< Job 3 >

1 post haec aperuit Iob os suum et maledixit diei suo
Потом отвори уста своја Јов и стаде клети дан свој.
2 et locutus est
И проговоривши Јов рече:
3 pereat dies in qua natus sum et nox in qua dictum est conceptus est homo
Не било дана у који се родих, и ноћи у којој рекоше: Роди се детић!
4 dies ille vertatur in tenebras non requirat eum Deus desuper et non inlustret lumine
Био тај дан тама, не гледао га Бог озго, и не осветљавала га светлост!
5 obscurent eum tenebrae et umbra mortis occupet eum caligo et involvatur amaritudine
Мрак га запрзнио и сен смртни, облак га обастирао, био страшан као најгори дани!
6 noctem illam tenebrosus turbo possideat non conputetur in diebus anni nec numeretur in mensibus
Ноћ ону освојила тама, не радовала се међу данима годишњим, не бројала се у месеце!
7 sit nox illa solitaria nec laude digna
Гле, ноћ она била пуста, певања не било у њој!
8 maledicant ei qui maledicunt diei qui parati sunt suscitare Leviathan
Клели је који куну дане, који су готови пробудити крокодила!
9 obtenebrentur stellae caligine eius expectet lucem et non videat nec ortum surgentis aurorae
Потамнеле звезде у сумрачје њено, чекала видело и не дочекала га, и не видела зори трепавица;
10 quia non conclusit ostia ventris qui portavit me nec abstulit mala ab oculis meis
Што ми није затворила врата од утробе и није сакрила муку од мојих очију.
11 quare non in vulva mortuus sum egressus ex utero non statim perii
Зашто не умрех у утроби? Не издахнух излазећи из утробе?
12 quare exceptus genibus cur lactatus uberibus
Зашто ме прихватише кољена? Зашто сисе, да сем?
13 nunc enim dormiens silerem et somno meo requiescerem
Јер бих сада лежао и почивао; спавао бих, и био бих миран,
14 cum regibus et consulibus terrae qui aedificant sibi solitudines
С царевима и саветницима земаљским, који зидаше себи пустолине,
15 aut cum principibus qui possident aurum et replent domos suas argento
Или с кнезовима, који имаше злата, и куће своје пунише сребра.
16 aut sicut abortivum absconditum non subsisterem vel qui concepti non viderunt lucem
Или зашто не бих као недоношче сакривено, као дете које не угледа видела?
17 ibi impii cessaverunt a tumultu et ibi requieverunt fessi robore
Онде безбожници престају досађивати, и онде почивају изнемогли,
18 et quondam vincti pariter sine molestia non audierunt vocem exactoris
И сужњи се одмарају и не чују глас настојников.
19 parvus et magnus ibi sunt et servus liber a domino suo
Мали и велики онде је, и роб слободан од свог господара.
20 quare data est misero lux et vita his qui in amaritudine animae sunt
Зашто се даје видело невољнику и живот онима који су тужног срца,
21 qui expectant mortem et non venit quasi effodientes thesaurum
Који чекају смрт а ње нема, и траже је већма него закопано благо,
22 gaudentque vehementer cum invenerint sepulchrum
Који играју од радости и веселе се кад нађу гроб?
23 viro cuius abscondita est via et circumdedit eum Deus tenebris
Човеку, коме је пут сакривен и ког је Бог затворио одсвуда?
24 antequam comedam suspiro et quasi inundantes aquae sic rugitus meus
Јер пре јела мог долази уздах мој, и као вода разлива се јаук мој.
25 quia timor quem timebam evenit mihi et quod verebar accidit
Јер чега се бојах дође на мене, и чега се страшах задеси ме.
26 nonne dissimulavi nonne silui nonne quievi et venit super me indignatio
Не почивах нити имах мира нити се одмарах, и опет дође страхота.

< Job 3 >