Genesis 8
1 recordatus autem Deus Noe cunctarumque animantium et omnium iumentorum quae erant cum eo in arca adduxit spiritum super terram et inminutae sunt aquae
А Бог се опомену Ноја и свих звери и све стоке што беху с њим у ковчегу; и посла Бог ветар на земљу да узбије воду.
2 et clausi sunt fontes abyssi et cataractae caeli et prohibitae sunt pluviae de caelo
И затворише се извори бездану и уставе небеске, и дажд с неба престаде.
3 reversaeque aquae de terra euntes et redeuntes et coeperunt minui post centum quinquaginta dies
И стаде вода опадати на земљи, и једнако опадаше после сто педесет дана;
4 requievitque arca mense septimo vicesima septima die mensis super montes Armeniae
Те се устави ковчег седмог месеца дана седамнаестог на планини Арарату.
5 at vero aquae ibant et decrescebant usque ad decimum mensem decimo enim mense prima die mensis apparuerunt cacumina montium
И вода опадаше све већма до десетог месеца; и првог дана десетог месеца показаше се врхови од брда.
6 cumque transissent quadraginta dies aperiens Noe fenestram arcae quam fecerat dimisit corvum
А после четрдесет дана отвори Ноје прозор на ковчегу, који беше начинио;
7 qui egrediebatur et revertebatur donec siccarentur aquae super terram
И испусти гаврана, који једнако одлеташе и долеташе докле не пресахну вода на земљи.
8 emisit quoque columbam post eum ut videret si iam cessassent aquae super faciem terrae
Па пусти и голубицу да би видео је ли опала вода са земље.
9 quae cum non invenisset ubi requiesceret pes eius reversa est ad eum in arcam aquae enim erant super universam terram extenditque manum et adprehensam intulit in arcam
А голубица не нашавши где би стала ногом својом врати се к њему у ковчег, јер још беше вода по свој земљи; и Ноје пруживши руку ухвати је и узе к себи у ковчег.
10 expectatis autem ultra septem diebus aliis rursum dimisit columbam ex arca
И почека још седам дана, па опет испусти голубицу из ковчега.
11 at illa venit ad eum ad vesperam portans ramum olivae virentibus foliis in ore suo intellexit ergo Noe quod cessassent aquae super terram
И пред вече врати се к њему голубица, и гле, у кљуну јој лист маслинов, који беше откинула; тако позна Ноје да је опала вода са земље.
12 expectavitque nihilominus septem alios dies et emisit columbam quae non est reversa ultra ad eum
Али почека још седам дана, па опет испусти голубицу, а она му се више не врати.
13 igitur sescentesimo primo anno primo mense prima die mensis inminutae sunt aquae super terram et aperiens Noe tectum arcae aspexit viditque quod exsiccata esset superficies terrae
Шест стотина прве године века Нојевог први дан првог месеца усахну вода на земљи; и Ноје откри кров на ковчегу, и угледа земљу суву.
14 mense secundo septima et vicesima die mensis arefacta est terra
А другог месеца двадесет седмог дана беше сва земља сува.
15 locutus est autem Deus ad Noe dicens
Тада рече Бог Ноју говорећи:
16 egredere de arca tu et uxor tua filii tui et uxores filiorum tuorum tecum
Изађи из ковчега ти и жена твоја и синови твоји и жене синова твојих с тобом;
17 cuncta animantia quae sunt apud te ex omni carne tam in volatilibus quam in bestiis et in universis reptilibus quae reptant super terram educ tecum et ingredimini super terram crescite et multiplicamini super eam
Све звери што су са тобом од сваког тела, птице и стоку и шта год гамиже по земљи, изведи са собом, нека се разиђу по земљи, и нека се плоде и множе на земљи.
18 egressus est ergo Noe et filii eius uxor illius et uxores filiorum eius cum eo
И изиђе Ноје и синови његови и жена његова и жене синова његових с њим.
19 sed et omnia animantia iumenta et reptilia quae repunt super terram secundum genus suum arcam egressa sunt
Све звери, све ситне животиње, све птице и све што се миче по земљи по својим врстама изиђоше из ковчега.
20 aedificavit autem Noe altare Domino et tollens de cunctis pecoribus et volucribus mundis obtulit holocausta super altare
И начини Ноје жртвеник Господу, и узе од сваке чисте стоке и од свих птица чистих, и принесе на жртвенику жртве паљенице.
21 odoratusque est Dominus odorem suavitatis et ait ad eum nequaquam ultra maledicam terrae propter homines sensus enim et cogitatio humani cordis in malum prona sunt ab adulescentia sua non igitur ultra percutiam omnem animantem sicut feci
И Господ омириса мирис угодни, и рече у срцу свом: Нећу више клети земље с људи, што је мисао срца човечијег зла од малена; нити ћу више убијати све што живи, као што учиних.
22 cunctis diebus terrae sementis et messis frigus et aestus aestas et hiemps nox et dies non requiescent
Од сада докле буде земље, неће нестајати сетве ни жетве, студени ни врућине, лета ни зиме, дана ни ноћи.
A Dove is Sent Forth from the Ark
