Proverbiorum 11
1 statera dolosa abominatio apud Dominum et pondus aequum voluntas eius
Лажна су мерила мрска Господу, а права мера угодна Му је.
2 ubi fuerit superbia ibi erit et contumelia ubi autem humilitas ibi et sapientia
Кад дође охолост, дође и срамота; а у смерних је мудрост.
3 simplicitas iustorum diriget eos et subplantatio perversorum vastabit illos
Праведне води безазленост њихова, а безаконике сатире злоћа њихова.
4 non proderunt divitiae in die ultionis iustitia autem liberabit a morte
Неће помоћи богатство у дан гнева, а правда избавља од смрти.
5 iustitia simplicis diriget viam eius et in impietate sua corruet impius
Правда безазленога управља пут његов, а безбожник пада од своје безбожности.
6 iustitia rectorum liberabit eos et in insidiis suis capientur iniqui
Праведне избавља правда њихова, а безаконици хватају се у својој злоћи.
7 mortuo homine impio nulla erit ultra spes et expectatio sollicitorum peribit
Кад умире безбожник, пропада надање, и најјаче уздање пропада.
8 iustus de angustia liberatus est et tradetur impius pro eo
Праведник се избавља из невоље, а безбожник долази на његово место.
9 simulator ore decipit amicum suum iusti autem liberabuntur scientia
Лицемер квари устима ближњег свог; али се праведници избављају знањем.
10 in bonis iustorum exultabit civitas et in perditione impiorum erit laudatio
Добру праведних радује се град; а кад пропадају безбожници, бива певање.
11 benedictione iustorum exaltabitur civitas et ore impiorum subvertetur
Благословима праведних људи подиже се град, а с уста безбожничких раскопава се.
12 qui despicit amicum suum indigens corde est vir autem prudens tacebit
Безумник се руга ближњему свом, а разуман човек ћути.
13 qui ambulat fraudulenter revelat arcana qui autem fidelis est animi celat commissum
Опадач тумарајући издаје тајну; а ко је верна срца, таји ствар.
14 ubi non est gubernator populus corruet salus autem ubi multa consilia
Где нема савета, пропада народ, а помоћ је у мноштву саветника.
15 adfligetur malo qui fidem facit pro extraneo qui autem cavet laqueos securus erit
Зло пролази ко се јамчи за туђина; а ко мрзи на јамство, без бриге је.
16 mulier gratiosa inveniet gloriam et robusti habebunt divitias
Жена мила добија част, а силни добијају богатство.
17 benefacit animae suae vir misericors qui autem crudelis est et propinquos abicit
Милостив човек чини добро души својој, а немилостив уди свом телу.
18 impius facit opus instabile seminanti autem iustitiam merces fidelis
Безбожни ради посао преваран; а ко сеје правду, поуздана му је плата.
19 clementia praeparat vitam et sectatio malorum mortem
Ко се држи правде, на живот му је; а ко иде за злом, на смрт му је.
20 abominabile Domino pravum cor et voluntas eius in his qui simpliciter ambulant
Мрски су Господу који су опаког срца; а мили су Му који су безазлени на свом путу.
21 manus in manu non erit innocens malus semen autem iustorum salvabitur
Зао човек неће остати без кара ако и друге узме у помоћ; а семе праведних избавиће се.
22 circulus aureus in naribus suis mulier pulchra et fatua
Жена лепа а без разума златна је брњица у губици свињи.
23 desiderium iustorum omne bonum est praestolatio impiorum furor
Жеља је праведних само добро, а очекивање безбожних гнев.
24 alii dividunt propria et ditiores fiunt alii rapiunt non sua et semper in egestate sunt
Један просипа, и све више има; а други тврдује сувише, и све је сиромашнији.
25 anima quae benedicit inpinguabitur et qui inebriat ipse quoque inebriabitur
Подашна рука бива богатија, и ко напаја, сам ће бити напојен.
26 qui abscondit frumenta maledicetur in populis benedictio autem super caput vendentium
Ко не да жита, проклиње га народ, а ко продаје, благослов му је над главом.
27 bene consurgit diluculo qui quaerit bona qui autem investigator malorum est opprimetur ab eis
Ко тражи добро, добија љубав; а ко тражи зло, задесиће га.
28 qui confidet in divitiis suis corruet iusti autem quasi virens folium germinabunt
Ко се узда у богатство своје, пропашће; а праведници ће се као грана зеленети.
29 qui conturbat domum suam possidebit ventos et qui stultus est serviet sapienti
Ко затире кућу своју, наследиће ветар; и безумник ће служити мудром.
30 fructus iusti lignum vitae et qui suscipit animas sapiens est
Плод је праведников дрво животно, и мудри обучава душе.
31 si iustus in terra recipit quanto magis impius et peccator
Гле, праведнику се на земљи плаћа, а камоли безбожнику и грешнику?
