисивање.
14 domus et divitiae dantur a patribus a Domino autem proprie uxor prudens
Кућа и имање наслеђује се од отаца; а од Господа је разумна жена.
15 pigredo inmittit soporem et anima dissoluta esuriet
Леност наводи тврд сан, и немарљива душа гладоваће.
16 qui custodit mandatum custodit animam suam qui autem neglegit vias suas mortificabitur
Ко држи заповести, чува душу своју; а ко не мари за путеве своје, погинуће.
17 feneratur Domino qui miseretur pauperis et vicissitudinem suam reddet ei
Господу позаима ко поклања сиромаху, и платиће му за добро његово.
18 erudi filium tuum ne desperes ad interfectionem autem eius ne ponas animam tuam
Карај сина свог докле има надања и на погибао његову да не прашта душа твоја.
19 qui inpatiens est sustinebit damnum et cum rapuerit aliud adponet
Велик гнев показуј кад прашташ кар, и кад опростиш, после већма покарај.
20 audi consilium et suscipe disciplinam ut sis sapiens in novissimis tuis
Слушај савет и примај наставу, да после будеш мудар.
21 multae cogitationes in corde viri voluntas autem Domini permanebit
Много има мисли у срцу човечијем, али шта Господ науми оно ће остати.
22 homo indigens misericors est et melior pauper quam vir mendax
Жеља човеку треба да је да чини милост, а бољи је сиромах него лажа.
23 timor Domini ad vitam et in plenitudine commorabitur absque visitatione pessimi
Страх је Господњи на живот; у кога је он, борави сит, нити га походи зло.
24 abscondit piger manum suam sub ascella nec ad os suum adplicat eam
Лењивац крије руку своју у недра, ни к устима својим не приноси је.
25 pestilente flagellato stultus sapientior erit sin autem corripueris sapientem intelleget disciplinam
Удри подсмевача да луди омудра, и разумног накарај да разуме науку.
26 qui adfligit patrem et fugat matrem ignominiosus est et infelix
Син срамотан и прекоран упропашћује оца и одгони матер.
27 non cesses fili audire doctrinam nec ignores sermones scientiae
Немој, сине, слушати науке која одводи од речи разумних.
28 testis iniquus deridet iudicium et os impiorum devorat iniquitatem
Неваљао сведок подсмева се правди, и уста безбожника прождиру на неправду.
29 parata sunt derisoribus iudicia et mallei percutientes stultorum corporibus
Готови су подсмевачима судови и безумницима бој на леђа.
